Ako vam OVA PTICA SVIJE GNEZDO na terasi ili blizu kuće, NIKAKO GA NEMOJTE RUŠITI: Naši stari su verovali da ćete tako navući BEDU I NESREĆU
U srpskoj tradiciji, verovanja o pticama imaju značajnu simboliku. Laste se smatraju vesnicima dobrih vesti, simbolima napretka i bogatstva.
U srpskoj kulturi i tradiciji narodna verovanja su oduvek igrala značajnu ulogu u svakodnevnom životu. Ona povezana sa pticama i njihovim ponašanjem bila su posebno interesantna i bogata simbolikom. Jedno od najpoznatijih narodnih verovanja odnosi se na ptice koje svijaju gnezdo na terasi ili blizu kuća.
Iako u našem narodu postoji izreka da "jedna lasta ne čini proleće", ova ptica je kod Srba oduvek tretirana kao vesnik dobrih vesti. Kad se laste vrate na neko područje, to je po narodnom verovanju značilo da dolazi i lepo vreme. To je, ujedno, bio i prvi, ali ne i jedini razlog zbog kog su laste u srpskoj tradiciji imale pozitivnu simboliku.
Laste su poznate po tome da ne izbegavaju ljude – naprotiv; one često prave gnezda pod crepovima kuća. Kad bi domaćini iz lastavičjeg gnezda čuli cvrkut tek izleglih ptića, to su tumačili kao dobar znak. Prema narodnom verovanju, laste simbolizuju napredak i bogatstvo, ali i prinovu.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Možda vas zanima:
„Ustani s praga, nije dobro!“: Šta znači ova opomena
U narodnim verovanjima Srba prag kuće nikada nije bio samo komad drveta ili kamena. On je predstavljao granicu između spoljnog i unutrašnjeg sveta, između sigurnosti doma i neizvesnosti spoljašnjeg sveta. Zato je sedenje na pragu vekovima bilo obavijeno posebnim značenjem i pravilima.
Vilino kolo i verovanja o vilama u srpskoj tradiciji
Od davnina, narodna mašta nastanjivala je planinske vrhove, izvore i šume vilama – prelepim i moćnim bićima koje su istovremeno darivale i kažnjavale, štitile i iskušavale.
Simbol laste u srpskoj tradiciji
Iako danas u šali često govorimo deci da su ih "donele rode", a naši preci su govorili da je to "zadatak" koji obavljaju laste, ali samo za najstarije članove porodice. Tome u prilog govori i činjenica da su bake i deke u prvim nedeljama života unučetu tepali "lašče moje".
U srpskoj tradiciji važilo je da lastino gnezdo nikako ne treba dirati, niti premeštati, da porodicu ne bi zadesile nevolje i beda.
"Ne ruši lastino gnezdo, da ne bi bilo srušeno tvoje", govorili su naši stari, aludirajući na porodicu koja je oduvek u našem narodu važila za svetinju.
Lastavičje gnezdo nije smelo da bude rušeno čak ni kada je kuća morala da bude renovirana. Domaćini su majstorima davali strogo uputstvo da zaobilaze gnezdo, jer bi, kako kaže verovanje, onaj ko pomera ili ošteti gnezdo ubrzo bio izložen nesreći i bedi.
Da je lasta oduvek bila glasnik dobrih vesti, govori još jedno staro narodno verovanje: ako vam lasta sleti na prozor, dobićete pozitivan glas o nečemu što dugo čekate.
Takođe, staro narodno verovanje kaže da bi kad prvi put od početka godine vidite lastu, odmah trebalo da dodirnite pare. To je značilo da ćete cele godine biti bogati.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)