STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Badnji dan i veče, kao i Božić, praznici su prepuni simbolike, a najviše običaja je posvećeno porodici, sreći i napretku. Već danima unapred, domaćice prave planove i pripremaju se za slavlje.
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
Badnjak se ponegde umota i muškom košuljom, pa i nju valja da pripremi domaćica. On se ostavlja pred kućom sve do večeri, kad ga domaćin unosi, a sva čeljad pozdravlja rečima "dobro veče, badnjače". Badnjak se stavlja uz ikonu i kandilo, koji treba da budu na istočnom zidu.
Printscreen/Instagram
Na Badnje veče se jede posna večera.Obavezna je pogača badnjača, a na stolu treba da stoji sito sa jabukama, orasima i žitom. Domaćica sakrije i slatkiše pa ih deca traže kroz igru.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, sve dato se vraća kući pre Božića. Veče se provodi kod kuće, u miru i lepom raspoloženju. U gradu je običaj da se ljudi okupe u crkvenoj porti, pa se zajednički pali badnjak. Deo svog badnjaka možete i vi odneti i tamo upaliti, a deo ostavite kod kuće.
U kućama na selu, gde još gori vatra u šporetu na drva, badnjakom je razgoreva položajnik - prvi gost u kući na Božić. On izgovara čuvenu želju "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica".
Ritualni običaji se razlikuju, od vremena do vremena, kao i u gradu ili selu, ali ostaje suština, a to su želja za mirom, ljubav prema svima i dobre želje za sreću i blagostanje.
Shutterstock
Porodica se okuplja za božićnim ručkom, a prvo se služi česnica koju domaćica umesi rano ujutru. U česnicu se sipa takozvana nenačeta voda, prva koja se zahvati sa bunara pre svitanja. Njome se ukućani i umivaju, a njome se nalivaju i sva jela za božićni ručak.
Običaj je da se spremi pečenica, živinsko meso se ne jede da ne bi sve išlo unazad kao što živina baca zemlju za sobom kad traži zrnevlje. Domaćice se trude da pripreme najlepša jela, a na stolu treba da se nađe i sito sa žitom i jabukama, baš kao za Badnje veče.
Česnica se okreće kao slavski kolač, domaćin je prelije vinom, a ko izvuče paricu biće srećan tokom cele nedelje. Na Božić se ne rade teški poslovi, ali sve valja započeti pomalo da bi tokom godine u svemu imali uspeha.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)