STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Možda vas zanima:
KAKO SE PRAVILNO SEČE BADNJAK? Ovo je pravi srpski običaj koji treba ispoštovati (VIDEO)
U susret Božiću i Badnjem danu.
KAKO DA ČESTITATE PRAZNIK? Ovo su najlepše čestitke za Badnje jutro, Badnje veče i Božić
Poruke za Badnji dan obraduju svakoga, pogotovo ako dolaze od bliskih i dragih ljudi.
Badnji dan i veče, kao i Božić, praznici su prepuni simbolike, a najviše običaja je posvećeno porodici, sreći i napretku. Već danima unapred, domaćice prave planove i pripremaju se za slavlje.
Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.
Badnjak se ponegde umota i muškom košuljom, pa i nju valja da pripremi domaćica. On se ostavlja pred kućom sve do večeri, kad ga domaćin unosi, a sva čeljad pozdravlja rečima "dobro veče, badnjače". Badnjak se stavlja uz ikonu i kandilo, koji treba da budu na istočnom zidu.
Printscreen/Instagram
Na Badnje veče se jede posna večera.Obavezna je pogača badnjača, a na stolu treba da stoji sito sa jabukama, orasima i žitom. Domaćica sakrije i slatkiše pa ih deca traže kroz igru.
Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, sve dato se vraća kući pre Božića. Veče se provodi kod kuće, u miru i lepom raspoloženju. U gradu je običaj da se ljudi okupe u crkvenoj porti, pa se zajednički pali badnjak. Deo svog badnjaka možete i vi odneti i tamo upaliti, a deo ostavite kod kuće.
U kućama na selu, gde još gori vatra u šporetu na drva, badnjakom je razgoreva položajnik - prvi gost u kući na Božić. On izgovara čuvenu želju "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica".
Ritualni običaji se razlikuju, od vremena do vremena, kao i u gradu ili selu, ali ostaje suština, a to su želja za mirom, ljubav prema svima i dobre želje za sreću i blagostanje.
Shutterstock
Porodica se okuplja za božićnim ručkom, a prvo se služi česnica koju domaćica umesi rano ujutru. U česnicu se sipa takozvana nenačeta voda, prva koja se zahvati sa bunara pre svitanja. Njome se ukućani i umivaju, a njome se nalivaju i sva jela za božićni ručak.
Običaj je da se spremi pečenica, živinsko meso se ne jede da ne bi sve išlo unazad kao što živina baca zemlju za sobom kad traži zrnevlje. Domaćice se trude da pripreme najlepša jela, a na stolu treba da se nađe i sito sa žitom i jabukama, baš kao za Badnje veče.
Česnica se okreće kao slavski kolač, domaćin je prelije vinom, a ko izvuče paricu biće srećan tokom cele nedelje. Na Božić se ne rade teški poslovi, ali sve valja započeti pomalo da bi tokom godine u svemu imali uspeha.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
Komentari(0)