STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj

Lepote Srbije

10:00

Kultura 0

Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.

STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj
Tanjug

 

 

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Badnji dan i veče, kao i Božić, praznici su prepuni simbolike, a najviše običaja je posvećeno porodici, sreći i napretku. Već danima unapred, domaćice prave planove i pripremaju se za slavlje.

Glavni simbol Badnjeg dana - badnjak - seče se u šumi, a ponegde se poštuje običaj da se na mestu gde je uzet ostavi i dar. Zato će domaćice pripremiti na vreme pogaču pa domaćin polovinu ostavi u šumi, tamo gde je badnjak i isekao. Ostatak pogače se jede na povratku kući.

Badnjak se ponegde umota i muškom košuljom, pa i nju valja da pripremi domaćica. On se ostavlja pred kućom sve do večeri, kad ga domaćin unosi, a sva čeljad pozdravlja rečima "dobro veče, badnjače". Badnjak se stavlja uz ikonu i kandilo, koji treba da budu na istočnom zidu.

STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj Printscreen/Instagram
 

Na Badnje veče se jede posna večera.Obavezna je pogača badnjača, a na stolu treba da stoji sito sa jabukama, orasima i žitom. Domaćica sakrije i slatkiše pa ih deca traže kroz igru.

Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, sve dato se vraća kući pre Božića. Veče se provodi kod kuće, u miru i lepom raspoloženju. U gradu je običaj da se ljudi okupe u crkvenoj porti, pa se zajednički pali badnjak. Deo svog badnjaka možete i vi odneti i tamo upaliti, a deo ostavite kod kuće.

U kućama na selu, gde još gori vatra u šporetu na drva, badnjakom je razgoreva položajnik - prvi gost u kući na Božić. On izgovara čuvenu želju "Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica".

Ritualni običaji se razlikuju, od vremena do vremena, kao i u gradu ili selu, ali ostaje suština, a to su želja za mirom, ljubav prema svima i dobre želje za sreću i blagostanje.

STARI SRPSKI OBIČAJI NA BADNJI DAN I VEČE Šta treba spremiti i zašto voda ima poseban značaj Shutterstock
 

Porodica se okuplja za božićnim ručkom, a prvo se služi česnica koju domaćica umesi rano ujutru. U česnicu se sipa takozvana nenačeta voda, prva koja se zahvati sa bunara pre svitanja. Njome se ukućani i umivaju, a njome se nalivaju i sva jela za božićni ručak. 

Običaj je da se spremi pečenica, živinsko meso se ne jede da ne bi sve išlo unazad kao što živina baca zemlju za sobom kad traži zrnevlje. Domaćice se trude da pripreme najlepša jela, a na stolu treba da se nađe i sito sa žitom i jabukama, baš kao za Badnje veče. 

Česnica se okreće kao slavski kolač, domaćin je prelije vinom, a ko izvuče paricu biće srećan tokom cele nedelje. Na Božić se ne rade teški poslovi, ali sve valja započeti pomalo da bi tokom godine u svemu imali uspeha. 

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
badnji dan badnje veče badnjak kultura

Komentari(0)

Loading