PROBUDI SE, SRPSKA ŽENO: Govorila je sedam jezika, doktorirala u Berlinu i bila prva članica SANU
Gordog i prekog pogleda, mudra, stamena i hrabra, a zapravo osetljiva, krhka i nežna, tako bi se mogla opisati Isidora Sekulić, književnica, publicista, likovna kritičarka, esejista i prva članica Srpske akademije nauke i umetnosti.
„Izuzetna pojava na književnoj sceni u periodu kada se položaj žena u književnosti nije toliko uvažavao", kaže Predrag Petrović, profesor na katedri za srpsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Dodaje da je uspela „da istrpi sve napade i ostane verna sebi i pisanoj reči."
„Njeni prevodilački radovi i ta neverovatna privrženost književnosti je nešto što se zaista i u drugim razvijenijim kulturama retko nalazi", kaže profesor za BBC na srpskom.
Možda vas zanima:
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
Odnos Isidore Sekulić i Ive Andrića do danas intrigira: Dok je on voleo ženu koje nema, Isidora mu pisala pisma
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti
Možda vas zanima:
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
Odnos Isidore Sekulić i Ive Andrića do danas intrigira: Dok je on voleo ženu koje nema, Isidora mu pisala pisma
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti
Možda vas zanima:
TAJNI DNEVNIK ISIDORE SEKULIĆ: Kako je pronađen rukopis slavne književnice decenijama nakon njene smrti?
Isidora Sekulić, jedna od najvažnijih srpskih književnica, poznata po svojoj dubokoj refleksiji, izvanrednoj erudiciji i osebujnom stilu, dugo je intrigirala čitalačku publiku svojom povučenošću i enigmatičnošću. Međutim, prava senzacija dogodila se kada je decenijama nakon njene smrti otkriven dnevnik, koji je bacio potpuno novo svetlo na njen unutrašnji svet i stvaralaštvo.
Odnos Isidore Sekulić i Ive Andrića do danas intrigira: Dok je on voleo ženu koje nema, Isidora mu pisala pisma
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti
Upravo sa njom se, kako kaže, postavljaju temelji pozicije književnice na srpskoj, javnoj, književnoj sceni.
„Književnost, ali i umetnost u celini posmatrala je kao vrhunsku mogućnost čoveka da prevaziđe sve društvene i istorijske ograničenosti koje im nameće društvo i tradicija", priča ovaj beogradski profesor.
Umrla je pre 64 godine u Beogradu, a u pola veka stvaranja ostavila je veliki broj dela, eseja, putopisa i likovnih kritika.
Ratni tragovi
Život ove književnice obeležila su dva balkanska i svetska rata, ali je „ona bila dovoljno mudra da se prilagodi tim okolnostima ratne scenografije u kojoj je provela najveći deo života", priča Laura Barna, književnica koja je godinama istraživala život Isidore Sekulić.
Glad i siromaštvo nisu je zaobišli, pa se zimi smrzavala jer nije imala ogreva, tek bi pred noć zapalila po koju cepanicu koju je donosila iz šetnje po Topčideru, beogradskom naselju gde je živela.
„Samo da ogrije prste kako bi mogla da piše ili da kuca na pisaćoj mašini", priča Barna za BBC na srpskom.
Ali su deca iz komšiluka kojoj je držala časove jezika odlazila na obližnju prugu i u džepovima kaputića sakupljala ugalj koji bi ispao iz pretovarenih nemačkih vagona vozova i ostavljali ga pred Isidorinu kapiju prepričava ova spisateljica.
„Neretko su joj donosili u šerpicama i povrće iz bašte, jer je Isidora u ratno vreme odbijala da pretvori dvorište u povrtnjak."
Zbog siromaštva bila je prinuđena i da proda klavir, što joj je, kaže Barna, teško palo, jer joj je muzika mnogo značila.
„Nije htela da zna u koju kuću odlazi, jer je znala da ga je kupio neki vlasnik obližnje vile.
„Ostavila je partituru na dirkama i izašla u šetnju dok su ga iznosili iz kuće", dodaje Barna.
Iako nije bila direktno izložena borbama, ratna iskustva koja je osećala u svakodnevnom životu najbolje je opisala u zbirci pripovedaka Iz prošlosti koja je objavljena po završetku Prvog svetskog rata, zapisao je Dragan Babić, naučni istraživač.
Ona, kako piše Babić, svedoči životu u porobljenoj domovini i svakodnevnom životu Srba u Vojvodini i Slavoniji pogođenih ratom.
Česti odlasci do pijace i čajanke u pet
Isidora Sekulić se nekoliko puta selila.
Detinjstvo je provela u Rumi, Zemunu i Novom Sadu, gde je pohađala i Višu devojačku školu.
„U školskoj torbici, dolazeći kući, nalazila sam poruke podsmeha, moje karikature, i sve se svodilo na to da zabijam nos u knjigu i da se pravim važna.
„Ja nisam zabijala nos u knjigu, ali su mi oni oko mene pridavali važnost koju sama sebi nisam davala", opisala je Isidora detinjstvo.
Prateći put knjiga stiže do Berlina, gde je pre tačno jednog veka doktorirala.
Međutim, rana smrt svih njenih članova porodice promeniće joj život.
Zbog krhkog zdravlja još više će se osamiti.
„Povučena sam i živim među knjigama", umela je da kaže.
Udavala se jednom, u Norveškoj, ali joj je suprug ubrzo preminuo.
Poslednja adresa na kojoj je boravila jeste prizemna kućica sa malom baštom, i „dvorišnim zvonom uvijenom u krpu" na Topčiderskom brdu u Beogradu,
„U njenoj kućici sve je bilo sređeno do perfekcije", kaže Laura Barna.
Dodaje da je Isidora često odlazila na pijacu, volela konje i uživala u čajevima.
Nekoliko godina pre smrti, za prijatelje je organizovala stalne čajanke četvrtkom u 17 sati.
„Njena kuća postajala je pravi epikurov vrt u kom se okupljala elita.
„Nenametljivo bi zadavala teme za razgovor, a posle diskusije bi sedala za klavir i muzikom završavala čajanke", priča Barna.
Profesor Popović smatra da je možda tim nedeljnim druženjima uspela da „prevaziđe usamljenost i izdvojenost koja ju je pratila tokom života".
Ko je Isidora Sekulić?
Ko je Isidora Sekulić?
Rođena je 16. februara 1877. u Mošorinu.
Učiteljsku školu završila je u Somboru, Višu pedagošku u Pešti, a doktorirala je u Berlinu.
Govorila je sedam jezika.
Neka od njenih najznačajnijih dela su: Saputnici, Pisma iz Norveške, Iz prošlosti, Đakon Bogorodičine crkve, Kronika palanačkog groblja, Zapisi o mome narodu, Njegošu knjiga duboke odanosti.
Napisala je mnoge kritičke spise na polju muzike, pozorišta, arhitekture.
Bila je članica brojnih ženskih organizacija, jedna je od osnivača Udruženja učitelja srednjih stručnih škola.
Preminula je 5. aprila 1958. u Beogradu.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)