Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
"Ako vetar zaigra veo, neka se ćuti i gleda – to je poruka.” Letnje svadbe, naročito u julu i avgustu, bile su u srpskoj tradiciji posebno značajne – jer se verovalo da se tada “otvara leto za novo.” U tom periodu, svadbeni običaji nisu zavisili samo od ljudi – već i od prirode. A vetar je imao posebno mesto: ako se pojavi iznenada, ako prođe ispod stola, ako podigne veo – nije slučajnost, već znak.
Vetar kao “svedok” venčanja
U selima zapadne Srbije, posebno oko Valjeva i Gučeva, veruje se da vetar koji duva oko mlade dok stoji ispred crkve znači da je neko “iz senke” došao da je vidi poslednji put – neko koga nema više među živima, ali ko želi da je isprati. Ako vetar okrene veo prema mladoženji – brak će biti skladan. Ako ga skroz podigne – "neko se još nije oprostio".
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Tradicionalno "ženidbeno pevanje" u selima Peštera: Običaj koji odoleva vremenu
Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Ako vetar duva kroz svadbeni sto
U Timočkoj Krajini postoji običaj da se pažljivo prati kada vetar “uđe” pod svadbeni sto. Ako tad zaljulja stolnjak – neko će u toj kući brzo dobiti dete. Ako samo podigne ivicu – biće putovanja. Ako vetar sruši čašu – domaćin se mora “ispovediti”.
Vetar i nošenje darova
Poseban znak je ako vetar zaustavi kola ili povuče maramu s darovima – veruje se da duh prirode traži svoj deo. Zato se u nekim selima darovi ostavljaju i pod drvo, ili se u torbu dodaje simbolički poklon “za onog ko nije pozvan”.
Letnje svadbe se planiraju i po mesečevim danima
- Svadbe se ne prave na “mlad mesec” – da ne bude “povratka u kuću”
- Ako je dan “hladno miran” – brak će biti dug i tih
- Ako se uveče pojavi vetar pred ponoć – “neko se zaljubio u mladinu senku”
Vetar kao potvrda – ili izazov
U narodnoj svesti, vetar nije neprijatelj ni slučaj. On dolazi da pomeri ono što se zateklo – i da najavi ono što ide. Zato se tokom svadbe ne peva kad dune – tada se čeka da prođe. Jer možda nije vetar – već pozdrav nekog ko zna šta ljubav znači.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)