Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
U zabačenim selima Pešterske visoravni, i danas se neguje običaj "ženidbenog pevanja" – specifičan oblik muzičkog izraza koji prati svadbene ceremonije. Ovaj običaj, iako retko dokumentovan, predstavlja dragoceni deo kulturne baštine ovog kraja.
Pešterska visoravan i njeni običaji
Pešterska visoravan, smeštena na jugozapadu Srbije, poznata je po svojoj surovoj klimi i izolovanim selima. Uprkos teškim uslovima, stanovnici su uspeli da sačuvaju bogatu tradiciju i običaje, među kojima se ističe "ženidbeno pevanje".
Možda vas zanima:
Trava za mir u kući: Kako su žene u Banatu palile suvu metvicu svake nedelje pre ručka
U nekim selima Banata, domaćice su svake nedelje stavljale list metvice na vruć šporet – verujući da miris ove biljke “smiruje duhove kuće” i donosi sklad među ukućanima.
Kuća bez ogledala: Zašto su se u valjevskom kraju ogledala pokrivala 40 dana posle smrti
Kada neko premine, ogledala u kući se prekrivaju – da duša ne ostane zarobljena u odrazu. Ovaj običaj iz sela oko Valjeva vekovima se poštovao, a danas ga se sećaju samo najstariji.
Karakteristike "ženidbenog pevanja"
Ovo pevanje karakterišu specifične melodije i tekstovi koji se prenose s kolena na koleno. Pesme su često improvizovane, prilagođene mladoženji i mladi, a izvode se u pratnji tradicionalnih instrumenata poput šargije i frule.
Uloga u svadbenim ceremonijama
"Ženidbeno pevanje" ima centralnu ulogu tokom svadbenih svečanosti. Pesme prate različite delove ceremonije, od dolaska mladoženje u dom mlade, preko čina venčanja, do veselja koje traje do kasno u noć.
Očuvanje običaja
Iako savremeni trendovi polako potiskuju tradicionalne običaje, stanovnici Peštera ulažu napore da sačuvaju "ženidbeno pevanje". Organizuju se lokalne manifestacije i radionice kako bi mlađe generacije naučile i nastavile ovu jedinstvenu tradiciju.
"Ženidbeno pevanje" u selima Pešterske visoravni predstavlja dragoceni segment nematerijalne kulturne baštine Srbije. Njegovo očuvanje i promocija doprinose bogatstvu i raznovrsnosti kulturnog identiteta ovog područja.
9 najčudnijih srpskih običaja: Veruje se da se jedan ni za živu glavu ne sme prekršiti, inače...
Izdvajamo 9 najčudnijih srpskih običaja koja su duboko ukorenjena.
Zmija čuvarica: Kako su Srbi vekovima živeli sa zmijom u zidu i zašto se verovalo da ona čuva kuću
U mnogim krajevima Srbije zmija nije bila samo životinja, već svetinja. Ako se nastani uz temelj kuće – ne dira se, ne tera, ne ubija. Verovalo se da je to duh pretka koji čuva dom od bolesti, uroka i propasti.
Kult lobanje u staroj srpskoj religiji: Zašto se verovalo da duša ostaje u glavi, a ne u srcu
U narodnom predanju Srba, glava nije bila samo telesni deo, već svetinja. Verovalo se da duša ne silazi u grudi, već ostaje iza čela – i zato se lobanja poštovala, čuvala, a ponekad i zakopavala odvojeno.
Zaboravljena božanstva Srba: Kako su Dan, Noć i Mesec nekada bili sile kojima se pevalo, molilo i strahovalo
Pre nego što je hrišćanstvo zauzelo centralno mesto u duhovnom životu Srba, naši preci su verovali da vreme ima svoje lice, dušu i moć. Dan je bio otac svetlosti, Noć majka snova, a Mesec – brat koji ćuti i pamti.
Zaboravljene svete biljke kod Srba: Koji cvet “čuje molitvu” i zašto se dren nije sadio u zlo doba
U narodnom verovanju Srba, biljke nisu bile samo ukras ni lek – već živa bića s dušom. Neke su imale moć da prenesu molitvu, druge da čuvaju kuću, a treće da “zatvore” bolest. Najpoštovanije među njima bile su dren, zdravac, bosiljak i pelin.
Komentari(0)