Skriveni rituali Pešterske visoravni otkrivaju jedinstvene svadbene pesme koje se izvode samo u posebnim prilikama.
U zabačenim selima Pešterske visoravni, i danas se neguje običaj "ženidbenog pevanja" – specifičan oblik muzičkog izraza koji prati svadbene ceremonije. Ovaj običaj, iako retko dokumentovan, predstavlja dragoceni deo kulturne baštine ovog kraja.
Pešterska visoravan i njeni običaji
Pešterska visoravan, smeštena na jugozapadu Srbije, poznata je po svojoj surovoj klimi i izolovanim selima. Uprkos teškim uslovima, stanovnici su uspeli da sačuvaju bogatu tradiciju i običaje, među kojima se ističe "ženidbeno pevanje".
Možda vas zanima:
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Možda vas zanima:
Letnje svadbe i simbolika vetra: Kad vetar duva oko mladih, narod zna da nešto "govori"
U srpskoj tradiciji, svadbe u leto nisu samo vreme veselja – već i vreme kada priroda učestvuje, a vetar se smatra znakom
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
Karakteristike "ženidbenog pevanja"
Ovo pevanje karakterišu specifične melodije i tekstovi koji se prenose s kolena na koleno. Pesme su često improvizovane, prilagođene mladoženji i mladi, a izvode se u pratnji tradicionalnih instrumenata poput šargije i frule.
Uloga u svadbenim ceremonijama
"Ženidbeno pevanje" ima centralnu ulogu tokom svadbenih svečanosti. Pesme prate različite delove ceremonije, od dolaska mladoženje u dom mlade, preko čina venčanja, do veselja koje traje do kasno u noć.
Očuvanje običaja
Iako savremeni trendovi polako potiskuju tradicionalne običaje, stanovnici Peštera ulažu napore da sačuvaju "ženidbeno pevanje". Organizuju se lokalne manifestacije i radionice kako bi mlađe generacije naučile i nastavile ovu jedinstvenu tradiciju.
"Ženidbeno pevanje" u selima Pešterske visoravni predstavlja dragoceni segment nematerijalne kulturne baštine Srbije. Njegovo očuvanje i promocija doprinose bogatstvu i raznovrsnosti kulturnog identiteta ovog područja.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)