Svi u Vranju su sedeli, a onda je svekrva zaigrala kolo: "Čim je mlada progovorila znao sam na šta će taj brak ličiti"
Nijedno svadbeno veselje u tom gradu ne otpočinje dok svekrva ne zaigra i ne povede kolo.
Ali tu nije kraj, kolo mora da povede i snaška. Tako svekrva zaigra svekrvino, a snaja snaškino kolo. I sami običaji ukazuju na kompleksnost odnosa dve žene svekrve i snaje od samog starta, ulaska mlade u porodicu mladoženje, dakle od čina venčanja i sklapanja braka, a onda i svadbenog veselja.
Mlada i mladoženjina majka u novim ključnim životnim ulogama, sudbinski spojene.
Pa da krenemo redom.
Možda vas zanima:
Vranjanska samsa – kako se pravi kraljica pita juga Srbije
U srcu juga Srbije, u Vranju, rađa se jedno od najmirisnijih jela tradicionalne kuhinje – vranjanska samsa. Hrskava pita punjena sitno seckanim mesom i začinima nije samo ukusno jelo, već i deo identiteta ovog kraja.
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Možda vas zanima:
Vranjanska samsa – kako se pravi kraljica pita juga Srbije
U srcu juga Srbije, u Vranju, rađa se jedno od najmirisnijih jela tradicionalne kuhinje – vranjanska samsa. Hrskava pita punjena sitno seckanim mesom i začinima nije samo ukusno jelo, već i deo identiteta ovog kraja.
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Možda vas zanima:
Vranjanska samsa – kako se pravi kraljica pita juga Srbije
U srcu juga Srbije, u Vranju, rađa se jedno od najmirisnijih jela tradicionalne kuhinje – vranjanska samsa. Hrskava pita punjena sitno seckanim mesom i začinima nije samo ukusno jelo, već i deo identiteta ovog kraja.
Kraljičke povorke iz Vranja: Neobičan običaj u kom devojke simbolično postaju kraljice
Saznajte sve o jedinstvenom običaju sa juga Srbije gde mlade devojke oblače raskošne nošnje i šetaju selom u posebnoj ceremoniji koja priziva zdravlje i plodnost
Svadbeno veselje počinje svekrvinim kolom najpre ispred porodične kuće mladoženje.
Svekrvino kolo majka mladoženje po vranjanskom običaju ponovo povede kada sa porodicom i svatovima dođe po mladu ispred njenog porodičnog doma.
Mlada koja se tog dana udaje i po koju dolazi mladoženja sa svojom porodicom i svatovima po izlasku iz porodičnog doma kako i nalaže običaj u Vranju zaigra i povede "snaškino" kolo, takođe kao kolovođa.
Muzičari koji sviraju na vranjskim svadbama kažu da je bilo mnogo anegdota u vezi toga, kad se noge isprepletu...a srce zaigra.
Današnje svekrve i mlade, a to se dešavalo neretko uoči samog veselja "proigraju" pomenuta kola učeći od pravih vranjskih igraoraca.
"Na jednoj od svadbi, mlada je svog zeta, sestrinog muža zamolila da u kolu bude pored nje, kako bi joj pomogao da ne pogreši u koracima dok muzičari sviraju "snaškino kolo". Prisutna je i trema u igri, ali ukoliko je venčanica duga i prekriva noge, onda mladin problem i nije toliko uočljiv. Važno je pratiti ritam, lagano, koracima ali svako od nas nema isti osećaj za takt, nije sluhista jednostavno ne oseća muziku", objašnjava Momčilo S. koji je godinama sa vranjskim muzičarima nastupao na veseljima sa svojim bendom. Nikada kaže neće zaboraviti svadbu na kojoj je mlada raspoređivala goste, ko će kako, gde i sa kim da se fotografiše.
"Videlo se da ništa ne prepušta slučaju i da voli da komanduje. Razni ljudi, razne ćudi, za mir u kući sve se izdrži, ali ipak granica mora da postoji, kao i pristojnost u ponašanju na slavljima", navodi muzičar i dodaje da mladost sve dozvoljava, ali da starost i iskustvo koriguju ponašanje, i tu se brzo prepozna i uoči ko je iz kakve porodice i sa kakvim vaspitanjem, napominje Momčilo.
S druge strane kada veselja nakon venčanja nisu velika već se organizuju u krugu porodice u restoranu, ovi običaji i nisu imperativ.
"Na svadbama kada krene veselje i igra, ne treba biti veliki stručnjak kod uočavanja igraoraca i dobrih poznavaoca muzike i igre. Prava je umetnost kako prate muzički ritam bez obzira da li se radi o narodnim kolima, ili plesu," tvrdi Momčilo.
A posle venčanja "snaška" igra, ali sada u nekoj od životnih uloga, a ulogu dobijaju i njen suprug, ali i njegova majka "novopečena svekrva"...
Mnogo je anegdota u gradu podno Pržara na tu temu, najčešće se snaja komentariše rečenicom "novo sito o klin visi". U prevodu u snaju gledaju svi ne bi li procenili njen karakter i kakav je čovek. Stara izreka, kažu para vredi.
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Imala je najneobičnije ime u Srbiji koje se danas ni ne pominje: Nije dočekala ni 20. rođendan, sudbina je...
Voda je do Kleopatrine spomen-česme dovedena sa izvora Orovac, udaljenog oko kilometar. Kažu da je čudotvorna i lekovita
Zaboravljeni ratnik: Ko je bio hajduk Veljko Drinčić, junak koga je istorija gurnula u zapećak?
Ime koje se retko spominje, a zaslužuje da bude upamćeno
Komentari(0)