IŠAO JE KOD ŽENSKOG FRIZERA, IMAO LIČNOG KONOBARA Ovo sigurno niste znali o Ivi Andriću, srpskom nobelovcu
Oni koji su imali čast da ga lično upoznaju, pamtiće Iva Andrića kao čoveka koji je voleo da razgovara sa svima i nakon što je postigao svetsku slavu.
Za sobom je ostavio čuvena pisana dela koja su sastavni deo školske lektire, ali i uspomene kojih se sećaju oni koji su imali čast da upoznaju Iva Andrića. Naš nobelovac rođen je pre 130 godina u mestu Dolac kod Travnika.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJSREĆNIJA ZEMLJA SVETA: Evo na kom mestu je Srbija
Prema takozvanom "Svetskom izveštaju o sreći" iz 2025. godine, koji je danas objavio istraživački centar britanskog Univerziteta u Oksfordu, listu najsrećnijih zemalja predvode skandinavske države.
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
U osnovnoj školi "Ivo Andrić" u Pranjanima, oktobar je mesec pisca po kojem je i dobila naziv. Za mlade njegov stvaralački opus nije samo obavezni deo gradiva, već pouka za život.
- Ja sam pročitao priču "Aska i Vuk", i na mene je ostavilo poseban utisak to što je ona otišla težim putem u odnosu na svoje vršnjake - kaže za RTS Aleksa Damljanović, učenik OŠ "Ivo Andrić".
Na učenicu iste škole Nataliju Milošević naročito je uticalo je delo "Mostovi", "zato što mostobi ne služe ničemu što je tajno i zlo".
- Najviše mi se dopala pripovetka "Jelena, žena koje nema", zbog opisa - dodala je učenica Anđela Papić.
- Govori o ljudima kako se ponašaju i kako treba da se usredsredimo na život i šta treba da radimo - poručuje učenica Teodora Tomanić, koja takođe pohađa školu "Ivo Andrić" u Pranjanima.
Lični konobar i frizerka sa tremom
Printscreen/Youtube
Sada su penzioneri, ali početak uspešnih karijera obeležilo im je druženje sa slavnim piscem. Slobodan Krstić bio je lični konobar, dok je Slađana Anđelković bila lični frizer Iva Andrića.
- Voleo je da za vreme doručka pojede ovčje kiselo mleko iz našeg kraja, odnosno iz sela Jezera, koje se ne jede kašikom, već viljuškom. I on je to voleo, to mu je davalo ovako neku svežinu. Čestrdeset druge godine je boravio u Soko banji prvi put i tu je, po njegovim rečima, počeo da piše roman "Na Drini ćuprija". Kasnije, on je imao svoju karijeru i tako dalje, ali evo desilo se da je sedamdesetih godina dva puta boravio kod nas u Soko banji - ispričao je Slobodan Krstić, penzioner i bivši direktor hotela „Moravica" u Soko banji.
Frizerka u penziji Slađana Anđelković istakla je da je, kada je prvi put šišala Iva Andrića, imala veliku tremu.
- Prvi put šišam, a on ima toliko oštru, tešku kosu. tad nije bilo fenova, nego su bile haube. E, onda ja lepo njemu ošišam. Kaže: "Drago moje dete, nemoj da se sekiraš, rekao mi je direktor Vasa da si ženski frizer, samo idi po fazonu i nećeš pogrešiti". I ja lepo po fazonu ošišam. On je voleo, recimo, iskrade se iz hotela, salon je bio kako se ulazi u hotel, sa leve strane. I on mi samo da znak, da ne zna niko, i ode na pijacu - iskrena je frizerka u penziji Slađana Anđelković.
Oni koji su imali čast da ga lično upoznaju, pamtiće Iva Andrića kao čoveka koji je voleo da razgovara sa svima i nakon što je postigao svetsku slavu.
Ti susreti sa narodom bili su izvor inspiracije, koju je pretočio u pouke i mudrosti za buduće generacije.
BONUS VIDEO:
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)