Tamjanika – grožđe koje „miriše kao da se neko moli“: Verovanje da donosi sreću ako se pojede u tišini
U vinogradarskim krajevima Srbije, posebno u zapadnim delovima Šumadije i južnoj Srbiji, tamjanika se nije jela kao obično grožđe. Prvi grozd se brao ćutke, nikad nožem, i jeo bez reči. Verovalo se da njegov miris otvara srce, a tišina čuva ono što dolazi.
Tamjanika je poznata kao najmirisnija sorta grožđa na Balkanu. Njena aroma podseća na tamjan, po čemu je i dobila ime, ali u narodnoj tradiciji Srbije tamjanika nije bila samo desert ni vino – bila je znak. Verovalo se da ko prvi zreo grozd tamjanike ubere u tišini i pojede bez reči, time „otvara sreću“, ali samo ako mu srce nije puno gorčine. U suprotnom, miris koji podseća na molitvu – „vratiće ono što nije očišćeno“.
Grozd koji se ne bere nožem
Stari vinogradari znali su da tamjanika ima svoje vreme, ali i svoj način.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
U selima oko Aleksandrovca, govorilo se:
„Ako pričaš dok jedeš tamjaniku – ne čuješ šta ti miris kaže.“
Miris koji „čisti kuću iznutra“
Zbog svoje intenzivne arome, tamjanika je smatrana biljkom koja podseća na svetilište.
U nekim kućama se prvi grozd stavljao na sto kraj ikone, da stoji tri dana pre nego što se pojede.
Verovalo se da tada kuća dobija mir, a ukućani snagu da kažu ono što već dugo ćute.
Ako bi tamjanika uvenula pre nego što se pojede – znak je bio da se u kući nešto krije.
Zašto se tamjanika jede bez reči
U narodnoj slici sveta, neke stvari ne smeju da se prekinu govorom.
Tamjanika je među njima.
Njen miris je, verovalo se, glas predaka, glas zemlje i glas onoga što te čeka.
Kad se prvi put u godini jede, to se čini u tišini – da duša zna da primi.
Zato su je najčešće jeli stariji ukućani, ili oni koji nisu dugo bili u kući, da se veza „vrati na svoje mesto“.
Danas – vino poznato, ali značenje zaboravljeno
Danas je tamjanika postala ime etikete.
Ali malo ko zna zašto se tako zove, i kako se nekada brala i jela.
Njen miris i dalje opija, ali poruka koju je nosila – retko ko danas čuje.
A možda još uvek, ako prvi grozd pojedeš sam, bez reči –
nešto u tebi zna da si primio dar.
Zaboravljeni gradovi Srbije: Misteriozni ostaci prošlih civilizacija
Srbija je bogata arheološkim nalazištima koja otkrivaju ostatke drevnih civilizacija. Istražujemo manje poznate, ali fascinantne gradove kao što su Caričin Grad i Felix Romuliana, otkrivajući njihove priče i značaj.
POSLEDNJA ŽELJA RUŽICE SOKIĆ: Iza nje su ostale fantastične uloge i replike koje se i danas pamte
Prošlo je 10 godina od odlaska glumačke dive Ružice Sokić, a pre godinu dana preminuo je njen suprug i najveća ljubav Miroslav Lukić.
VEŠTICE SE PLAŠE KONJA? Ima nekoliko starih verovanja, a jedno je vrlo živo i danas
Da li ste vi srećni? Možda ste upravo našli detelinu sa četiri lista ili prošli pored potkovice...
Isplivale tajne Iva Andrića: U njegovoj kući ovo je bilo strogo zabranjeno, njegova pravila morala je da poštuje
Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, istakla je njegova kućna pomoćnica.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
Komentari(0)