SIMBOL LEPOTE I STARINE Prizrenski filigran ponosno sija i na pliševima pariskih zlatara
Starinski zanat koji je vekovima opstao u Prizrenu
Ostalo je mnogo toga vrednog i drevnog u Prizrenu, što daje za pravo da se ovaj grad nazove simbolom lepote i starine.
Za dugim stolovima u povećim zgradama crvene fasade, sede mladići i devojke i vredno uče zanat koji je proslavio njihove pretke. To su budući majstori prizrenskog filigrana.
Srebrne žice, što su ih vukli i tanjili, namotavali na kalem i slali u Prizren topioničari Trepče, postaju ovde kitnjasti vezovi, strpljivo pletenih, uvijanih i spajanih tankih žica.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Printscreen
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Možda vas zanima:
Zaboravljeni zvuk razboja – kako su Srpkinje nekada tkale svoje domove
U starim srpskim kućama razboj je bio srce domaćinstva. Na njemu su vredne ruke domaćica stvarale tkanine, ćilime i nošnje, a svaki udarac drvene grede bio je ritam života.
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Mašta vezana u srebrnoj žici ima beskrajno mnogo varijanti i samo jednu simetriju: sličnost. Ornamenti, figure, način rada i oblikovanja spadaju u vekovnu tradiciju ovog kraja.
Prizrenski filigran stekao je slavu u svetu. Na pliševima pariskih zlatara stoji ravnopravno uz burmanske zlatne ogrlice. Svaka srebrna nit govori nešto novo i maštovito. Svaka figura ima svoje ime, ali ta su imena laicima beznačajna.
Ima ih nekoliko stotina, zato postoji škola, postoji zanat. Vremena se menjaju, ali zanat ostaje u bogatstvu ornamenata jedne originalne narodne umetnosti.
VEĆ 100 GODINA: Ovo je najpopularnije žensko ime na svetu
U čak 20 zemalja je među tri najpopularnija imena!
Predrag hteo da oženi trudnicu u crkvi, ovakav je bio odgovor sveštenika
Momak iz Srbije, Predrag, poželeo je da se venča u crkvi sa svojom trudnom devojkom, ali nije bio siguran da li je takvo venčanje dozvoljeno.
Gavrilo Princip je PREDAK našeg poznatog pevača
Istorijsku ličnost kakva je Gavrilo Princip teško je dovesti u vezu sa ličnostima iz sveta popularne muzike.
TEOLOG ĐURĐEVIĆ: Zašto se riba jede tokom posta, a meso ne?
Ovo razlikovanje ima korene u drevnoj crkvenoj praksi, gde je meso toplokrvne životinje predstavljalo luksuz i bilo simbol uživanja, dok je riba bila skromnija hrana, naveo je teolog.
Ko je bila Jelena Karađorđević: Izbegla silovanje, svedočila oceubistvu, na sahrani joj bilo „pola Šumadije“
Kroz položaj žena vladara Srbije, njihovu ulogu i uticaj u javnom, društvenom i političkom životu ogleda se napredak i razvoj naše zemlje od početka pretprošlog do sredine prošlog veka i njen razvoj od ustaničke teritorije, preko vazalne kneževine do kraljevine i samostalne države, smatra istoričar Uroš Milivojević auror knjige „Supruge srpskih vladara iz dinastija Karađorđević i Obrenović”.
Komentari(0)