SIMBOL LEPOTE I STARINE Prizrenski filigran ponosno sija i na pliševima pariskih zlatara
Starinski zanat koji je vekovima opstao u Prizrenu
Ostalo je mnogo toga vrednog i drevnog u Prizrenu, što daje za pravo da se ovaj grad nazove simbolom lepote i starine.
Za dugim stolovima u povećim zgradama crvene fasade, sede mladići i devojke i vredno uče zanat koji je proslavio njihove pretke. To su budući majstori prizrenskog filigrana.
Srebrne žice, što su ih vukli i tanjili, namotavali na kalem i slali u Prizren topioničari Trepče, postaju ovde kitnjasti vezovi, strpljivo pletenih, uvijanih i spajanih tankih žica.
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Printscreen
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Možda vas zanima:
Kopito bez rane, konj bez mane-priča o potkivačima, čuvarima snage konja
U nekadašnjoj Srbiji, kada su konji bili glavno prevozno sredstvo, snaga vojske, oruđe u polju i saputnici u svakodnevnom životu, postojala je posebna vrsta majstora – potkivači. Njihova veština bila je dragocena, jer od dobrog potkivanja zavisilo je zdravlje kopita, a time i sposobnost konja da izdrži duga putovanja, teške terete ili vojničke pohode.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Mašta vezana u srebrnoj žici ima beskrajno mnogo varijanti i samo jednu simetriju: sličnost. Ornamenti, figure, način rada i oblikovanja spadaju u vekovnu tradiciju ovog kraja.
Prizrenski filigran stekao je slavu u svetu. Na pliševima pariskih zlatara stoji ravnopravno uz burmanske zlatne ogrlice. Svaka srebrna nit govori nešto novo i maštovito. Svaka figura ima svoje ime, ali ta su imena laicima beznačajna.
Ima ih nekoliko stotina, zato postoji škola, postoji zanat. Vremena se menjaju, ali zanat ostaje u bogatstvu ornamenata jedne originalne narodne umetnosti.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
TAJNA IZDAJE: KO JE ZAISTA KRIV ZA KOSOVSKI PORAZ I ZAŠTO JE VUK BRANKOVIĆ PROGLAŠEN ZA JUNAKA: Najveći mit srpske istorije!
Istorija je Vuka Brankovića proglasila izdajnikom, ali savremeni istoričari tvrde suprotno. Otkrivamo zašto je Kosovska bitka bila mnogo složenija od priče o izdaji i ko je zaista snosio krivicu za poraz na Kosovu polju 1389. godine.
Komentari(0)