Najstarija ktitorska freska na našim prostorima koja prikazuje dvoglavog orla je slika kneza Miroslava.
Srpski grb sa dvoglavim orlom i četiri ocila sastavni je deo naše tradicije i identiteta i uz manje korekcije postoji već vekovima. Veruje se da su prvi počeli da ga koriste Nemanjići, a iako nije postojalo ustaljeno pravilo, na najstarijem danas sačuvanom prikazu grba, orao uopšte nije bio beo.
Grb Srbije se kroz vekove menjao, dobijao ili gubio neke elemente, ali je uvek zadržavao osnovne simbole državnosti i državotvornosti Srbije – dvoglavog orla i četiri ocila.
Sadašnji srpski grb čini srebrni dvoglavi orao oružan zlatno na crvenom štitu. Orao na grudima ima crveni štit koji srebrni grčki krst deli na četiri dela sa po jednim ocilom u svakom delu.
Možda vas zanima:
NISU KORISTILI KAŠIKE Šta se zaista serviralo i čime se jelo na dvoru Nemanjića
U Srbiji su za vreme Nemanjića na trpezi bili i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.
OVAKVA PILETINA JE IZAŠLA IZ DVORA NEMANJIĆA: Zovu je CARSKOM, dala im je snagu da VLADAJU 205 GODINA
Na dvoru i u kućama bogate vlastele jelo se kako i dolikuje tom staležu. Na trpezi je bilo obilje divljači, ribe, svih vrsta mesa, naročito ovnujskog, pernate živine, suvog mesa i slanine. Jelo je imalo izuzetnu važnost na dvoru
Možda vas zanima:
NISU KORISTILI KAŠIKE Šta se zaista serviralo i čime se jelo na dvoru Nemanjića
U Srbiji su za vreme Nemanjića na trpezi bili i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.
OVAKVA PILETINA JE IZAŠLA IZ DVORA NEMANJIĆA: Zovu je CARSKOM, dala im je snagu da VLADAJU 205 GODINA
Na dvoru i u kućama bogate vlastele jelo se kako i dolikuje tom staležu. Na trpezi je bilo obilje divljači, ribe, svih vrsta mesa, naročito ovnujskog, pernate živine, suvog mesa i slanine. Jelo je imalo izuzetnu važnost na dvoru
Možda vas zanima:
NISU KORISTILI KAŠIKE Šta se zaista serviralo i čime se jelo na dvoru Nemanjića
U Srbiji su za vreme Nemanjića na trpezi bili i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.
OVAKVA PILETINA JE IZAŠLA IZ DVORA NEMANJIĆA: Zovu je CARSKOM, dala im je snagu da VLADAJU 205 GODINA
Na dvoru i u kućama bogate vlastele jelo se kako i dolikuje tom staležu. Na trpezi je bilo obilje divljači, ribe, svih vrsta mesa, naročito ovnujskog, pernate živine, suvog mesa i slanine. Jelo je imalo izuzetnu važnost na dvoru
Možda vas zanima:
NISU KORISTILI KAŠIKE Šta se zaista serviralo i čime se jelo na dvoru Nemanjića
U Srbiji su za vreme Nemanjića na trpezi bili i plodovi mora, razne vrste ribe, ali i voće poput bresaka.
OVAKVA PILETINA JE IZAŠLA IZ DVORA NEMANJIĆA: Zovu je CARSKOM, dala im je snagu da VLADAJU 205 GODINA
Na dvoru i u kućama bogate vlastele jelo se kako i dolikuje tom staležu. Na trpezi je bilo obilje divljači, ribe, svih vrsta mesa, naročito ovnujskog, pernate živine, suvog mesa i slanine. Jelo je imalo izuzetnu važnost na dvoru
Najstarija slika dvoglavog orla nalazi se u Bijelom Polju
Dvoglavi orao se prvi put kod srpske vlastele pojavljuje još u doba Stefana Nemanje. Boja orla, međutim, varirala je. Najstarija ktitorska freska na našim prostorima koja prikazuje dvoglavog orla je slika humskog velikog kneza Miroslava u crkvi Svetog apostola Petra na Limu, kod Bijelog Polja.
printskrin
Knez nosi kratak plašt ceo pokriven malim crvenim dvoglavim orlovima u krugovima. Miroslav je bio brat Stefana Nemanje pa se da zaključiti da je grb u to vreme već bio u upotrebi.
Nakon ovog perioda grb ovog izgleda se ustaljuje – Stefan Prvovenčani, kralj Radoslav i kralj Vladislav, na freskama u Žiči, Bogorodici Ljeviškoj, Mileševi i Studenici na odeći nose žute tj. zlatne dvoglave orlove u krugovima, najčešće na crvenoj podlozi.
Izgled grba u doba cara Dušana
Punu afirmaciju ovaj grb doživljava za vreme vladavine cara Dušana što se povezuje sa njegovim nastojanjem da srpska kraljevina postane glavni nastavljač i obnovitelj Vizantijskog carstva.
Na zastavi koja se pojavljuje 1339. godine na mapi katalonskog kartografa, Dušanovog savremenika, Anđelina Dunserta, sačuvan je izgled ovog grba. Na karti je prikazano kraljevstvo Dušana Nemanjića sa njegovom prestonicom Skopljem, nad kojim se vijori zlatni barjak sa crvenim dvoglavim orlom.
Očigledno je da ustaljeno pravilo o boji orla nije postojalo. Tokom 14. veka počinju da se pojavljuju različite varijante grba Nemanjića – srebrni dvoglavi orao na crvenoj pozadini, i crveni dvoglavi orao na srebrnoj pozadini.
Na kraju se ustalila varijanta srebrnog orla na crvenom polju, nasuprot vizantijskog crnog orla na zlatnom polju, i ta varijanta se danas smatra grbom Nemanjića.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Zašto je Jerotić verovao da sve bolesti potiču iz duše i uma
Vladeta Jerotić nas je svojim radom neprestano podsećao da zdravlje ne obuhvata samo fizičko stanje, već i duševno blagostanje. Smatrao je da su psihosomatske bolesti temelj gotovo svih zdravstvenih problema – od obične prehlade do najtežih oboljenja.
Crkva i njeni vernici dans slave SVETU VELIKOMUČENICU IRINU: Ove običaje obavezno ispoštujte danas i izgovorite ove reči
Srpska pravoslavna crkva slavi je 5. maja po crkvenom, a 18. maja po gregorijanskom kalendaru.
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Komentari(0)