KAKO JE JOVA ZMAJ DOBIO NADIMAK MALO KO ZNA Zahvaljujući maloj omaški Jovanovića i zanimljivoj igri reči, ostao je u narodu poznat pod ovim imenom
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici
Čuveni srpski književnik Jovan Jovanović (1833-1904) najpoznatiji je po svom nadimku – Zmaj. Ipak, malo ljudi zna kako ga je dobio i šta on zapravo predstavlja.
Prvo, čika Jova Zmaj nadimak uopšte nije dobio po mitskoj životinji.
U mladosti su ga zbog niskog rasta zvali Kiš Janoš – na mađarskom „mali Jovan” i verovatno bi to bio nadimak po kome bi ga zapamtile i buduće generacije čitalaca da 1864. nije pokrenuo satirični list koji se zvao – Zmaj.
Možda vas zanima:
ISKOPAN NEVEROVATAN PRIMERAK Mineral pronađen u Srbiji dobio ime po čuvenom srpskom vladaru Milošu Obrenoviću!
Novopronađeni mineral nazvao "milošin" u kneževu čast!
PRVA SRPKINJA SA LETAČKOM DOZVOLOM Zapisi komisije pred kojom je polagala svedoče da je ona bila najbolja u svojoj klasi
Prva je žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji.
Možda vas zanima:
ISKOPAN NEVEROVATAN PRIMERAK Mineral pronađen u Srbiji dobio ime po čuvenom srpskom vladaru Milošu Obrenoviću!
Novopronađeni mineral nazvao "milošin" u kneževu čast!
PRVA SRPKINJA SA LETAČKOM DOZVOLOM Zapisi komisije pred kojom je polagala svedoče da je ona bila najbolja u svojoj klasi
Prva je žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji.
Možda vas zanima:
ISKOPAN NEVEROVATAN PRIMERAK Mineral pronađen u Srbiji dobio ime po čuvenom srpskom vladaru Milošu Obrenoviću!
Novopronađeni mineral nazvao "milošin" u kneževu čast!
PRVA SRPKINJA SA LETAČKOM DOZVOLOM Zapisi komisije pred kojom je polagala svedoče da je ona bila najbolja u svojoj klasi
Prva je žena sa pilotskom dozvolom u Kraljevini Jugoslaviji.
To je zapravo igra reči – „Zmaj“ je „3. maj“, kada se čita na ćirilici.
Ovaj datum predstavlja sećanje na događaj iz 1848. godine (po julijanskom kalendaru) kada je u Sremskim Karlovcima održana Majska skupština na kojoj su Srbi postavili svoje zahteve i tražili autonomiju u okviru Austrougarske monarhije.
Na tom skupu u Sremskim Karlovcima Srbi su proglasili autonomno Srpsko vojvodstvo (Srpsku Vojvodinu), što je u ono vreme bio događaj od velikog političkog i društvenog značaja. U njegovu čast čika Jova je pored svog imena uvek dopisivao 3. maj (datum održavanja Skupštine).
Jednom se dogodilo da je u potpisu izostavio tačku posle broja tri, pa je treći dan maja postao – Zmaj! (3maj)
Zahvaljujući ovoj maloj omaški, Jovanović je dobio nadimak po kome je i danas najprepoznatljiviji. Nadimak je poslužio i kao nadahnuće za ime njegovog čuvenog satiričnog časopisa, a mesto gde je umro, Sremska Kamenica, jedno vreme nosilo je pridev Zmajeva.
Vredi napomenuti da je Zmaj, pored toga što je ostao poznat kao pesnik i satiričar, bio i tvorac jednog od prvih srpskih stripova. Strip šala pod nazivom „Pretovareno“ pojavio se u časopisu „Neven“ 1881. godine.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Komentari(0)