Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Život između svetlosti i senke
Vladislav Petković Dis rođen je 1880. godine u Zablaću kod Čačka, u tišini Šumadije, ali je njegov život bio sve osim tih. Bio je profesor, novinar, ratni dopisnik, ali pre svega pesnik koji je ranije nego što je trebalo pogledao u tamniju stranu sveta.Dis je u književnost uveo emocije koje su bile granične – teskoba, slutnja, osećaj neizbežnog kraja. Njegov lični život pratio je osećaj odbačenosti i neshvaćenosti: povučen i melanholičan, često osporavan, nije pronašao mesto među tadašnjim beogradskim pesničkim krugovima.
Dani u Beogradu: ljubavi, poezija i prijateljstva
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Dis je živeo skromno, radeći kao profesor i novinar. Iako je bio zatvoren i duboko emotivan, imao je bliske prijatelje među umetnicima i književnicima. Najprisnije se družio sa pesnikom Milošem Cvetićem, a poznavao je i Jovana Skerlića, iako ga je ovaj kritikovao zbog njegovog pesničkog stila. Bio je blizak i sa Branislavom Nušićem, koji je znao da ceni njegovu lirsku dubinu, iako mu je sam Dis delovao pomalo „iz drugog sveta“.
Zaljubio se u Hristinu-Tinku Todorović, devojku iz ugledne porodice, sa kojom se kasnije oženio. Imali su dvoje dece. Njihov brak bio je stabilan, ali je Dis često patio zbog nedostatka sigurnosti i novca, što je dodatno produbljivalo njegov pesimistički pogled na svet. Često je odlazio u kafanu „Zlatna moruna“, gde su se okupljali književnici i umetnici, i govorio o stihovima kao o proročanstvima, a ne samo umetnosti.
„Možda spava“ i druge slutnje
Njegove pesme kao da su ispisane nad sopstvenim grobom. Najpoznatija zbirka, simbolično nazvana „Utopljene duše“ (1911), dočekana je sa podsmehom u tadašnjoj književnoj javnosti.Kritika nije imala sluha za njegovu tamnu estetiku, sve dok se upravo taj mračni ton nije podudario sa mračnim vremenima Prvog svetskog rata.
Dis u ratu: beležnik propasti i bola
Kada je izbio Prvi svetski rat, Dis se nije borio sa puškom, već perom. Bio je ratni izveštač pri Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine Srbije. Njegovi tekstovi objavljivani su u listovima poput „Politike“ i „Srpskog književnog glasnika“, gde je opisivao patnju, izgnanstvo, borbu i dostojanstvo vojnika i civila. U njegovim izveštajima mešali su se lirski ton i dokumentarna preciznost, a neki su ga nazivali „pesnikom povlačenja“. Posebno se istakao izveštajima sa Solunskog fronta i tokom boravka u Krfu, gde je, pored zapisivanja, pomagao i oko prevoda i kulturnih aktivnosti među izgnanicima.
Torpedo u Jonskom moru
Godine 1917. Dis je bio deo srpske vojske koja se povlačila preko Albanije. Posle oporavka na Krfu, ukrcao se na francuski brod „Italija“ kako bi putovao dalje — ali brod je torpedovala nemačka podmornica u Jonskom moru, blizu ostrva Vido. Njegovo telo nikada nije pronađeno.
Ironično, njegova pesma „Možda spava“ počinje stihovima: „Ja ne znam gde je ona sada...“ a završava sa: „Možda spava pod vodom.“ Kao da je, pesničkom intuicijom, Dis naslutio sopstvenu smrt.
Večito osporavan, večito živ
Disov poetski jezik nije bio po volji tadašnjim formalistima, ali je u narodu, među kasnijim piscima i običnim čitaocima, stekao kultni status. Njegove pesme se danas uče u školama, a njegov grob, iako bez tela, nalazi se u duhu svag ko se pita kako pesnik može da vidi dalje od drugih. Dis nije umro u pesmi — on je postao pesma.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)