Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Život između svetlosti i senke
Vladislav Petković Dis rođen je 1880. godine u Zablaću kod Čačka, u tišini Šumadije, ali je njegov život bio sve osim tih. Bio je profesor, novinar, ratni dopisnik, ali pre svega pesnik koji je ranije nego što je trebalo pogledao u tamniju stranu sveta.Dis je u književnost uveo emocije koje su bile granične – teskoba, slutnja, osećaj neizbežnog kraja. Njegov lični život pratio je osećaj odbačenosti i neshvaćenosti: povučen i melanholičan, često osporavan, nije pronašao mesto među tadašnjim beogradskim pesničkim krugovima.
Dani u Beogradu: ljubavi, poezija i prijateljstva
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Možda vas zanima:
KAFANSKE ZORE U ĐURINIM OČIMA Jakšićev život je bio bunt i bol, porodica gladna, a on u nemilosti života
Jedino se sa kafanskim osobljem nikad nije sukobio…
Svoj talenat otkrio u trećoj smeni za fabričkom mašinom, za jednu noć napisao čak četiri pesme: Radivoj iz Rume najlepše stihove posvetio majci i jednoj ženi koje vše nema
On nema fakultetsku diplomu, ali ipak ima nesporan talenat i to otkriven sasvim slučajno.
Dis je živeo skromno, radeći kao profesor i novinar. Iako je bio zatvoren i duboko emotivan, imao je bliske prijatelje među umetnicima i književnicima. Najprisnije se družio sa pesnikom Milošem Cvetićem, a poznavao je i Jovana Skerlića, iako ga je ovaj kritikovao zbog njegovog pesničkog stila. Bio je blizak i sa Branislavom Nušićem, koji je znao da ceni njegovu lirsku dubinu, iako mu je sam Dis delovao pomalo „iz drugog sveta“.
Zaljubio se u Hristinu-Tinku Todorović, devojku iz ugledne porodice, sa kojom se kasnije oženio. Imali su dvoje dece. Njihov brak bio je stabilan, ali je Dis često patio zbog nedostatka sigurnosti i novca, što je dodatno produbljivalo njegov pesimistički pogled na svet. Često je odlazio u kafanu „Zlatna moruna“, gde su se okupljali književnici i umetnici, i govorio o stihovima kao o proročanstvima, a ne samo umetnosti.
„Možda spava“ i druge slutnje
Njegove pesme kao da su ispisane nad sopstvenim grobom. Najpoznatija zbirka, simbolično nazvana „Utopljene duše“ (1911), dočekana je sa podsmehom u tadašnjoj književnoj javnosti.Kritika nije imala sluha za njegovu tamnu estetiku, sve dok se upravo taj mračni ton nije podudario sa mračnim vremenima Prvog svetskog rata.
Dis u ratu: beležnik propasti i bola
Kada je izbio Prvi svetski rat, Dis se nije borio sa puškom, već perom. Bio je ratni izveštač pri Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine Srbije. Njegovi tekstovi objavljivani su u listovima poput „Politike“ i „Srpskog književnog glasnika“, gde je opisivao patnju, izgnanstvo, borbu i dostojanstvo vojnika i civila. U njegovim izveštajima mešali su se lirski ton i dokumentarna preciznost, a neki su ga nazivali „pesnikom povlačenja“. Posebno se istakao izveštajima sa Solunskog fronta i tokom boravka u Krfu, gde je, pored zapisivanja, pomagao i oko prevoda i kulturnih aktivnosti među izgnanicima.
Torpedo u Jonskom moru
Godine 1917. Dis je bio deo srpske vojske koja se povlačila preko Albanije. Posle oporavka na Krfu, ukrcao se na francuski brod „Italija“ kako bi putovao dalje — ali brod je torpedovala nemačka podmornica u Jonskom moru, blizu ostrva Vido. Njegovo telo nikada nije pronađeno.
Ironično, njegova pesma „Možda spava“ počinje stihovima: „Ja ne znam gde je ona sada...“ a završava sa: „Možda spava pod vodom.“ Kao da je, pesničkom intuicijom, Dis naslutio sopstvenu smrt.
Večito osporavan, večito živ
Disov poetski jezik nije bio po volji tadašnjim formalistima, ali je u narodu, među kasnijim piscima i običnim čitaocima, stekao kultni status. Njegove pesme se danas uče u školama, a njegov grob, iako bez tela, nalazi se u duhu svag ko se pita kako pesnik može da vidi dalje od drugih. Dis nije umro u pesmi — on je postao pesma.
Zlatovez iz Prizrena: Kako je kraljevski vez sa Kosova postao simbol srpske tradicije?
Otkrijte priču o raskošnom zlatovezu, umetnosti ukrašavanja zlatnim nitima koja potiče iz srednjovekovnog Prizrena i danas predstavlja deo srpskog kulturnog identiteta
Povojnica iz Toplice: Običaj ukrašavanja novorođenčeta posebnim vezom za sreću i zdravlje
Otkrijte tradicionalni običaj iz Topličkog kraja kojim se novorođenčad ukrašavaju jedinstvenim ručno rađenim vezom, kao simbol zaštite i dobrih želja
Kako je Zoran Radmilović spašavao kolege na sceni: Malo poznate anegdote legendarnog srpskog glumca
Otkrijte duhovite i dirljive trenutke kada je čuveni glumac svojom improvizacijom spasavao predstave i kolege u nezgodnim situacijama
Razlikujete li jetrvu od zaove, a znate li kako se naziva muževljeve sestre muž? Evo ko je kome šta u prosečnoj srpskoj porodici
U engleskom jeziku maltene za sve rođake se koristi jedna reč, ali u našem jeziku je situacija daleko komplikovanija
Kako su nastale čuvene slovačke čipke iz Bačkog Petrovca: Tajna zanata koji se čuva vekovima
Otkrijte kako se u vojvođanskom selu Bački Petrovac već generacijama izrađuju jedinstvene ručno pletene čipke, prepoznatljive po svojim nežnim i složenim motivima
Komentari(0)