NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE Srbija dobila prve članove Srpske akademije nauka i umetnosti
Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.
Prvi predsednik akademije, bio je naš najpozntiji botaničar Josif Pančić, dok je za sekretara izabran Jovan Žujović. Šesnaest članova bilo je podeljeno u četiri odeljenja i svako odeljenje je dobilo po četiri redovna člana, pa smo tako imali akademiju prirodnih nauka, filozofskih nauka, društvenih i akademiju umetnosti.
Šesnaest članova koji su činili ta četiri odeljenja bili su:
Dimitrije Neđić, matematičar, profesor i rektor Velike škole.
Možda vas zanima:
NAJGENIJALNIJI SRPSKI MINISTAR Nije bilo obrazovanijeg od njega, svi su ga se bojali a on se plašio samo jedne neverovatne stvari!
Gligorije Giga Geršić spada u sam vrh srpske prosvete i srpskih intelektualaca.
SRPSKI KOMPOZITOR KLASIČNE MUZIKE Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima (VIDEO)
Rođen u Čurugu 5. maja 1883, umro u Beogradu, 1. oktobra 1970.
Možda vas zanima:
NAJGENIJALNIJI SRPSKI MINISTAR Nije bilo obrazovanijeg od njega, svi su ga se bojali a on se plašio samo jedne neverovatne stvari!
Gligorije Giga Geršić spada u sam vrh srpske prosvete i srpskih intelektualaca.
SRPSKI KOMPOZITOR KLASIČNE MUZIKE Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima (VIDEO)
Rođen u Čurugu 5. maja 1883, umro u Beogradu, 1. oktobra 1970.
Možda vas zanima:
NAJGENIJALNIJI SRPSKI MINISTAR Nije bilo obrazovanijeg od njega, svi su ga se bojali a on se plašio samo jedne neverovatne stvari!
Gligorije Giga Geršić spada u sam vrh srpske prosvete i srpskih intelektualaca.
SRPSKI KOMPOZITOR KLASIČNE MUZIKE Izvor Konjovićeve inspiracije se nalazi u folkloru, a svoje estetske principe je izneo u svojim studijama i napisima (VIDEO)
Rođen u Čurugu 5. maja 1883, umro u Beogradu, 1. oktobra 1970.
Josif Pančić, lekar i botaničar.
Jovan Žujović, geolog, profesor i prvi predsednik Srpskog geološkog društva.
Ljubomir Klerić, matematičar, profesor mehanike, ministar prosvete i privrede Srbije.
Stojan Novaković, političar, predsednik vlade Srbije, diplomata, filolog i istoričar književnosti.
Milan Kujundžić Aberdar, filozof i političar.
Svetislav Vulović, književni i pozorišni kritičar.
Svetomir Nikolajević, pisac, političar, profesor, premijer Srbije.
Čedomilj Mijatović, ekonomista, književnik, istoričar, političar, diplomata, ministar finansija i ministar inostranih poslova Srbije.
Milan Ð. Milićević, član Srpskog učenog društva, Akademije nauka u Petrogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge.
Ljubomir Kovačević, istoričar i političar, jedan od začetnika kritičke istoriografije u srpskoj nauci.
Panta Srećković, istoričar.
Ljubomir Nenadović, književnik, diplomata i ministar prosvete.
Matija Ban, profesor Liceja, političar i diplomata
Mihailo Valtrović, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osnivač i prvi predsednik Srpskog arheološkog društva.
Davorin Jenko, kompozitor i dirigent.
Akademija je ustanovljena zakonom pod nazivom "Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije", koji je skupština izglasala, a kralj Milan obnarodovao u Nišu 1886. godine. Zakonom je bilo uređeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove. Osnovni zadatak ove ustanove bio je „da nauku obrađuje i unapređuje, da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu, da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima, da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti, da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna".
Preteča Srpske akademije nauka i svi dosadašnji predsednici
Pod imenom Srpska kraljevska akademija, ona radi sve do 30. juna 1947. godine, kada je promenila ime u Srpska akademija nauka. Kako je promenjeno državno uređenje, tako je i akademija dobila novo ime Srpska akademija nauka. Po novom zakonu, umesto dotadašnje četiri stručne akademije uspostavljaju se šest odeljenja. Mnoga značajna imena su ostavila trag u ovoj ustanovi, ali sigurno da će posebno ostati upamćeni njeni predsednici.
1887-1888 Josif Pančić
1888-1889 Čedomilj Mijatović
1892-1895 Dimitrije Nešic
1896-1899 Milan Ð. Milićević
1899 Jovan Ristić
1899-1900 Sima Lozanić
1900-1903 Jovan Mišković
1903-1906 Sima Lozanić
1906-1915 Stojan Novaković
1915-1921 Jovan Žujović
1921-1927 Jovan Cvijić
1928-1931 Slobodan Jovanović
1931-1937 Bogdan Gavrilović
1937-1960 Aleksandar Belić
1960-1965 Ilija Ðuričić
1965-1971 Velibor Gligorić
1971-1981 Pavle Savić
1981-1994 Dušan Kanazir
1994-1998 Aleksandar Despić
1999-2003 Dejan Medaković
2003-2015 Nikola Hajdin
2015- Vladimir Kostić
Izvor: ekspres.net
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)