U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Kako drvo postaje zapis?
Drvo — najčešće hrast zbog svoje dugovečnosti i svetog značenja kod Slovena — postaje zapis tek kada se osvešta i u njega se ukleše krst. Taj čin se obično obavlja o velikom prazniku sela (npr. Spasovdan, Đurđevdan), a predvodi ga pravoslavni sveštenik.
Sveštenik okadi drvo, izgovori molitvu, i zatim ureže krst na južnoj strani stabla. Činom osvećenja, drvo postaje zapis — prirodni hram pod vedrim nebom. Oko zapisa se često postavi kamena ili drvena ograda, a svako meštaninovo ponašanje prema drvetu od tada podleže poštovanju i pravilima.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Možda vas zanima:
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Litije, kolo i tišina pod krošnjom
U mnogim selima širom Srbije, pored livade, na raskrsnici, iznad izvora ili na uzvišenju — raste hrast sa uklesanim krstom. Taj hrast nije samo drvo. On je zapis — sveto stablo koje se ne seče, ne dira, ne skrnavi. U njegovoj senci se ne psuje. Pored njega se ne prolazi galameći.
Zapis se od davnina poštovao kao prirodni hram, mesto molitve u vreme kada sela nisu imala crkve. Sveštenik bi osveštao drvo, najčešće o Spasovdanu ili na dan seoske slave, i uklešao krst u koru. Tu bi se potom obavljale molitve za zdravlje, rodnu godinu i zaštitu od nepogoda.
Foto: Rina
Šta ako neko poseče zapis?
U narodnom verovanju, sečenje zapisa znači izazvati nesreću — i za onog ko poseče i za celo selo. Zabeleženi su slučajevi kada su čak i u vreme turske vladavine ljudi krili zapise, pokrivajući ih granama i blatom, da bi ih zaštitili.
Postoje predanja u kojima se govori o kaznama koje su zadesile one koji su ignorisali svetost drveta: kuga, grad, suša, ili tragedije u porodici.
Živi spomenik prošlosti
I danas se ponegde može naići na zapis: u Gornjoj Trnavi kod Topole, u selima pod Kopaonikom, na visoravnima Homolja, kraj Morave. Stabla stara po nekoliko vekova, još uvek nose krst, ograđena kamenjem ili starom drvenom ogradom.
Za fotografe i putopisce, zapisi su vizuelno moćni — stoje sami, raširenih grana kao ruke u molitvi, dok im se podnožje skriva u travi.
Zapis kao veza sa sobom
U svetu u kojem se identitet meri kroz granice, pasoše i aplikacije, zapis je ono što nas vraća korenu. Ne simbolički — već bukvalno. Drvo koje ne pripada nikome, a čuva svakoga. Mesto gde se Bog tražio bez posrednika, i gde se tišina smatrala govorom.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)