NJENA KUĆA BILA JE NEKA VRSTA "NARODNE AKADEMIJE" Ušla je čak i u Ginisovu knjigu (VIDEO)
Bila je nešto što se rađa u stotinu godina", govorio je o njoj dugogodišnji umetnički rukovodilac Narodnog orkestra RTS Ljubiša Pavković
Radojka Živković, umetnica koja je svojim kolima i pesmama nemerljivo obogatila nacionalnu muzičku kulturu, vanredni muzički talenat nasledila je od oca Tihomira Tomića, poznatog učitelja harmonike.
Printscreen
O njoj je napisano na hiljade tekstova, snimljeno bezbroj televizijskih emisija, preko talasa Radio Beograda bila je čest i drag gost u nebrojeno domova. Rodila se 24.avgusta 1923.godine u selu Globoderu kod Кruševca. Od malih nogu pokazala je veliki muzički talenat i interesovanje za harmoniku, pa je otac nevoljno pristao da joj bude učitelj. Brzo se pročulo za Radojkino umeće, pa je u predratnom periodu nastupala i bila poznata kao čudo od deteta na harmonici. Prvi put je nastupila na Radio Beogradu 1932.godine. Na prvom jugoslovenskom takmičenju harmonikaša, održanom 1935. godine, dvanaestogodišnja devojčica osvojila je sve simpatije publike i prvu nagradu stručnog žirija. Do početka Drugog svetskog rata imala je već brojne nastupe. Od 1941. godine Radojki se pridružio njen budući suprug Milutin Živković. Njihova kuća u Lamartinovoj ulici u Beogradu bila je neka vrsta "narodne akademije" u kojoj su mnogi harmonikaši i pevači dobili prve muzičke lekcije. Odatle su potekle i ideje o osnivanju muzičkih festivala poput "Ilidže" i "Beogradskog sabora".
Izvor: espreso
Zmije se jedino ovoga stvarno PLAŠE
A da li se vi plašite zmije?
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
OVAKO SU DORUČKOVALI NIKOLA TESLA, PATRIJARH PAVLE I VLADETA JEROTIĆ: Jedna stvar je ključna!
Minimalno hrane, maksimalno sreće
TRAGIČNA SUDBINA VELIKOG PESNIKA: Najpotresnijom pesmom dao podršku Srbima, drugom predvideo svoju strašnu sudbinu
1913. rođen je jedan od najpoznatijih jugoslovenskih pesnika i tvorac potresne poeme "Jama".
Usled tuđeg greha decenijama trpeo gnev jedne žene: Zbog silovanja i ubistva nesrećne Dane, Andriću njena sestra nije mogla da oprosti jedan njegov potez
Jer ako je Kaja Milenković oslobodioce posmatrala kroz prizmu sopstvene traume, odnosno ubicu svoje sestre, kako je mogla da doživi Andrića i njegov posleratni angažman s oslobodiocima?
Komentari(0)