Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Planinska noć, posebno u leto, uvek je nosila dozu poštovanja. Vatra koja greje ne služi samo telu, već i duhu. U selima uz Tare, Zlatar i Goliju, stariji su govorili da ako se logorska vatra ugasi pre nego što se završi rečenica, može se desiti da se pojavi „onaj što preskače senku“. Biće koje nije ni strašno ni zlo, ali koje dolazi da podseti da ništa ne ostaje nedovršeno – čak ni ćutanje.
Kad vatra ostane bez zadnje reči
Ova bića, prema pričama, dolaze ne zbog vatre, već zbog tišine. Tačnije – zbog tišine koja je ostala na pola puta između dve rečenice. Ako se kraj vatre ćuti, a zna se da nešto još nije rečeno, verovalo se da senka može da se „odlepi“ od tela i da se ne vrati kako treba. Tada dolazi biće – ne da odnese, već da zastane. I stoji dok neko ne pogleda pravo u plamen i ne kaže: „Idi svojim putem.“
Ne ostavlja trag – ali ostaje osećaj
Možda vas zanima:
Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Kako se štiti prostor kad se razgovor prekine
Ako se zna da razgovor nije završen, a vatra mora da se ugasi, baca se poslednji komad drveta i šapatom kaže: „Završeno za sad.“ Ujutru se pepeo ne razbacuje, već se zahvati rukom, i baci unazad – „da senka zna gde joj je kraj.“
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Komentari(0)