Dan kad mesec „ne zna gde je“: Zašto se trava ne kosi kad ni senka ne pokazuje pravac
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da jedan dan u mesecu – obično krajem maja ili uoči Petrovdana – ne valja ni kositi, ni šiti, ni seći ništa što je „živo“. Kažu da tog dana mesec stoji „među stranama“, pa ništa nema pravac.
Postoje dani koji se ne prepoznaju po crvenom slovu, ali ih stari u selima pamte. Jedan od takvih dana je onaj za koji se kaže da je „dan kad mesec ne zna gde je“. To je vreme, obično krajem maja ili pred Petrovdanski post, kada se, kako kažu, ni trava ne kosi, jer senka ide kako hoće. Ovaj narodni običaj opstao je u brdskim krajevima i vezuje se za verovanje da priroda tada čeka, a ne daje.
Šta znači da „mesec nema pravac“
U narodnoj slici sveta, mesec nije samo nebesko telo – već orijentir. Ako je mesec mutan, a senke nisu usmerene jasno, verovalo se da je to dan kada priroda „ne zna kome ide u susret“. Takvi dani su retki, ali prepoznatljivi po osećaju: ništa ne ide glatko, korak je težak, misao se sapliće, a trava se ne daje lako.
Zašto se ne kosi trava
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Možda vas zanima:
Biće koje preskače senku: Verovanje o stvorenjima koja lutaju planinom kad čovek ostavi vatru nedovršenu
U srpskom narodnom predanju, posebno u planinskim predelima, postojalo je verovanje da postoje bića koja se pojavljuju kad se vatra ugasi, a razgovor ostane nedovršen. Ta stvorenja „preskaču senku“ i ne ostavljaju trag na zemlji, već u sećanju.
Ko su bile noćne senke: Verovanje o bićima koja ulaze kroz otvorena vrata, ali izlaze tek kad nešto ostave
U srpskom narodnom predanju postoje senke koje se ne vide, ne govore i ne plaše – ali ulaze kroz otvorena vrata kuće kada svi spavaju. Ostaju dok ne polože težinu. Ako ih osetiš tri noći zaredom – nešto u tebi više nije tvoje.
Kako su žene prepoznavale taj dan
Nisu gledale u kalendar. Gledale su u prozor. Ako se jutarnja senka pojavi kasnije nego obično, ako se ptice ne oglase pre nego što se pas pomeri, ako se voda iz bokala ujutru „čudno prelije“ – to je bio znak. Taj dan se provodio lagano. Bez velike priče, bez seče i bez novih planova.
Da li danas još uvek postoji takav osećaj
Možda ga više ne nazivamo tim imenom, ali dan kad nam ništa ne ide „kako treba“, kad se trava čini otporna i vreme zamućeno – i dalje postoji. Možda je to baš onaj dan kad ni priroda ne zna pravac. A kad ni ona ne zna – možda ni mi ne moramo odmah da krenemo.
Od moćnog cara do slabe krune – car Dušan i Uroš Nejak
Smrt cara Dušana 20. decembra 1355. godine označila je prelomni trenutak u istoriji srpske srednjovekovne države. Na presto je došao njegov jedini sin, Stefan Uroš V, u narodu poznat kao Uroš Nejak. Period njihove smene na vlasti i Uroševe vladavine doneo je velike promene – od vrhunca moći do postepenog slabljenja carstva.
"DVADESET GODINA ČEKAM OVO": Tajna sa snimanja MARATONACA otkriva istinu o odnosu Bate Stojkovića i Paje Vuisića
Za vreme snimanja legendarnog filma "Maratonci trče počasni krug" odigrala se smešna epizoda iza kampera. Danilo Bata Stojković igrao je Lakija Topalovića, a Pavle Paja Vuisić njegovog oca Milutina. Svi su znali da je Bata bio veliki perfekcionista koji je uvek tražio da odmah pogleda ono što je snimljeno i ako nije bio zadovoljan, tražio da se snimanje ponovi.
OVA ZGRADA PONOS JE BEOGRADA, IDETE PORED NJE, A NE ZNATE KAKVU KLETVU NOSI! Ona je bila POPRIŠTE krvavog rata Srba
Zgrada je na Studentskom trgu...
Opanci – od svakodnevne obuće do simbola tradicije
Od planinskih sela do varoških sokaka, opanci su vekovima bili simbol srpskog domaćinstva, rada i svakodnevice. Zanat opančara, iako danas retkost, i dalje čuva priču o umeću, strpljenju i životu koji je nekada tekao sporije, ali sa više mere.
Od Nerodimlja do tri mora, od kralja do cara- Dušan Silni, ratnik, zakonodavac i tvorac srednjovekovne imperije
Godina 1331. označila je novu prekretnicu u srpskoj istoriji. Posle sukoba oca i sina, na presto dolazi jedan od najmoćnijih vladara srednjovekovne Srbije – Stefan Dušan Nemanjić, poznat kao Dušan Silni.
Komentari(0)