Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Za razliku od velikih prazničnih meseci, maj u narodnom kalendaru deluje mirnije. Nema velikih pokreta, a priroda je na vrhuncu. Ipak, stari ljudi su govorili da maj nije mesec da se zaboravi – već mesec koji pamti i vraća. U predanjima iz Pomoravlja, Homolja i Stare planine, maj se opisuje kao vreme između svetova, kada priroda više sluša nego što daje, a duše koje još traže svoje mesto u tišini – dolaze.
Mesec u kom zemlja govori
Narod je govorio da maj ne otvara, već prepliće.
Možda vas zanima:
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Možda vas zanima:
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Možda vas zanima:
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Možda vas zanima:
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Možda vas zanima:
U NEDELJU SLAVIMO "DUHOVE"! CRVENO SLOVO - prema verovanju ovo OBAVEZNO treba da uradimo
Vernici u nedelju slave praznik Svete Trojice ili praznik koji je poznat i kao Duhovi
Majski mesec se gleda u tišini: Verovanje da izgovorena reč u maju ostaje pod zvezdama
U narodnoj tradiciji, maj je mesec pun života, ali i pun znakova. Verovalo se da ako se dugo gleda u mlad mesec u maju, a pri tom se nešto pomisli ili izgovori – to se ne zaboravlja. Ne od strane čoveka, već od strane neba.
Zato su verovali da u maju zemlja najjasnije pamti tragove, i da ako neko ne zna kuda ide, baš tada može da ga „presretne ono što nije završio“.
U tom mesecu nije bilo poželjno naglo menjati planove, praviti svadbe bez najave, ili se seliti bez molitve.
Snaga tišine u maju
Starije žene su govorile da se u maju ne viče, naročito rano ujutru ili uveče.
Verovalo se da je to vreme kada priroda „nosi duše“, i da ne treba da se uznemiri.
U noćima oko Đurđevdana i Spasovdana, sanjaju se ljudi koje nisi video godinama.
U snu ne govore, samo stoje ili sede – i to je, govorilo se, znak da još nešto ostaje među vama, što se ne sme zaboraviti.
Zemlja i vetar kao prenosnici poruke
Ako u maju vetar iznenada zastane, ako šuma zamukne usred dana, ako ptice zaćute pred kišu – to se ne tumači samo kao vremenska promena.
Tada se govori:
„Maj čuva šta je bilo, a ne pita šta će biti.“
To je vreme kad duše predaka dolaze da pogledaju kuću, da provere da li ih se neko seća, da li je hleb stavljen, da li je voda čista.
Maj kao opomena i blagoslov
U predanjima se često naglašava da maj donosi više nego što pokazuje.
Ako se tada izgubi nešto – teško se nalazi.
Ako se tada nešto posadi sa zlom mišlju – ne raste kako treba.
Zato su u maju sve radnje u kući bile sporije, tiše i promišljenije.
Nije bilo svadbi bez venčića sa Đurđevdanske rose.
Nije se deci govorilo grubo pred izlazak iz kuće.
Maj, govorili su, pamti svaki ton, a vraća ga kad najmanje očekuješ.
Danas – tišina koja čeka da je čujemo
I danas, kad priroda u maju zablista punom snagom,
kad sve ozeleni i procveta,
možda ne vidimo ono što su naši preci gledali –
ali i dalje možemo da stanemo.
Da ne govorimo odmah. Da osetimo.
Jer možda je maj baš to –
mesec u kom svetovi stoje blizu, ali čekaju da ih čovek pusti da prođu.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)