Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
Za razliku od velikih prazničnih meseci, maj u narodnom kalendaru deluje mirnije. Nema velikih pokreta, a priroda je na vrhuncu. Ipak, stari ljudi su govorili da maj nije mesec da se zaboravi – već mesec koji pamti i vraća. U predanjima iz Pomoravlja, Homolja i Stare planine, maj se opisuje kao vreme između svetova, kada priroda više sluša nego što daje, a duše koje još traže svoje mesto u tišini – dolaze.
Mesec u kom zemlja govori
Narod je govorio da maj ne otvara, već prepliće.
Možda vas zanima:
SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Možda vas zanima:
SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Možda vas zanima:
SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Možda vas zanima:
SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Možda vas zanima:
SAMO ZA POČETNIKE: 9 koraka za uzgoj kokošaka na otvorenom, VIŠESTRUKO ISPLATIV!
Uvek sveža jaja i meso, a naravno, nema ni krpelja....
Zato su verovali da u maju zemlja najjasnije pamti tragove, i da ako neko ne zna kuda ide, baš tada može da ga „presretne ono što nije završio“.
U tom mesecu nije bilo poželjno naglo menjati planove, praviti svadbe bez najave, ili se seliti bez molitve.
Snaga tišine u maju
Starije žene su govorile da se u maju ne viče, naročito rano ujutru ili uveče.
Verovalo se da je to vreme kada priroda „nosi duše“, i da ne treba da se uznemiri.
U noćima oko Đurđevdana i Spasovdana, sanjaju se ljudi koje nisi video godinama.
U snu ne govore, samo stoje ili sede – i to je, govorilo se, znak da još nešto ostaje među vama, što se ne sme zaboraviti.
Zemlja i vetar kao prenosnici poruke
Ako u maju vetar iznenada zastane, ako šuma zamukne usred dana, ako ptice zaćute pred kišu – to se ne tumači samo kao vremenska promena.
Tada se govori:
„Maj čuva šta je bilo, a ne pita šta će biti.“
To je vreme kad duše predaka dolaze da pogledaju kuću, da provere da li ih se neko seća, da li je hleb stavljen, da li je voda čista.
Maj kao opomena i blagoslov
U predanjima se često naglašava da maj donosi više nego što pokazuje.
Ako se tada izgubi nešto – teško se nalazi.
Ako se tada nešto posadi sa zlom mišlju – ne raste kako treba.
Zato su u maju sve radnje u kući bile sporije, tiše i promišljenije.
Nije bilo svadbi bez venčića sa Đurđevdanske rose.
Nije se deci govorilo grubo pred izlazak iz kuće.
Maj, govorili su, pamti svaki ton, a vraća ga kad najmanje očekuješ.
Danas – tišina koja čeka da je čujemo
I danas, kad priroda u maju zablista punom snagom,
kad sve ozeleni i procveta,
možda ne vidimo ono što su naši preci gledali –
ali i dalje možemo da stanemo.
Da ne govorimo odmah. Da osetimo.
Jer možda je maj baš to –
mesec u kom svetovi stoje blizu, ali čekaju da ih čovek pusti da prođu.
KAKO SE SLAVI KRSNA SLAVA NA DAN ŽALOSTI? Mnogi vernici su u dilemi, a pravoslavni sveštenik je sve objasnio
Srpska pravoslavna crkva i vernici 6. maja obeležavaju svetog Đorđa, u narodu poznatiji kao Đurđevdan, a mnogi se pitaju da li se slavi na Dan žalosti.
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Zašto se verovalo da je maj mesec „između svetova“: Vreme kad se duhovi vraćaju i priroda postaje čuvar
U srpskom narodnom predanju, maj je bio poseban – ni zima, ni leto, ni post, ni slava, ali sve pomalo. Verovalo se da tada zemlja najviše pamti, a duše koje nisu našle mir dolaze kroz snove, vetar i biljke.
OVO JE RAZLOG: Zašto se srpska prezimena završavaju na IĆ
Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka.
Verbena – zaboravljena biljka svetlosti: Kako se nekada čuvala pod uzglavljem kao zaštita od tamnih misli
U srpskoj narodnoj tradiciji, verbena nije bila samo mirisna biljka. Njeni listovi čuvali su se u jastuku, nosili u džepu ili zašivali u rub košulje – kao tiha zaštita od tuge, nesanice i unutrašnjeg nemira.
Komentari(0)