U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
U svakodnevnoj užurbanosti današnjice, prag kuće često je samo mesto preko kojeg prolazimo bez razmišljanja. Međutim, naši preci su prag doživljavali kao sveto mesto, granicu između spoljnog sveta i doma, ali i kao tihi svedok svega što se desi unutar zidova. Verovalo se da prag pamti neizgovorene reči, osećanja koja ostaju u grudima, uzdahe koji nisu pronašli put ka glasovima. I da, kada se prag promeni – kada se iskrivi, pukne ili zadrhti pod nogom – tada kuća pušta ono što je dugo nosila.
Prag kao mesto koje zna više od ukućana
Za stare Srbe, prag je bio mesto koje „čuje bez ušiju“.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Možda vas zanima:
Naši stari ovo drvo nikad nisu sadili blizu kuće: Verovali su da DONOSI BEDU, NESREĆU I SMRT
Stari Sloveni verovali su da svako drvo ima svoju dušu, a pojedine vrste drveća smatrali su svetim zbog njihove simbolike i veze sa božanskim silama. Osim lipe, oraha i hrasta, naši preci gajili su veliko poštovanje prema drvetu duda. Ali, strogo su vodili računa gde sade dud da se nad porodicom ne bi nadvila nesreća.
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
Stajati dugo na pragu bez svrhe smatralo se lošim znakom.
Kaže se: „Ko stoji na pragu, nosi na nogama ono što ne može na jeziku.“
Znakovi da prag „pametno ćuti“
U predanju mnogih sela, prag je osećao prve znake promena.
Ako kuća ulazi u vreme tuge ili velikih preokreta, prag se ponaša drugačije.
Starije žene su pričale:
- Ako prag počne da škripi kad nema težine – neka reč iz kuće traži da bude izgovorena.
- Ako prag puca po sredini – stari dugovi, stare uvrede dolaze po svoje.
Zato su u danima velikih odluka, porodice izbegavale da pregovaraju na pragu.
Sve važne odluke donosile su se duboko u kući, kraj ognjišta – da prag ne ponese ono što može da se pretvori u nesreću.
Zašto se prag „čisti“ na praznike
U mnogim krajevima, običaj je bio da se na Božić, Đurđevdan ili pred Veliku Gospojinu prag poliva vodom u kojoj je bio potopljen zdravac.
To se radilo tiho, bez mnogo reči.
Verovalo se da ta voda spira ono što su ukućani u tišini ostavljali – suze neisplakane pred drugima, ljutnje koje nisu mogle biti rečene, tuge koje su ostale ispod koraka.
Opran prag je bio znak da kuća diše ponovo čistim dahom.
Šta znači kada prag sam od sebe pukne
Posebno se pazilo ako prag pukne sam od sebe.
Ako u kući nije bilo gradnje, ako nije bilo promaje ni vlage, a prag naprsne ili se iskrivi – to je bio znak.
Nije se galamilo.
Zapljunulo bi se tri puta, donela bi se sveća i malo sveže vode, i tiho bi se reklo:
„Sve što nisi mogao da kažeš, voda neka ponese.“
Tada bi ukućani znali da neko iz kuće nosi breme koje mora da se oslobodi.
Prag danas – prosto drvo ili pamćenje doma
Danas, pragove zamenjuju aluminijumske lajsne i betonski ulazi.
Ali još uvek, u starim kućama, u selima koja pamte, kad neko pređe prag i zastane – bake šapuću:
„Ne stoji na pragu. Ili uđi, ili idi. Da ne nosiš reči koje nisi rekao.“
Jer prag pamti.
Više nego zidovi.
Više nego pod.
On zna šta je prošlo preko njega – i šta još uvek stoji između doma i sveta.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)