U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
U svakodnevnoj užurbanosti današnjice, prag kuće često je samo mesto preko kojeg prolazimo bez razmišljanja. Međutim, naši preci su prag doživljavali kao sveto mesto, granicu između spoljnog sveta i doma, ali i kao tihi svedok svega što se desi unutar zidova. Verovalo se da prag pamti neizgovorene reči, osećanja koja ostaju u grudima, uzdahe koji nisu pronašli put ka glasovima. I da, kada se prag promeni – kada se iskrivi, pukne ili zadrhti pod nogom – tada kuća pušta ono što je dugo nosila.
Prag kao mesto koje zna više od ukućana
Za stare Srbe, prag je bio mesto koje „čuje bez ušiju“.
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Možda vas zanima:
Običaj “prosipanja žita” na slavama – zašto je šaka pšenice važnija od stotinu reči?
Jedan od najlepših simbola srpske slave
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Stajati dugo na pragu bez svrhe smatralo se lošim znakom.
Kaže se: „Ko stoji na pragu, nosi na nogama ono što ne može na jeziku.“
Znakovi da prag „pametno ćuti“
U predanju mnogih sela, prag je osećao prve znake promena.
Ako kuća ulazi u vreme tuge ili velikih preokreta, prag se ponaša drugačije.
Starije žene su pričale:
- Ako prag počne da škripi kad nema težine – neka reč iz kuće traži da bude izgovorena.
- Ako prag puca po sredini – stari dugovi, stare uvrede dolaze po svoje.
Zato su u danima velikih odluka, porodice izbegavale da pregovaraju na pragu.
Sve važne odluke donosile su se duboko u kući, kraj ognjišta – da prag ne ponese ono što može da se pretvori u nesreću.
Zašto se prag „čisti“ na praznike
U mnogim krajevima, običaj je bio da se na Božić, Đurđevdan ili pred Veliku Gospojinu prag poliva vodom u kojoj je bio potopljen zdravac.
To se radilo tiho, bez mnogo reči.
Verovalo se da ta voda spira ono što su ukućani u tišini ostavljali – suze neisplakane pred drugima, ljutnje koje nisu mogle biti rečene, tuge koje su ostale ispod koraka.
Opran prag je bio znak da kuća diše ponovo čistim dahom.
Šta znači kada prag sam od sebe pukne
Posebno se pazilo ako prag pukne sam od sebe.
Ako u kući nije bilo gradnje, ako nije bilo promaje ni vlage, a prag naprsne ili se iskrivi – to je bio znak.
Nije se galamilo.
Zapljunulo bi se tri puta, donela bi se sveća i malo sveže vode, i tiho bi se reklo:
„Sve što nisi mogao da kažeš, voda neka ponese.“
Tada bi ukućani znali da neko iz kuće nosi breme koje mora da se oslobodi.
Prag danas – prosto drvo ili pamćenje doma
Danas, pragove zamenjuju aluminijumske lajsne i betonski ulazi.
Ali još uvek, u starim kućama, u selima koja pamte, kad neko pređe prag i zastane – bake šapuću:
„Ne stoji na pragu. Ili uđi, ili idi. Da ne nosiš reči koje nisi rekao.“
Jer prag pamti.
Više nego zidovi.
Više nego pod.
On zna šta je prošlo preko njega – i šta još uvek stoji između doma i sveta.
Crna ruka – zaverenici koji su promenili tok svetske istorije
Ko su bili ljudi iz senke koji su delovali po kafanama, šumama i podrumima Beograda – i zapalili Evropu?
"Lile za Miholjske zadušnice": Jesenji običaj paljenja vatre za duše predaka
Zaboravljen ritual iz sela zapadne Srbije koji je vekovima čuvan od zaborava
Misterija Crne boginje iz Vratarnice: Legenda koja i danas plaši Staru planinu
Zaboravljena priča iz srca Timočke Krajine: Da li je Crna boginja samo mit – ili nešto mnogo više?
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Komentari(0)