“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno

Kiza R

20:00

Kultura 0

U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.

cicvara
Shutterstock

U seoskim kuhinjama Šumadije, kad bi ostalo kiselog mleka, domaćice nisu pravile pitu – pravile su vrtić. Jednostavno jelo, bez kvasca, bez jaja, bez mnogo filozofije. Samo kukuruzno brašno, kiselo mleko i malo sira, zapečeno u zemljanoj posudi dok se ne uhvati zlatna korica. Vrtić se pravio uveče, kad se ne očekuje gost, ali se kuća mora nahraniti. Jeo se uz mladi luk, sirće, turšiju, a ponegde i uz kašiku džema – za one koji vole kontraste.

Šta je vrtić – i zašto to ime?

Ime „vrtić“ dolazi od glagola vrteti, što u ovom slučaju označava:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

mešanje brašna i mleka dok se ne dobije gusta masa,

pokret koji se pravi dok se sve sjedini „u krug“, bez miksera, bez žurbe.

U nekim selima, ovo jelo se zvalo i “gužvanac” ili “kajšija bez jaja”, ali je vrtić ostalo kao najupečatljivije ime – jer sve u njemu vrti oko onoga što kuća tog dana ima.

Recept: Vrtić iz šumadijske kuhinje

Sastojci:

  • 2 šolje kukuruznog brašna (najbolje domaćeg)
  • 1 šolja kiselog mleka
  • 1/2 šolje sitnog sira (feta, urda ili domaći kravlji)
  • prstohvat soli
  • 1/2 kašičice sode bikarbone (opciono)
  • malo ulja ili masti za podmazivanje pleha

Priprema:

  • U većoj činiji pomešati kukuruzno brašno, kiselo mleko, so i sir.
  • Masa treba da bude gusta ali ne tvrda – po potrebi dodati malo vode.
  • Pleh ili zemljanu posudu premazati mašću ili uljem.
  • Izliti smesu, poravnati, pa po vrhu staviti parče sira ili kap masti.
  • Peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne uhvati zlatnu koricu.

Kako se služio vrtić

Topao, uz mladi luk, turšiju, paradajz.

Hladan, sledećeg jutra, uz kiselo mleko ili pavlaku.

U siromašnijim kućama – bez sira, samo brašno i mleko.

U bogatijim – dodavala se kašika kajmaka, sušena paprika u prahu ili čak komad slanine „za miris“, kad se ne posti.

Zašto je zaboravljen?

Zato što je:

  • prejednostavan za moderne navike,
  • bez mesa i jaja, pa „nije kompletan“,
  • nema spektakl na oko, ali ima dušu na kašiku.

U selima oko Topole, Gornjeg Milanovca, Aranđelovca, još uvek ga prave starije žene – kad žele da se sete šta je bilo jelo, a ne prilog.

Zašto ga treba vratiti na trpezu

Vrtić je jelo koje:

  • ne zahteva ništa osim volje i brašna,
  • greje i kad je hladno,
  • podseća da je hrana ljubav, a ne samo kalorija.

I zato ga vredi probati, makar jednom, da nas vrati u veče kad su se sve svetlosti gasile – osim one iz rerne.

POVEZANE VESTI
Hajduk Veljko

Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“

Kultura

17:00

14 septembar, 2025

Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.

Milutin Milanković

Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora

Kultura

18:00

13 septembar, 2025

Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.

Tagovi:
Recepti vrtić kiselo mleko proja

Komentari(0)

Loading