“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno
U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
U seoskim kuhinjama Šumadije, kad bi ostalo kiselog mleka, domaćice nisu pravile pitu – pravile su vrtić. Jednostavno jelo, bez kvasca, bez jaja, bez mnogo filozofije. Samo kukuruzno brašno, kiselo mleko i malo sira, zapečeno u zemljanoj posudi dok se ne uhvati zlatna korica. Vrtić se pravio uveče, kad se ne očekuje gost, ali se kuća mora nahraniti. Jeo se uz mladi luk, sirće, turšiju, a ponegde i uz kašiku džema – za one koji vole kontraste.
Šta je vrtić – i zašto to ime?
Ime „vrtić“ dolazi od glagola vrteti, što u ovom slučaju označava:
Možda vas zanima:
Recept za PRAZNIČNU PROJU: Idealna za doručak ili užinu
Ova proja se jede viljuškom, kao kolač
DORUČAK KOJEM NIKO NE MOŽE DA ODOLI Napravite tradicionalnu proju uz jedan sastojak i oduševite se magijom ukusa
Nema greške sa ovim receptom.
Možda vas zanima:
Recept za PRAZNIČNU PROJU: Idealna za doručak ili užinu
Ova proja se jede viljuškom, kao kolač
DORUČAK KOJEM NIKO NE MOŽE DA ODOLI Napravite tradicionalnu proju uz jedan sastojak i oduševite se magijom ukusa
Nema greške sa ovim receptom.
Možda vas zanima:
Recept za PRAZNIČNU PROJU: Idealna za doručak ili užinu
Ova proja se jede viljuškom, kao kolač
DORUČAK KOJEM NIKO NE MOŽE DA ODOLI Napravite tradicionalnu proju uz jedan sastojak i oduševite se magijom ukusa
Nema greške sa ovim receptom.
mešanje brašna i mleka dok se ne dobije gusta masa,
pokret koji se pravi dok se sve sjedini „u krug“, bez miksera, bez žurbe.
U nekim selima, ovo jelo se zvalo i “gužvanac” ili “kajšija bez jaja”, ali je vrtić ostalo kao najupečatljivije ime – jer sve u njemu vrti oko onoga što kuća tog dana ima.
Recept: Vrtić iz šumadijske kuhinje
Sastojci:
- 2 šolje kukuruznog brašna (najbolje domaćeg)
- 1 šolja kiselog mleka
- 1/2 šolje sitnog sira (feta, urda ili domaći kravlji)
- prstohvat soli
- 1/2 kašičice sode bikarbone (opciono)
- malo ulja ili masti za podmazivanje pleha
Priprema:
- U većoj činiji pomešati kukuruzno brašno, kiselo mleko, so i sir.
- Masa treba da bude gusta ali ne tvrda – po potrebi dodati malo vode.
- Pleh ili zemljanu posudu premazati mašću ili uljem.
- Izliti smesu, poravnati, pa po vrhu staviti parče sira ili kap masti.
- Peći u zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne uhvati zlatnu koricu.
Kako se služio vrtić
Topao, uz mladi luk, turšiju, paradajz.
Hladan, sledećeg jutra, uz kiselo mleko ili pavlaku.
U siromašnijim kućama – bez sira, samo brašno i mleko.
U bogatijim – dodavala se kašika kajmaka, sušena paprika u prahu ili čak komad slanine „za miris“, kad se ne posti.
Zašto je zaboravljen?
Zato što je:
- prejednostavan za moderne navike,
- bez mesa i jaja, pa „nije kompletan“,
- nema spektakl na oko, ali ima dušu na kašiku.
U selima oko Topole, Gornjeg Milanovca, Aranđelovca, još uvek ga prave starije žene – kad žele da se sete šta je bilo jelo, a ne prilog.
Zašto ga treba vratiti na trpezu
Vrtić je jelo koje:
- ne zahteva ništa osim volje i brašna,
- greje i kad je hladno,
- podseća da je hrana ljubav, a ne samo kalorija.
I zato ga vredi probati, makar jednom, da nas vrati u veče kad su se sve svetlosti gasile – osim one iz rerne.
Zašto se nekada verovalo da kiša „nosi reči žena“: Narodni običaji prizivanja i zaustavljanja kiše u Srbiji
U mnogim selima Srbije, naročito u vreme žetve, verovalo se da kiša dolazi kada žena izgovori tešku, nestrpljivu ili neiskrenu reč. Kiša, govorilo se, ne pada sama – ona sluša. I zato se zaustavljala tišinom, molitvom ili tiho zapaljenim trnjem.
“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno
U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Komentari(0)