JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Dučić u vreme okupacije
Za vreme Drugog svetskog rata, nacistička okupacija donela je veliku opasnost za intelektualce i umetnike širom Evrope. Jovan Dučić, tada u poznim godinama i diplomatskoj službi, našao se u teškoj situaciji jer su njegove pesme bile označene kao nacionalističke i potencijalno opasne za okupacionu vlast. Zbog toga je odlučio da hitno sakrije svoje najdragocenije rukopise.
Kako je Dučić sakrio rukopise?
Možda vas zanima:
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Možda vas zanima:
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Možda vas zanima:
Jovan Dučić je odlazio u kuću prijatelja da bi mu zaveo ženu, na kraju joj je napravio i dete koje nikad nije priznao: Pa u 6. deceniji spavao sa klinkom od 19
Jovan Dučić pisao je neverovatne stihove koje i danas dotačinju srca brojnih čitalaca, ali malo ko zna da je imao veoma buran privatni život.
KO JE BIO JOVAN DUČIĆ Pesnik, diplomata i čuvar srpskog jezika i identiteta
Jovan Dučić je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat po svojoj rafiniranoj lirici, ljubavnoj poeziji i patriotskim stihovima. Osim što je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti, Dučić je bio i ugledni diplomata koji je svojim radom promovisao kulturu i identitet srpskog naroda širom sveta.
Prema pričama njegovih savremenika, Dučić je rukopise pažljivo zapakovao i sakrio u kožnu futrolu koju je potom predao bliskom prijatelju, diplomatskom činovniku koji je radio u neutralnoj zemlji. Ovaj činovnik je imao zadatak da rukopise tajno prenese i sačuva na sigurnoj lokaciji dok rat ne prođe.
S obzirom na opasnosti putovanja i pretrage koje su sprovodile okupatorske snage, rukopisi su skrivani na različite kreativne načine – u torbama, ispod slojeva odeće, pa čak i u duplim dnom prtljaga. Ipak, jedna od pesama iz ove zbirke je tokom tog perioda misteriozno nestala.
Legenda o izgubljenoj pesmi
Pesma koja je nestala nosila je naslov „Senke prošlosti“ i, prema pričama Dučićevih prijatelja, bila je njegova najintimnija i najdublja refleksija o prolaznosti života, ratu i sudbini Srbije. Nakon rata, dugo vremena niko nije znao gde se nalazi originalni rukopis ove pesme, niti da li je uopšte sačuvan.
Decenijama kasnije, sasvim slučajno, pesma je pronađena među dokumentima jednog bivšeg diplomate u Švajcarskoj, koji je preminuo u dubokoj starosti. Njegova porodica nije ni znala za postojanje rukopisa, sve dok istoričari književnosti nisu prepoznali Dučićev rukopis i potvrdili autentičnost.
Značaj otkrivene pesme
„Senke prošlosti“ otkrivaju potpuno novu stranu Dučićeve poezije, onu obojenu intimnijim i ličnijim tonovima od njegovih drugih poznatih radova. Pesma pruža dubok uvid u unutrašnje borbe pesnika, njegove misli o tragediji rata i dubokoj čežnji za slobodom i mirom.
Književni stručnjaci smatraju da je otkriće ove pesme ključno za razumevanje Dučićevog opusa i njegovog razmišljanja u periodu najvećih životnih iskušenja. Danas se ovaj rukopis čuva kao nacionalno blago u Narodnoj biblioteci Srbije, gde je dostupan javnosti.
Kako danas gledamo na ovu priču?
Priča o izgubljenoj i ponovo pronađenoj pesmi Jovana Dučića nije samo književna anegdota već i simbol borbe za slobodu izražavanja, očuvanje kulturnog identiteta i snagu umetnosti u vremenima najveće opasnosti.
Ova priča svedoči o značaju očuvanja kulturne baštine i podseća nas na vrednost hrabrosti i posvećenosti umetnika, koji su spremni da rizikuju sve kako bi sačuvali svoje delo za buduće generacije.
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)