Najstarija narodna verovanja: Srbi veruju da ovo mora strogo da se poštuje kako bi se izbegla velika nesreća
Narodna verovanja postala su deo tradicije, koja se prenosi sa kolena na koleno.
Nedavno smo pisali o pokolonima koje prema narodnim verovanjima ne bi trebalo poklanjati, a danas vam donosimo verovanja koja su vekovima stara.
Ne valja neumiven ujutro ložiti vatru.
Ne valja uz vatru zviždati, jer se skupljaju đavoli.
Ne valja u kući zviždati jer se onda u njoj skupljaju miševi.
Ne valja odsečene nokte bacati u vatru.
Ne valja neumiven ujutro nekoga pozdravljati.
Ne valja prati veš u utorak i Veliki petak jer će da bole ruke.
Ne valja se naslanjati na kućni dovratak, sedeti na ognjištu, kućnom pragu i stolu jel to sluti na sirotinju.
Ne valja da žensko dete grebe po šerpama jer će joj pokisnuti svatovi.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Možda vas zanima:
Vile sa Radana: Da li još uvek čuvaju blago i igraju vilinska kola?
Na jugu Srbije, između Lebana i Bojnika, Kuršumlije i Prokuplja, prostire se planina Radan – krajolik ispresecan gustim šumama, bistrim izvorima i tihim selima. Ali Radan nije poznat samo po prirodnim lepotama i čuvenoj Đavoljoj varoši, ovo je i planina obavijena legendama, naročito o vilama, koje narod i danas pominje s poštovanjem.
Zašto se veruje da 41 zrno pasulja otkriva budućnost - Šta crkva kaže o gatanju pasuljem
Među brojnim narodnim verovanjima u Srbiji jedno od najpoznatijih i najraširenijih je gatanje pomoću pasulja. Ovaj običaj potiče još iz starih vremena, kada su ljudi u zrnu pasulja prepoznavali simbol života, plodnosti i blagostanja. Pasulj je bio sveto zrno u mnogim kulturama, a kod Slovena se verovalo da povezuje svet živih i mrtvih.
Postoje i verovanja koja prema narodu predstavljaju predskazanje i slute na određene situacije i događaje.
Ako koga žensko udari nogom, neće imati napretka četrdeset dana.
Kad se kome štuca, kaže se neko ga spominje.
Kad "zvoni" desno uvo, čuće se dobar glas, ako zvoni levo ružan glas. Ako ga upita druga osoba koje uvo zvoni, onda će taj glas otići na tu osobu.
Ako ti svrbi levi dlan, dobićeš novac, a za desni davaćeš novac.
Kad nekoga svrbi nos, ljutiće se, a ako igra oko plakaće.
Ako se zdrav čovek oseća pospano, umorno, doći će do promene vremena.
Bolovi na mestima starih povreda tela, znak je dolaska padavina.
Ako ustaneš na levu nogu, ceo dan ti ništa neće polaziti za rukom.
Ako se ugrizeš za jezik, neko te je slagao.
Ako zaigra brada, doćiće ti neko drag.
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Kad su Crnjanskog smestili u duševnu bolnicu, ležao je go i ljut kao ris jer je još uvek bio živ: Hranu odbijao, a poslednjim rečima rasplakao sve doktore
Bolnica “Dr Dragiša Mišović” saopštila je da je 30. novembra 1977. godine oko 17.30 umro pesnik i pripovedač, romansijer i dramski pisac Miloš Crnjanski, u osamdeset četvrtoj godini
Komentari(0)