Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
U Homoljskim planinama, gde priroda još uvek diše tiše nego drugde, postoji jedno staro verovanje koje se prenosi šapatom: ako neko mesečari, pod jastuk mu treba staviti grančicu lavande. Ovaj običaj, danas gotovo zaboravljen, nekada je bio deo svakodnevice u porodicama koje su verovale da noć i san nisu uvek bezopasni.
Kad se dete digne u snu – nije to samo san
Mesečarenje, odnosno hodanje u snu, oduvek je u narodu izazivalo strah i poštovanje. Ljudi su govorili:
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
„ZELENA ČETVRT“ U SRBIJI: Koja verovanja prate ovaj gotovo zaboravljeni običaj?
„Zelena četvrt“ jedan je od manje poznatih običaja u srpskoj narodnoj tradiciji, koji se obeležavao četvrtkom uoči velikih praznika. Ovaj običaj nosi simboliku obnove, zaštite i blagostanja, a u narodu se smatrao posebno važnim za očuvanje zdravlja, plodnosti i zaštite domaćinstva od negativnih sila.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
U selima oko Žagubice, Krepoljina i Medveđe, ljudi su mesečarenje povezivali sa uticajem mesečeve svetlosti, pa čak i sa „nevidljivim svetom“ – vilama, duhovima i pokojnicima koji „zovu decu k sebi“.
Lavanda – mirisna čuvarica sna
U toj narodnoj slici sveta, lavanda je bila zaštitnica. Žene bi je brale rano ujutru, pre nego što sunce "izvuče dušu iz cveta", sušile je i stavljale grančicu u platnenu kesicu pod jastuk mesečara.
Verovalo se da:
- njen miris umiruje dušu,
- tera "mesečnu senku",
- i sprečava „dušu da napusti telo u snu“.
Posebno se koristila kod dece i mladih koji su imali nemiran san. U kućama bi često visila i lavanda iznad vrata spavaće sobe, kao dodatna zaštita.
Ritual protiv mesečarenja
U pojedinim selima Homolja, verovanje je imalo i ritualni karakter. Evo kako je to izgledalo:
- Grančica lavande se pokadi tamjanom.
- Umotava se u komadić bele košulje koju je nosilo dete.
- Ušiva se u jastučnicu, sa strane koja ide ka srcu.
- Majka tri puta prošapće: „Mir neka te vodi, a ne mesec.“
Ova praksa se prenosila sa kolena na koleno i smatrala se blagom zaštitnom magijom, prihvatljivom i u pravoslavnom okviru jer se koristila uz molitvu i mirisne, „čiste“ biljke.
Zašto lavanda, a ne neka druga biljka?
Lavanda nije tipično balkanska biljka, ali je u istočnoj Srbiji rasla spontano na sunčanim, kamenitim obroncima. Bila je dostupna i poznata još od srednjeg veka, kada su je monasi iz manastira Gornjak koristili za umirivanje bolesnika.
Njen snažan, stabilan miris doživljavan je kao nešto što tera nevidljive sile, i zato se koristila i za:
- kađenje kuće posle svađe,
- stavljanje u ormare "da odagna tugu",
- i nošenje u nedrima kad se ide na težak put.
Miris prošlosti koji vredi sačuvati
Danas se lavanda prodaje u cvećarama, koristi se u kozmetici, a retko ko zna za njenu duhovnu upotrebu u narodnoj medicini i običajima. Mesečarenje više ne izaziva strah, ali ne bi bilo loše – bar ponekad – osloniti se i na tihe metode predaka.
Možda ne verujemo više da mesec "odvodi dušu", ali svi znamo koliko nemiran san i nesanica mogu da utiču na svakodnevicu. A lavanda, bez obzira na nauku, i dalje miriše kao da zna šta nam treba.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)