Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja

Kiza R

17:00

Kultura 0

Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".

cveće
Shutterstock

U Homoljskim planinama, gde priroda još uvek diše tiše nego drugde, postoji jedno staro verovanje koje se prenosi šapatom: ako neko mesečari, pod jastuk mu treba staviti grančicu lavande. Ovaj običaj, danas gotovo zaboravljen, nekada je bio deo svakodnevice u porodicama koje su verovale da noć i san nisu uvek bezopasni.

Kad se dete digne u snu – nije to samo san

Mesečarenje, odnosno hodanje u snu, oduvek je u narodu izazivalo strah i poštovanje. Ljudi su govorili:

Možda vas zanima:

“Ne budi ga! Ne smeš ga dozvati po imenu! Mesečina ga vodi!”

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U selima oko Žagubice, Krepoljina i Medveđe, ljudi su mesečarenje povezivali sa uticajem mesečeve svetlosti, pa čak i sa „nevidljivim svetom“ – vilama, duhovima i pokojnicima koji „zovu decu k sebi“.

Lavanda – mirisna čuvarica sna

U toj narodnoj slici sveta, lavanda je bila zaštitnica. Žene bi je brale rano ujutru, pre nego što sunce "izvuče dušu iz cveta", sušile je i stavljale grančicu u platnenu kesicu pod jastuk mesečara.

Verovalo se da:

  • njen miris umiruje dušu,
  • tera "mesečnu senku",
  • i sprečava „dušu da napusti telo u snu“.

Posebno se koristila kod dece i mladih koji su imali nemiran san. U kućama bi često visila i lavanda iznad vrata spavaće sobe, kao dodatna zaštita.

Ritual protiv mesečarenja

U pojedinim selima Homolja, verovanje je imalo i ritualni karakter. Evo kako je to izgledalo:

  • Grančica lavande se pokadi tamjanom.
  • Umotava se u komadić bele košulje koju je nosilo dete.
  • Ušiva se u jastučnicu, sa strane koja ide ka srcu.
  • Majka tri puta prošapće: „Mir neka te vodi, a ne mesec.“

Ova praksa se prenosila sa kolena na koleno i smatrala se blagom zaštitnom magijom, prihvatljivom i u pravoslavnom okviru jer se koristila uz molitvu i mirisne, „čiste“ biljke.

Zašto lavanda, a ne neka druga biljka?

Lavanda nije tipično balkanska biljka, ali je u istočnoj Srbiji rasla spontano na sunčanim, kamenitim obroncima. Bila je dostupna i poznata još od srednjeg veka, kada su je monasi iz manastira Gornjak koristili za umirivanje bolesnika.

Njen snažan, stabilan miris doživljavan je kao nešto što tera nevidljive sile, i zato se koristila i za:

  • kađenje kuće posle svađe,
  • stavljanje u ormare "da odagna tugu",
  • i nošenje u nedrima kad se ide na težak put.

Miris prošlosti koji vredi sačuvati

Danas se lavanda prodaje u cvećarama, koristi se u kozmetici, a retko ko zna za njenu duhovnu upotrebu u narodnoj medicini i običajima. Mesečarenje više ne izaziva strah, ali ne bi bilo loše – bar ponekad – osloniti se i na tihe metode predaka.

Možda ne verujemo više da mesec "odvodi dušu", ali svi znamo koliko nemiran san i nesanica mogu da utiču na svakodnevicu. A lavanda, bez obzira na nauku, i dalje miriše kao da zna šta nam treba.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
lavanda mesečarenje stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading