Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
U svakoj pravoslavnoj crkvi, čim zakoračite unutra, videćete dva mesta za paljenje sveća – jedno s desne strane, drugo s leve. Na prvi pogled deluje isto, ali razlika između njih ima duboko simboličko značenje: jedno je za žive, drugo za pokojne. Ovaj raspored nije slučajan, već se zasniva na vekovnoj tradiciji i bogoslužbenoj logici.
Desno za žive – molitva za zdravlje i napredak
Kada palimo sveću za nekog ko je živ – bilo da je član porodice, prijatelj, dete, komšija – činimo to s desne strane. Desna strana u crkvenom prostoru simbolizuje svetlost, život, uskrsenje i nadu. Sveća se pali uz tiho izgovorenu molitvu, najčešće: „Gospode, podari zdravlje i blagodat sluzi svom (ime).“
U pravoslavlju se veruje da plamen sveće nosi molitvu ka nebu, a vosak – prirodan i čist materijal – simbolizuje žrtvu. Zato se sveća ostavlja da izgori do kraja, a nikako ne duva – jer se život ne prekida nasilno, već se predaje u Božje ruke.
Levo za mrtve – sećanje, molba i tiha tuga
S leve strane pale se sveće za duše preminulih. Njihov plamen je molitva za oproštaj grehova, večni mir i spasenje. Često se uz paljenje izgovara: „Gospode, pomiluj i upokoji dušu sluge svog (ime).“
Ove sveće se pale posebno na zadušnice, parastose, godišnjice smrti ili kad god osetimo potrebu da se setimo dragih pokojnika. Veruje se da duše tada osećaju prisustvo molitve, toplinu sećanja i svetlost koju im šaljemo.
Shutterstock/Klavdiia Arziukova
Zašto je važno ne mešati strane
U mnogim krajevima Srbije strogo se vodi računa da se sveće ne pomešaju. Paljenje sveće za žive s leve strane ili obrnuto smatra se greškom, ali i nepoštovanjem. Zato je važno znati pravila – ne iz straha, već iz poštovanja prema tradiciji i značenju molitve.
Narodni običaji i kućna praksa
U selima je nekada bilo uobičajeno da domaćice pale sveće kod kuće – jednu za zdravlje ukućana, drugu za pokoj duša predaka. Bele sveće su bile za žive, žute ili tamne za mrtve. Sveće su se palile ujutru ili pred ikonom, uz molitvu i krst, bez mnogo reči, ali s mnogo osećanja.
Jedan plamen – dve sudbine
Paljenje sveće u pravoslavlju nikada nije samo običaj. To je tih razgovor između čoveka i Boga, između srca i večnosti. Jedan plamen – ali dve potpuno različite poruke: molitva da neko ostane s nama što duže, i molitva da neko, ko je otišao, nađe svoj mir.
Kula Nebojša na Kalemegdanu: Od srednjovekovne kule do muzeja slobode – svedok istorije, suza i otpora
Stražar nad Dunavom koji pamti vekove
Oslikani svodovi i zlatni venac u Hramu Svetog Save: Šta sve krije pogled ka nebu
Bogato oslikana kupola i monumentalni polijelej simbolizuju večnost, Hrista kao svetlost sveta i božanski poredak
Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
MNOGI VERNICI TO ČINE POGREŠNO: Otac Gligorije o pravilima obeležavanja SLAVE - da li se gosti ZOVU i gde se LOMI KOLAČ?
U našem narodu ustaljeno je verovanje da se na slavu ne zove, što danas, međutim, nije slučaj. Kako kaže otac Gligorije Marković, to je stvar praktičnosti.
MNOGI KORISTE IZRAZ "KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA", A NE ZNAJU ŠTA SE IZA NJEGA KRIJE: Jedna priča je šokantna
Gotovo svakodnevno se u Srbiji koristi izraz "Košta kao Svetog Petra kajgana".
Komentari(0)