Zašto se sveća za pokoj pale levo, a za žive desno: Pravoslavni običaj koji nije slučajan
U tišini crkve, plamen sveće nosi poruku – jedna molitva za zdravlje, druga za mir duše
U svakoj pravoslavnoj crkvi, čim zakoračite unutra, videćete dva mesta za paljenje sveća – jedno s desne strane, drugo s leve. Na prvi pogled deluje isto, ali razlika između njih ima duboko simboličko značenje: jedno je za žive, drugo za pokojne. Ovaj raspored nije slučajan, već se zasniva na vekovnoj tradiciji i bogoslužbenoj logici.
Desno za žive – molitva za zdravlje i napredak
Kada palimo sveću za nekog ko je živ – bilo da je član porodice, prijatelj, dete, komšija – činimo to s desne strane. Desna strana u crkvenom prostoru simbolizuje svetlost, život, uskrsenje i nadu. Sveća se pali uz tiho izgovorenu molitvu, najčešće: „Gospode, podari zdravlje i blagodat sluzi svom (ime).“
U pravoslavlju se veruje da plamen sveće nosi molitvu ka nebu, a vosak – prirodan i čist materijal – simbolizuje žrtvu. Zato se sveća ostavlja da izgori do kraja, a nikako ne duva – jer se život ne prekida nasilno, već se predaje u Božje ruke.
Levo za mrtve – sećanje, molba i tiha tuga
S leve strane pale se sveće za duše preminulih. Njihov plamen je molitva za oproštaj grehova, večni mir i spasenje. Često se uz paljenje izgovara: „Gospode, pomiluj i upokoji dušu sluge svog (ime).“
Ove sveće se pale posebno na zadušnice, parastose, godišnjice smrti ili kad god osetimo potrebu da se setimo dragih pokojnika. Veruje se da duše tada osećaju prisustvo molitve, toplinu sećanja i svetlost koju im šaljemo.
Shutterstock/Klavdiia Arziukova
Zašto je važno ne mešati strane
U mnogim krajevima Srbije strogo se vodi računa da se sveće ne pomešaju. Paljenje sveće za žive s leve strane ili obrnuto smatra se greškom, ali i nepoštovanjem. Zato je važno znati pravila – ne iz straha, već iz poštovanja prema tradiciji i značenju molitve.
Narodni običaji i kućna praksa
U selima je nekada bilo uobičajeno da domaćice pale sveće kod kuće – jednu za zdravlje ukućana, drugu za pokoj duša predaka. Bele sveće su bile za žive, žute ili tamne za mrtve. Sveće su se palile ujutru ili pred ikonom, uz molitvu i krst, bez mnogo reči, ali s mnogo osećanja.
Jedan plamen – dve sudbine
Paljenje sveće u pravoslavlju nikada nije samo običaj. To je tih razgovor između čoveka i Boga, između srca i večnosti. Jedan plamen – ali dve potpuno različite poruke: molitva da neko ostane s nama što duže, i molitva da neko, ko je otišao, nađe svoj mir.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Komentari(0)