ZNATE LI U KOM PRAVCU POKAZUJE KNEZ MIHAILO PRSTOM? Pravu istinu o najpoznatijem SRPSKOM SPOMENIKU malo ko zna!
Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja “Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III”, 2. juna 1868.
Kada je davne 1882. godine na tadašnji Pozorišni trg, današnji Trg Republike postavljen impozantan spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću, teško da su njegov autor, naručioci i okupljena svetina koja je zadivljeno gledala prizor mogli da pretpostave da će ovo postati epicenter svih prestoničkih dešavanja i omiljeno mesto sastanka svih onih koji bi da se u Beogradu vide i budu viđeni. Ipak, dogodilo se upravo to!
U tom davnom Beogradu, tadašnji prestoničani su samo želeli da odaju počast tragično poginulom knezu Mihailu Obrenoviću, državniku koji je konačno oslobodio Srbiju od turske stege i doneo joj nezavisnost.
Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja “Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III”, 2. juna 1868. Dakle, već posle nekoliko dana od ubistva kneza.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
Možda vas zanima:
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
"Želim da zagrlim oca, ali ne smem" Knez Mihailo imao vanbračnog sina: Velimir je ostao željan očeve ljubavi, niko od Obrenovića mu nije došao na sahranu
Velimiru posle studija nije bilo dozvoljeno da se vrati u Srbiju. Obrenovići su gajili netrepeljivost prema njemu, iako on nije imao ikakvih ambicija da vlada.
- Po toj inicijativi, predviđeno je bilo da se načine spomenik u centru grada, i spomen-kapela na mestu pogibije kneza Mihaila u Košutnjaku – priča Neda Kovačević, književnica i Beograđanka koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Na kraju se odustalo od kapele na Košutnjaku gde je postavljeno samo spomen obeležje, ali je spomenik ostao u planu. Nakon raspisanog međunarodnog konkursa za izradu, mnogo kritika i polemika, posao je 1873. godine poveren italijanskom vajaru Enriku Paciju.
Spomenik prepun simbolike
Beograd je tada bio varoš u nastanku čiji je centar tek počinjao da se formira oko Narodnog pozorišta koje je izgrađeno 1868. godine.
Printscreen/Youtube
Statua Kneza Mihaila se nalazi na reljefnom bronzanom postolju. Sve to počiva na drugom, nosećem postamentu, koji je obložen mermernim pločama i profilisanim blokovima, s ukrasima u bronzi i bronzanim pločama s imenima oslobođenih gradova.
Reljefne scene iz srpske istorije na bronzanom postolju izrađene su po crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića i prikazuju Kneza Miloša u Takovu, Narodnu deputaciju pred knezom, Srpskog Guslara i Srbe koji polažu zakletvu na grobu kneza Mihaila.
– Nekima je ova lokacija spomenika možda bila čudna, ali reč je bila o trgu u samom centru grada, a posebno je bilo bitno što se preko puta nalazi Narodno pozorište koje je Kneževom zaslugom podignuto – objašnjava Neda Kovačević.
Iako su pored spomenika prošli bezbroj puta, mnogi Beograđani ne znaju da on zapravo simbolizuje oslobođenje Srbije od osmanske vlasti. Knez Mihailo pokazuje rukom na još neoslobođene srpske krajeve.
Za spomenik, stav konja i položaj kneževe figure, Paci je uzor našao u dva konjanička spomenika – Kozimu i Ferdinandu Medičiju u Firenci.
Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović. Svečanosti je prisustvovao i autor koji je tim povodom od kralja Milana Obrenovića primio orden Viteza takovskog reda drugog stepena.
Ipak, Beograđani su imali neke zamerke…
Posle Pacijevog odlaska u Firencu, u prestonici je počelo da se priča da je neko na otkrivanju spomenika zamerio vajaru što je knez prikazan bez kape. Proširila se i glasina da je zbog te greške vajar izvršio samoubistvo! Ipak, istorijski podaci kažu da je Enriko Paci umro prirodnom smrću 1899. godine u Firenci.
- Knez Mihailo Obrenović je bio uspešan diplomata i izvojevao je od Osmanlija vraćanje srpskih gradova Beograda, Smedereva, Kladova, Sokoa, Užica i Šapca. Znajući to, Paci je prikazao kneza ne kao pobednika na bojnom, već na diplomatskom polju, a imena ovih gradova se nalaze na postolju spomenika – zaključuje Neda Kovačević.
Sastanak “kod konja”
U decenijama koje su usledile spomenik je postao glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
– Meni je oduvek bilo ružno i degradirajuće, od samoga početka kada se ovo mesto, kraj Kneževog spomenika počelo nazivati u žargonu „kod konja”. Konj jeste plemenita životinja za svako poštovanje, ali ovde nije spomenik konju, već je najbitniji onaj ko je na tome konju, knez Mihailo Obrenović. Konjaničke skulpture su dosta rasprostranjene i uobičajene za spomenike po svetu ali mi, u Beogradu, imamo samo ovu jednu. Tim više treba da je poštujemo – iskrena je Neda Kovačević.
OVA SRPSKA IZREKA IMA MRAČNO POREKLO: Povezuje se sa demonima i vešticama, u njenoj krošnji kriju se AKREPI I SMRT
Ovo sigurno znate - za nekog ko se ponaša glupo, ludo, ko je naivan ili smušen, često kod nas umeju da kažu da je “pao sa kruške”. I suprotno, kad neko hoće da istakne kako nije glup, naivan, blesav… on će reći kako “nije pao sa kruške”.
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO KADI KUĆA? Neizostavni hrišćanski ritual u domovima mnogih Srba ima jaku simboliku i TERA NEČASTIVE SILE I DUHOVE
Pravoslavni hrišćani veruju da kađenje kuće tera negativne stvari, pa je neizostavno pri svakom crkvenom obredu, bilo to liturgija, molitva ili obavljanje svetih tajni, od krštenja i venčanja do jeleosvećenja (molitve i pomazivanje bolesnih osvećenim uljem).
OVO IME VOLE SVI NA SVETU, A SRBI GA ČESTO DAJU ŽENSKOJ DECI: Krije SIMBLIKU na koju niko ne ostaje IMUN!
Ovo žensko ime roditelji obožavaju, nose ga sve generacije a ima izuzetno jaku simboliku
SRPSKI OBIČAJI VEZANI ZA MESEC: Zašto su lunarni ciklusi imali veliki značaj u narodnoj tradiciji?
U srpskoj narodnoj kulturi, mesečeve mene i lunarni ciklusi imali su posebno mesto, povezani sa brojnim običajima, verovanjima i ritualima. Naši preci verovali su da mesečeve faze direktno utiču na njihov svakodnevni život, zdravlje, plodnost zemlje i životinja, kao i na opštu sreću i blagostanje.
Komentari(0)