ZNATE LI U KOM PRAVCU POKAZUJE KNEZ MIHAILO PRSTOM? Pravu istinu o najpoznatijem SRPSKOM SPOMENIKU malo ko zna!
Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja “Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III”, 2. juna 1868.
Kada je davne 1882. godine na tadašnji Pozorišni trg, današnji Trg Republike postavljen impozantan spomenik Knezu Mihailu Obrenoviću, teško da su njegov autor, naručioci i okupljena svetina koja je zadivljeno gledala prizor mogli da pretpostave da će ovo postati epicenter svih prestoničkih dešavanja i omiljeno mesto sastanka svih onih koji bi da se u Beogradu vide i budu viđeni. Ipak, dogodilo se upravo to!
U tom davnom Beogradu, tadašnji prestoničani su samo želeli da odaju počast tragično poginulom knezu Mihailu Obrenoviću, državniku koji je konačno oslobodio Srbiju od turske stege i doneo joj nezavisnost.
Prva inicijativa za podizanje spomenika javila se u vidu osnivanja “Glavnog odbora za sakupljanje priloga za spomenik blažene pameti knezu Mihailu M. Obrenoviću III”, 2. juna 1868. Dakle, već posle nekoliko dana od ubistva kneza.
Možda vas zanima:
JELKA IZ SRBIJE IMA NAJORIGINALNIJI NADGROBNI SPOMENIK: Simboliše njeno ime, a zbog jednog DETALJA ljudi kažu "BOŽE ME OPROSTI"
"Odbijam da poverujem da je ovo slučajnost. Ne, ovo je najsavršeniji način da se obeleži večno počivalište, uz igru rečima", stoji u opisu fotografije nadgrobnog spomenika jedne Jelke, koja je sahranjena na Topčiderskom groblju u Beogradu, a prizor je postao viralan na društvenoj mreži X.
OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
- Po toj inicijativi, predviđeno je bilo da se načine spomenik u centru grada, i spomen-kapela na mestu pogibije kneza Mihaila u Košutnjaku – priča Neda Kovačević, književnica i Beograđanka koja je popisala sve prestoničke spomenike.
Na kraju se odustalo od kapele na Košutnjaku gde je postavljeno samo spomen obeležje, ali je spomenik ostao u planu. Nakon raspisanog međunarodnog konkursa za izradu, mnogo kritika i polemika, posao je 1873. godine poveren italijanskom vajaru Enriku Paciju.
Spomenik prepun simbolike
Beograd je tada bio varoš u nastanku čiji je centar tek počinjao da se formira oko Narodnog pozorišta koje je izgrađeno 1868. godine.
Printscreen/Youtube
Statua Kneza Mihaila se nalazi na reljefnom bronzanom postolju. Sve to počiva na drugom, nosećem postamentu, koji je obložen mermernim pločama i profilisanim blokovima, s ukrasima u bronzi i bronzanim pločama s imenima oslobođenih gradova.
Reljefne scene iz srpske istorije na bronzanom postolju izrađene su po crtežima arhitekte Konstantina Jovanovića i prikazuju Kneza Miloša u Takovu, Narodnu deputaciju pred knezom, Srpskog Guslara i Srbe koji polažu zakletvu na grobu kneza Mihaila.
– Nekima je ova lokacija spomenika možda bila čudna, ali reč je bila o trgu u samom centru grada, a posebno je bilo bitno što se preko puta nalazi Narodno pozorište koje je Kneževom zaslugom podignuto – objašnjava Neda Kovačević.
Iako su pored spomenika prošli bezbroj puta, mnogi Beograđani ne znaju da on zapravo simbolizuje oslobođenje Srbije od osmanske vlasti. Knez Mihailo pokazuje rukom na još neoslobođene srpske krajeve.
Za spomenik, stav konja i položaj kneževe figure, Paci je uzor našao u dva konjanička spomenika – Kozimu i Ferdinandu Medičiju u Firenci.
Spomenik je otkriven 19. decembra 1882. godine na Svetog Nikolu, slavu dinastije Obrenović. Svečanosti je prisustvovao i autor koji je tim povodom od kralja Milana Obrenovića primio orden Viteza takovskog reda drugog stepena.
Ipak, Beograđani su imali neke zamerke…
Posle Pacijevog odlaska u Firencu, u prestonici je počelo da se priča da je neko na otkrivanju spomenika zamerio vajaru što je knez prikazan bez kape. Proširila se i glasina da je zbog te greške vajar izvršio samoubistvo! Ipak, istorijski podaci kažu da je Enriko Paci umro prirodnom smrću 1899. godine u Firenci.
- Knez Mihailo Obrenović je bio uspešan diplomata i izvojevao je od Osmanlija vraćanje srpskih gradova Beograda, Smedereva, Kladova, Sokoa, Užica i Šapca. Znajući to, Paci je prikazao kneza ne kao pobednika na bojnom, već na diplomatskom polju, a imena ovih gradova se nalaze na postolju spomenika – zaključuje Neda Kovačević.
Sastanak “kod konja”
U decenijama koje su usledile spomenik je postao glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.
– Meni je oduvek bilo ružno i degradirajuće, od samoga početka kada se ovo mesto, kraj Kneževog spomenika počelo nazivati u žargonu „kod konja”. Konj jeste plemenita životinja za svako poštovanje, ali ovde nije spomenik konju, već je najbitniji onaj ko je na tome konju, knez Mihailo Obrenović. Konjaničke skulpture su dosta rasprostranjene i uobičajene za spomenike po svetu ali mi, u Beogradu, imamo samo ovu jednu. Tim više treba da je poštujemo – iskrena je Neda Kovačević.
ZNATE LI KOJI SRPSKI KNEZ JE IMAO OSMORO VANBRAČNE DECE? Njegova žena je imala jaku želju da ih sve pobije
Knez Miloš Obrenović imao je veliki apetit za žene. Pored svoje Ljubice (koja mu je rodila osmoro dece), dobio je još osmoro dece sa 8 različitih ljubavnica. Ljubica je imala jaku želju da ih sve pobije
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
Kažu da je Ivo Andrić izbačen iz masonske lože kad je zaveo ženu svog kuma: Krleža likovao i javno ga ismevao, a onda je dobio hladan tuš
Naš slavni pisac, nobelovac Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče navodne pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.
Tajna apartmana 144 u Sokobanji: Ovde se Ivo Andrić stalno vraćao, tu su nastali delovi "Na Drini ćuprije", a evo šta je tamo danas (FOTO)
Život našeg nobelovca bio je prepun avantura. O njemu se danas pričaju mnoge priče koje polako prerastaju u legende. Jedna od njih je i ona sa tajnom apartmana 144 u Sokobanji.
Zašto Vukova žena nije htela da živi u Srbiji
Vuk Stefanović Karadžić se u Beču oženio Anom Kraus, ćerkom bogatog austrijskog trgovca. Sa njom je dobio trinaestoro dece, ali se zbog Vukovih čestih putovanja, Ana o porodici starala uglavnom sama.
Komentari(0)