Najlepša ljubavna pesma srpske književnosti i priča o neostvarenoj ljubavi
Laza Kostić, jedan od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma, ostavio je iza sebe remek-delo koje i danas izaziva divljenje i emocije – pesmu „Santa Maria della Salute“. Ova pesma nije samo skup prelepih stihova, već istinska priča o neostvarenoj ljubavi, sudbini i večnosti.
Laza Kostić i njegova najveća ljubav – Lenka Dunđerski
Da bi se razumela suština pesme „Santa Maria della Salute“, mora se znati priča o njenom nastanku. Laza Kostić je bio ugledni pesnik, novinar i političar, poznat po svom britkom umu i talentu. Međutim, njegovu sudbinu obeležila je jedna žena – Lenka Dunđerski.
Možda vas zanima:
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Možda vas zanima:
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Možda vas zanima:
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Lenka je bila mlada, prelepa i obrazovana ćerka bogatog veleposednika Lazara Dunđerskog. Iako je bila znatno mlađa od Laze Kostića, između njih se razvilo posebno prijateljstvo koje su mnogi smatrali ljubavlju. Ipak, razlika u godinama i društvene norme sprečile su ih da budu zajedno.
U želji da zaboravi Lenku, Laza Kostić se ubrzo oženio Julijanom Palanački, dok je Lenka iznenada preminula u 25. godini. Mnogi veruju da je umrla od tuge, jer je njeno srce pripadalo samo Lazi. Ova tragedija zauvek je obeležila pesnikov život.
Pesma rođena iz bola i kajanja
Godinama nakon Lenkinog odlaska, Kostić je boravio u Veneciji, gde je često posećivao crkvu Santa Maria della Salute. Upravo tamo, pod svodovima ove veličanstvene bazilike, u njemu su se probudile najdublje emocije i kajanje zbog neostvarene ljubavi.
Tako je nastala jedna od najlepših ljubavnih pesama srpske književnosti, u kojoj Kostić izražava svoju tugu, patnju i osećaj izgubljene prilike. Pesma je napisana u starinskom desetercu, ali sa izuzetnom melodioznošću i emotivnom snagom.
Simbolika i motivi u pesmi
„Santa Maria della Salute“ nije obična ljubavna pesma – ona je zavet, molitva i kajanje. Kostić kroz nju obraća se Bogorodici, moleći je da prihvati Lenku i podari joj spokoj, dok istovremeno izražava sopstvenu grižu savesti zbog toga što je nije oženio.
Pesma sadrži brojne simboličke motive:
More i talasi – simbolizuju nemir i stalnu borbu pesnikovih osećanja
Svetlost i tama – prikazuju nadu i tugu
Bogorodica – predstavlja večnu zaštitu i mir
Njegove reči odišu dubokom nostalgijom i osećajem neprolazne ljubavi, koja čak ni smrću ne prestaje.
Kako je pesma postala besmrtna?
Iako je prvobitno bila intimni izraz pesnikovih osećanja, „Santa Maria della Salute“ postala je jedan od najsnažnijih ljubavnih stihova u srpskoj književnosti. Danas se ova pesma izučava u školama, recituje na kulturnim manifestacijama i ostavlja dubok trag u srcima svih koji je pročitaju.
Njena poruka o ljubavi, sudbini i kajanju univerzalna je i vanvremenska. Svako ko je ikada voleo, ali nije mogao ostvariti tu ljubav, pronaći će deo sebe u Kostićevim stihovima.
Lenka Dunđerski – večna muza
Iako nikada nisu bili zajedno, Lenka Dunđerski zauvek je ostala Lazina muza. Njeno ime i danas živi kroz ovu pesmu, a njihova priča simbol je neostvarene, ali večne ljubavi.
U dvorcu Dunđerskih u Čelarevu i danas postoji soba posvećena Lazi i Lenki, gde se mogu videti njihova pisma i uspomene. Mnogi veruju da je ova ljubav prevazišla vreme i ostala večna u pesnikovim stihovima.
Zašto je „Santa Maria della Salute“ i danas važna?
Ova pesma nije samo književno remek-delo – ona je priča o ljudskoj sudbini, emocijama i bolu koji nikada ne nestaje. Njena snaga leži u iskrenosti i osećajnosti, a svaki njen stih nosi poruku da prava ljubav nikada ne umire, čak i kada nije ostvarena.
Ako do sada niste pročitali ovu pesmu, učinite to – i možda ćete u njoj pronaći deo svoje duše.
Zašto se nekada verovalo da kiša „nosi reči žena“: Narodni običaji prizivanja i zaustavljanja kiše u Srbiji
U mnogim selima Srbije, naročito u vreme žetve, verovalo se da kiša dolazi kada žena izgovori tešku, nestrpljivu ili neiskrenu reč. Kiša, govorilo se, ne pada sama – ona sluša. I zato se zaustavljala tišinom, molitvom ili tiho zapaljenim trnjem.
“Vrtić” od kiselog mleka i kukuruza: Starinsko zapečeno jelo iz Šumadije koje greje i kad se jede hladno
U selima Šumadije nekada se za večeru služio vrtić – jednostavno zapečeno jelo od kukuruznog brašna, kiselog mleka i domaćeg sira. Pripremano bez jaja i kvasca, jelo se toplo uz mladi luk ili hladno za doručak.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Drvo koje se ne sme dirati: Zapisano drvo kao kućni svetac u srpskoj narodnoj tradiciji
U mnogim selima Srbije, postoji drvo koje se ne seče, ne potkresuje, ne dira bez potrebe – jer je „zapisano“. Veruje se da u njemu boravi svetac, duh sela ili predak, a svako nepoštovanje vodi u bolest, neslogu ili nesreću.
Tkanje sudbine: Ko su bile „privezi“ – žene koje vezuju život za nit
U narodnom verovanju Srbije postojale su žene koje nisu lečile biljem ni molitvom – već koncem. Zvale su se „privezi“, a njihov posao bio je da vežu sreću, zdravlje, ljubav ili život, koristeći samo nit, čvor i tišinu.
Komentari(0)