Najlepša ljubavna pesma srpske književnosti i priča o neostvarenoj ljubavi
Laza Kostić, jedan od najznačajnijih pesnika srpskog romantizma, ostavio je iza sebe remek-delo koje i danas izaziva divljenje i emocije – pesmu „Santa Maria della Salute“. Ova pesma nije samo skup prelepih stihova, već istinska priča o neostvarenoj ljubavi, sudbini i večnosti.
Laza Kostić i njegova najveća ljubav – Lenka Dunđerski
Da bi se razumela suština pesme „Santa Maria della Salute“, mora se znati priča o njenom nastanku. Laza Kostić je bio ugledni pesnik, novinar i političar, poznat po svom britkom umu i talentu. Međutim, njegovu sudbinu obeležila je jedna žena – Lenka Dunđerski.
Možda vas zanima:
OVDE JE LAZA KOSTIĆ PRONAŠAO UTEHU POSLE LENKINE SMRTI! Turci su ga više puta palili, svoj sjaj sačuvao do danas
U manastiru Krušedol nalaze se mošti kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića.
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
Možda vas zanima:
OVDE JE LAZA KOSTIĆ PRONAŠAO UTEHU POSLE LENKINE SMRTI! Turci su ga više puta palili, svoj sjaj sačuvao do danas
U manastiru Krušedol nalaze se mošti kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića.
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
Možda vas zanima:
OVDE JE LAZA KOSTIĆ PRONAŠAO UTEHU POSLE LENKINE SMRTI! Turci su ga više puta palili, svoj sjaj sačuvao do danas
U manastiru Krušedol nalaze se mošti kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića.
Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
Lenka je bila mlada, prelepa i obrazovana ćerka bogatog veleposednika Lazara Dunđerskog. Iako je bila znatno mlađa od Laze Kostića, između njih se razvilo posebno prijateljstvo koje su mnogi smatrali ljubavlju. Ipak, razlika u godinama i društvene norme sprečile su ih da budu zajedno.
U želji da zaboravi Lenku, Laza Kostić se ubrzo oženio Julijanom Palanački, dok je Lenka iznenada preminula u 25. godini. Mnogi veruju da je umrla od tuge, jer je njeno srce pripadalo samo Lazi. Ova tragedija zauvek je obeležila pesnikov život.
Pesma rođena iz bola i kajanja
Godinama nakon Lenkinog odlaska, Kostić je boravio u Veneciji, gde je često posećivao crkvu Santa Maria della Salute. Upravo tamo, pod svodovima ove veličanstvene bazilike, u njemu su se probudile najdublje emocije i kajanje zbog neostvarene ljubavi.
Tako je nastala jedna od najlepših ljubavnih pesama srpske književnosti, u kojoj Kostić izražava svoju tugu, patnju i osećaj izgubljene prilike. Pesma je napisana u starinskom desetercu, ali sa izuzetnom melodioznošću i emotivnom snagom.
Simbolika i motivi u pesmi
„Santa Maria della Salute“ nije obična ljubavna pesma – ona je zavet, molitva i kajanje. Kostić kroz nju obraća se Bogorodici, moleći je da prihvati Lenku i podari joj spokoj, dok istovremeno izražava sopstvenu grižu savesti zbog toga što je nije oženio.
Pesma sadrži brojne simboličke motive:
More i talasi – simbolizuju nemir i stalnu borbu pesnikovih osećanja
Svetlost i tama – prikazuju nadu i tugu
Bogorodica – predstavlja večnu zaštitu i mir
Njegove reči odišu dubokom nostalgijom i osećajem neprolazne ljubavi, koja čak ni smrću ne prestaje.
Kako je pesma postala besmrtna?
Iako je prvobitno bila intimni izraz pesnikovih osećanja, „Santa Maria della Salute“ postala je jedan od najsnažnijih ljubavnih stihova u srpskoj književnosti. Danas se ova pesma izučava u školama, recituje na kulturnim manifestacijama i ostavlja dubok trag u srcima svih koji je pročitaju.
Njena poruka o ljubavi, sudbini i kajanju univerzalna je i vanvremenska. Svako ko je ikada voleo, ali nije mogao ostvariti tu ljubav, pronaći će deo sebe u Kostićevim stihovima.
Lenka Dunđerski – večna muza
Iako nikada nisu bili zajedno, Lenka Dunđerski zauvek je ostala Lazina muza. Njeno ime i danas živi kroz ovu pesmu, a njihova priča simbol je neostvarene, ali večne ljubavi.
U dvorcu Dunđerskih u Čelarevu i danas postoji soba posvećena Lazi i Lenki, gde se mogu videti njihova pisma i uspomene. Mnogi veruju da je ova ljubav prevazišla vreme i ostala večna u pesnikovim stihovima.
Zašto je „Santa Maria della Salute“ i danas važna?
Ova pesma nije samo književno remek-delo – ona je priča o ljudskoj sudbini, emocijama i bolu koji nikada ne nestaje. Njena snaga leži u iskrenosti i osećajnosti, a svaki njen stih nosi poruku da prava ljubav nikada ne umire, čak i kada nije ostvarena.
Ako do sada niste pročitali ovu pesmu, učinite to – i možda ćete u njoj pronaći deo svoje duše.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)