Šta kriju "Pisma iz Italije" Laze Kostića: Zaboravljena knjiga koja otkriva duhovni preobražaj pesnika daleko od Lenke
Dok se uvek govori o njegovoj ljubavi prema Lenki i pesmi "Santa Maria della Salute", retko se piše o knjizi u kojoj Laza Kostić piše o Veneciji, slobodi i sudbini Srba – sa obala Italije.
Iako je ime Laze Kostića neraskidivo vezano za srpski romantizam i njegovu čuvenu ljubavnu liriku, malo ko zna da je jedan od njegovih najdubljih tekstova napisan na obalama Italije, daleko od Vojvodine, daleko od Lenke. Delo "O pismima iz Italije" nije samo putopis – to je duhovno ogledalo pesnika, filozofa, političara i čoveka rastrzanog između umetnosti i stvarnosti.
Putovanje koje menja dušu, ne samo pejzaž
Kada je Laza Kostić 1883. godine boravio u Italiji, njegova ličnost bila je u punom zamahu. Iza njega su bile godine političke borbe, novinarskih duela i duhovnih kriza. Ali tek tada, u tišini venecijanskih kanala i senki renesansnih crkava, počeo je da piše ono što će kasnije postati "O pismima iz Italije" – knjigu koja ne opisuje Italiju kao turističku razglednicu, već kao prostor unutrašnjeg preobražaja.
Možda vas zanima:
„Santa Maria della Salute“ – pesma Laze Kostića koja je večna inspiracija
Najlepša ljubavna pesma srpske književnosti i priča o neostvarenoj ljubavi
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Možda vas zanima:
„Santa Maria della Salute“ – pesma Laze Kostića koja je večna inspiracija
Najlepša ljubavna pesma srpske književnosti i priča o neostvarenoj ljubavi
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Možda vas zanima:
„Santa Maria della Salute“ – pesma Laze Kostića koja je večna inspiracija
Najlepša ljubavna pesma srpske književnosti i priča o neostvarenoj ljubavi
KOSTIĆ JOJ SLOMIO SRCE: Ovo je priča o ljubavi Laze i Lenke
Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
U tim pismima ne nalazimo banalne opise fontana i trgova, već duboka razmišljanja o civilizaciji, slobodi, umetnosti, moralu, pa i sudbini Srbije, koja tada još uvek traži svoje mesto na evropskoj karti.
Venecija kao metafora života
Poseban deo knjige posvećen je Veneciji, gde Kostić piše o tome kako grad “plovi između sna i stvarnosti”, baš kao i on sam. Venecija mu nije samo prostor, već zrcalo njegove duše – lepa, stara, umorna, a opet puna svetlosti. Tamo piše:
“Kao što laguna razdvaja kopno od mora, tako i Venecija razdvaja moj život pre i posle.”
Kroz gradove Italije, Kostić zapravo putuje kroz sopstvenu misao. Njegova pisma su dijalog sa sobom, ali i sa čitaocem iz budućnosti.
Evropa – ideal ili iluzija?
Laza je u Italiji fasciniran umetnošću, ali i razočaran njenim moralnim sunovratom. Njegovi opisi italijanskih katedrala nisu samo estetski, već filozofski – pita se da li umetnost može postojati bez vrlina, i gde je granica između lepote i praznine.
U tom smislu, "O pismima iz Italije" su više političko-duhovna analiza evropskog Zapada, viđena očima jednog pesnika sa Balkana. On ne želi da Srbija slepo sledi Evropu, već da pronađe svoju ravnotežu između tradicije i napretka.
Zaboravljeno štivo vredno čitanja danas
Danas, kada se više govori o emocijama Laze Kostića nego o njegovoj misli, "O pismima iz Italije" ostaje u senci. Knjiga nije popularna u školama, ne pojavljuje se u medijima, a retko se citira. Ipak, ona svedoči o tome da je Kostić bio mnogo više od pesnika zaljubljenog u Lenku. Bio je misleći čovek Evrope – ali sa srcem duboko ukorenjenim u Srbiji.
U vremenu kada tražimo sopstveni kulturni identitet između Istoka i Zapada, Lazina pisma iz Italije otvaraju pitanja koja su i danas bolno aktuelna.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)