Oprosti moje grešne zalute, Santa Maria della Salute.
Žena je u svetu umetnosti oduvek imala počasno mesto. Zbog lepe Jelene, žene spartanskog kralja Menelaja, Grci su, beleži Homer, poveli Trojanski rat, koji je doneo desetogodišnje stradanje obema vojskama. Žena je večita inspiracija umetnikova. Veliki Dante imao je Beatriče, Petrarka Lauru, a Laza Kostić Jelenu Dunđerski, odmila nazvanu Lenka.
Nazivali su je pesnikovom muzom, vilom, a Milan Kašanin, naš veliki istoričar književnosti, rekao je da je ona presudna u životu pesnikovom i tako važna po istoriju naše književnosti. Zahvaljujući Lenki, nastala je jedna od najlepših pesama srpske književnosti – Santa Maria della Salute.
Isidora Sekulić nazvala ju je najsilnijom ljubavnom pesmom naše književnosti, koja, i pored epohe romantizma u kojoj je nastala, predstavlja vesnicu simbolizma. To je Lazina poslednja, labudova pesma.
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Mitska ličnost nekadašnjeg Novog Sada
Ko je bila žena koja je tako snažan utisak ostavila na najneobičniju ličnost u srpskoj poeziji, večitog ekscentrika i jednog od naših najobrazovanijih romantičara, najučenijih Srba 19. veka? O njoj je ostalo malo podataka, zbog čega je postala i mitska ličnost nekadašnjeg Novog Sada.
Lenku Dunđerski (1870–1895), najmlađu od petoro dece Lazara i Sofije Dunđerski, najbogatijih i najvećih srpskih dobrotvora, srpski pesnik upoznao je još kao devojčicu u njenoj rodnoj kući, kao veliki porodični prijatelj i kum cenjene porodice iz Srbobrana. Nikada u društvo ukalupljen, Kostić dolazi u sukobe sa zvaničnom politikom u Srbiji, 1884. godine na poziv kneza Nikole ide na Cetinje, gde radi kao urednik zvaničnih crnogorskih novina, te sve do 1891. godine ne viđa najmlađeg člana kuće Dunđerski. Na poziv Lazara Dunđerskog, nakon nesuglasica u koje je upao i na Cetinju, ovaj pesnik ekstrovert, „s nečim aristokratskim u izgledu i ponašanju, svetski čovek prema kome su njegovi pesnički drugovi izgledali kao povincijalci“ dolazi na porodično imanje Dunđerski u Čelarevu.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)