MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
On je bio 29 godina stariji od nje. Kada su se upoznali njoj je bila 21, a njemu 50 godina. O njihovoj ljubavi su pričali mnogi, snimale su se serije i filmovi, a prava istina je isplivala na videlo kada je pronađen tajni dnevnik Lenke Dunđesrki.
Silina i tragedija ljubavi ovde se prepliću u punom jeku, na površinu “izbacivši” sve strahove, nade, unutrašnje bitke i čežnje zaljubljenog para.
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
Jelena Lenka Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, imućnog Srbina u Vojvodini, velikog proizvođača i trgovca žitom i Lazarevog kuma i dobrotvora. Bila je mezimica i ponos svoje bogate i ugledne porodice, a krasila ju je izuzetna lepota, plave oči, vitak stas i izuzetna pamet – govorila je nekoliko jezika, svirala klavir, putovala…
vikipedija/Lenka Dunđerski
Dvadesetdevet godina starijeg i već proslavljenog pesnika Lazu Kostića Lenka je prvi put srela u Čelarevu, 1891.
Naredne četiri godine Laza i Lenka često su provodili vreme zajedno. Pesnik je po dolasku iz Cetinja često odsedao u porodičnom dvorcu Dunđerskom i Hotelu “Kraljica Jelisaveta“.
"Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa gdinom Lazom. Tek u njemu vidim šta je život. S njim nikada ne može biti dosadno!" - Na Ognjenu Mariju 1891. godine
"Zar ima godinu dana kako smo se sreli? Celo veče sam provela u društvu g. Laze, zabavljao me je, plesao sa mnom." - O Duhovima 1892. godine
vikipedija
Između njih se rodila ljubav, ali je Kostić, smatrajući se nedoličnim i prestarim za Lenku, odlučio da se povuče.
Dane je provodio u manastiru Krušedol, a zatim se, na predlog Lenkinog oca, oženio Julijanom Julčom Palanački iz Sombora.
"Gotovo je sve. On se oženio! Da li je mogao da bude svirepiji? Za kuma je pozvao mog oca! Savršen zločin, bez traga. Ali zašto? Šta sam nažao učila? Zašto se oženio za bogatstvo i samo zbog toga? Čujem, nije ni lepa, ni mlada, samo miraždžika. Zar na to spade moj veliki pesnik i svi njegovi, i moji ideali? Otišla je moja sreća. Našto sada i život?" - O Maloj Gospojini 1895. godine.
Dva meseca kasnije, dok je Laza bio na medenom mesecu sa svojom novopečenom suprugom, Lenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Beču, na svoj 25. rođendan.
Uprkos zvaničnoj verziji njene porodice koja kazuje da je Lenka umrla od "tifusne groznice" njen dnevnik (čija autentičnost nikada nije potvrđena) krije tajnu i daje nagoveštaje da se devojka otrovala zbor neostvarene ljubavi. Možda bi najtačnije bilo reći da je od tuge “svisnula” kako to i sam Kostić govori u svojoj poemi.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)