BIO JE 29 GODINA STARIJI OD NJE, A ČIM SE OŽENIO DRUGOM, ONA JE UMRLA: Lenkina nesrećna duša počiva na posebnom mestu
Grob Lenke Dunđerski nalazi se na posebnom mestu, na kojem počivaju i ostali članovi porodice Dunđerski koju su pratile tragedije.
Ljubavna priča koja nosi veliku tragediju sa sobom jeste ona između čuvenog Laze Kostića i Lenke Dunđerski. Unutrašnje bitke, strah i čežnja zaljubljenog para preplitali su se formirajući vanvremesnku ljubav.
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma "Santa Maria della Salute", kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
Jelena Lenka Dunđerski bila je ćerka Lazara Dunđerskog, ponos svoje bogate i ugledne porodice, a krasila ju je izuzetna lepota i pamet, piše Istorisjki zabavnik.
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
vikipedija
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Možda vas zanima:
MNOGI SU PRIČALI O NJIHOVOJ LJUBAVI Potresna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski koja se i danas prepričava
Plod ove velike i dramatične romanse sa kobnim krajem je i najlepša srpska ljubavna pesma “Santa Maria della Salute”, kojom je tada već ostareli somborski poeta zapravo podigao Lenki neprolazni i veličanstven spomenik.
POSLEDNJI ZAPIS IZ DNEVNIKA LENKE DUNĐERSKI KRIJE VELIKU TAJNU: Bio je 29 godina stariji od nje, a ona ludo zaljubljena!
Voleli su se više od života, ali njihova ljubav bila je zabranjena
Laza i Lenka sreli su se u Čelarevu, 1891. godine, dok su sve više počeli da provode vreme zajedno, nakon čega su se zbližili. Kada su se upoznali, Lenka je imala 21, a Laza 50 godina.
Upravo razlika u godinama predsudila je da se Laza povuče, budući da je smatrao da je nedoličan i prestar za Lenku. Kako bi istrajao u svojoj odluci, Laza je otišao u manastir Krušedol, gde je boravio izvesno vreme.
Nakon toga, dobio je predlog od Lenkinog oca da se oženi Julijanom Julčom Palanački iz Sombora, što je i učinio.
Samo dva meseca nakon Lazine ženidbe, Lenka je iznenada umrla 8. novembra 1895. godine u Beču, na svoj 25. rođendan, zvanično od "tifusne groznice", mada postoje indicije i da se otrovala.
Onaj prolazniji, zemaljski, večni dom Lenke nalazi se na groblju u današnjem Srbobranu. Tu je Lenkin otac, Lazar, podigao Kapelu Svetog Georgija, u spomen na svog oca Gedeona, ali je sticajem nesrećnih okolnosti, tu još za svog života sahranio i svoju mezimicu i najmlađu ćerku Lenku.
vikipedija
Kapela Svetog Georgija podignuta je 1884. ima jedan toranj, duga je petnaest, a široka osam metara. Ikonostas crkve je 1885. godine uradio poznati srpski slikar Stevan Todorović.
Iznad ulaza se nalazi freska Svetog Georgija i spomen ploča sa sledećim tekstom: "1807-1881. Zadahnut verom praotaca mojih potkrepljen svetim arhijerejskim blagoslovom Vasaliana Petrovića vladike bačkog, podigoh ovaj sveti hram radi večne pravoslavne božije nad grobom nikad nezaboravljenog oca moga Gedeona Dunđerskog, nekadašnjeg skromnog zemljodelca i viteza Franc Josifovog ordena, kao i znamenje moje sinovljeve ljubavi i večne blagonaklonosti. U Sentomašu 8. septembra 1884. godine, Lazar Dunđerski, sin sa suprugom svojom Sofijom, rođenom Đorđević."
U kripti ove crkve su sahranjeni Gedeon i njegovi potomci, prvo njegova prerano umrla Lenka, pa sin Lazar, snaja Sofija, unuci Gedeon i Đorđe… ukupno 13 članova velike i moćne vojvođanske porodice Dunđerski.
(Istorijski zabavnik)
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)