Od ostavljanja hrane na grobovima do tajnih predmeta zakopanih uz pokojnika, srpski grobni običaji kriju duboka značenja i verovanja koja su vekovima oblikovala odnos naroda prema smrti. Koji od ovih rituala su i danas prisutni, a koji su zauvek nestali?
Smrt je uvek bila misteriozna pojava u ljudskoj civilizaciji, a u Srbiji su postojali jedinstveni grobni običaji koji su odražavali verovanja o zagrobnom životu. Mnogi od njih su danas zaboravljeni, ali se njihovi tragovi i dalje mogu pronaći u pojedinim krajevima.
1. Ostavljanje hrane na grobovima – gozba za duše pokojnika
🍞 U staroj srpskoj tradiciji, na grob pokojnika se ostavljala hrana, posebno tokom zadušnica i praznika.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Možda vas zanima:
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
🔹 Zašto se to radilo?
Verovalo se da duša pokojnika prvih 40 dana nakon smrti boravi među živima i da joj je potrebna hrana.
Neki su smatrali da se duše preminulih vraćaju na određene datume, te su ih dočekivali obrokom.
U nekim krajevima Srbije i danas postoji običaj da se na grobu ostave pogača, vino ili slatkiši.
✅ Zanimljivo: Slični običaji postoje i u drugim kulturama, npr. Meksikanci na Dan mrtvih prave gozbu za svoje pretke.
2. Zakopavanje ličnih predmeta sa pokojnikom
🔮 U nekim delovima Srbije postojalo je verovanje da pokojnik u zagrobni život treba da ponese određene predmete.
📜 Najčešće su se sahranjivali sa:
Novčićima (da bi imali „za put na onaj svet“)
Omiljenim predmetima (prsten, marama, štap)
Komadima odeće koji su simbolizovali njihov društveni status
🔹 Zanimljivo verovanje:
U nekim selima, ako je osoba umrla iznenada ili nasilno, zajedno sa njom su se zakopavali gvozdeni predmeti (nož, ekser) kako bi se sprečilo da njen duh „ustane iz groba“.
✅ Ovo podseća na drevne egipatske običaje, gde su faraoni sahranjivani sa svim što im je bilo potrebno za zagrobni život.
3. Zabrana naglog napuštanja groba nakon sahrane
⚰ Jedan od neobičnijih običaja u staroj Srbiji bio je da se grob ne sme napustiti odmah nakon sahrane.
🔹 Zašto?
Verovalo se da duša pokojnika prati porodicu na izlasku sa groblja i da je potrebno „zavarati je“ kako se ne bi vezala za nekoga od prisutnih.
Neki su nakon sahrane išli okolo prečicama ili drugim putem, da bi simbolično zatvorili krug i sprečili povratak pokojnika u svet živih.
✅ Ovaj običaj je delimično opstao kroz verovanje da se nakon sahrane obavezno mora otići u kuću pokojnika na ručak, pre nego što se krene kući.
4. Posipanje pepelom i prosipanjem vode iza pogrebne povorke
💧 U nekim krajevima Srbije, nakon što bi pogrebna povorka krenula iz kuće, domaćica bi prosula vodu iza nje.
🔹 Verovanje iza ovog rituala:
Simbolizovalo je „pranje tragova pokojnika“ kako se njegova duša ne bi vraćala kući.
Neki su umesto vode koristili pepeo ili so, verujući da to sprečava „povratak mrtvih“.
U nekim krajevima, ako je pokojnik umro u kući, ispred praga se sipala čaša vina kao simbol „prelaska na drugi svet“.
✅ Ovaj običaj je i danas prisutan u nekim delovima Srbije, ali se obično izvodi u tišini i retko se o njemu priča.
5. "Grobne straže" i obredi zaštite od povratka mrtvih
🧛♂ U prošlosti, posebno u istočnoj Srbiji, postojalo je verovanje da neki pokojnici mogu „ustati iz groba“ i nanositi nesreću živima.
🔹 Kako su se ljudi štitili?
Nekada su muškarci ostajali da čuvaju grob prvih nekoliko noći nakon sahrane.
U nekim selima, ako se sumnjalo da pokojnik „nije na miru“, grob se otvarao i preminuli se okretao licem ka zemlji.
Koristila se i glogova grančica, koja se ostavljala na grobu kako bi „zadržala pokojnika na mestu“.
✅ Slična verovanja o „nemirnim mrtvima“ postoje u Rumuniji i Bugarskoj, gde su zabeleženi prvi slučajevi vampirskih legendi.
6. Zadušnice – dan kada mrtvi posećuju žive
🕯 Srbi i danas obeležavaju Zadušnice, dan posvećen dušama preminulih.
🔹 Šta se radi na Zadušnice?
Obavezno se pali sveća za dušu pokojnika.
Na grob se odnosi hrana, vino i sveže cveće.
Veruje se da tog dana mrtvi „dolaze“ da vide svoje najmilije.
✅ Zanimljivo: Postoji verovanje da se zadušni plamen ne sme gasiti, jer duša pokojnika može ostati „između dva sveta“.
Stari srpski grobni običaji i dalje žive
🔹 Iako su neki od ovih rituala nestali, mnogi su i dalje deo naše kulture.
🔹 Srbi su verovali da postoji jaka veza između sveta živih i mrtvih, zbog čega su mnogi običaji služili da zaštite porodicu i umire dušu pokojnika.
🔹 I danas se na sahranama mogu videti tragovi ovih drevnih verovanja, ali često u modernizovanom obliku.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)