Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
Kultura kafana u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju, a njen razvoj započeo je još u vreme starih mehana. Ove skromne gostionice bile su ne samo mesta gde su putnici mogli da se odmore i okrepe, već i centri društvenog života, trgovine i političkih rasprava. Danas kafane i dalje igraju važnu ulogu u svakodnevnom životu, ali su zadržale duh prošlih vremena.
Prve mehane – Mesta okupljanja i trgovine
U periodu Osmanskog carstva, mehane su bile najvažniji ugostiteljski objekti. One su nudile hranu, piće i prenoćište, a često su bile smeštene na prometnim trgovačkim putevima. Putnici, trgovci i seljaci okupljali su se ovde kako bi razmenjivali vesti i dogovarali poslove. Većina mehane imala je skromne drvene stolove, otvorene ognjišta i jednostavne menije bazirane na lokalnim namirnicama.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Kako su mehane oblikovale prve kafane?
Sa razvojem gradova, mehane su se postepeno transformisale u kafane. Prva srpska kafana otvorena je u Beogradu još u 18. veku, a ubrzo su se proširile širom zemlje. Za razliku od mehane, gde se služilo isključivo vino i rakija, kafane su bile prva mesta gde se pila kafa, a razgovori su se vodili o politici, kulturi i umetnosti.
Zlatno doba srpskih kafana
Krajem 19. i početkom 20. veka, kafane su postale simbol urbanog života. Najpoznatije beogradske kafane, poput „Znak pitanja“, „Moskva“ i „Skadarlija“, bile su omiljena mesta pesnika, pisaca i političara. Ovde su nastajala najveća književna dela, raspravljale se sudbine naroda i izvodila narodna muzika.
Tradicionalna jela i pića u mehanama i kafanama
I dok su mehane bile poznate po domaćem hlebu, siru, pečenju i rakiji, kafane su proširile ponudu i uključile specijalitete poput pasulja, podvarka i sarme. Rakija je ostala neizostavni deo srpskog ugostiteljstva, ali je kafa, često poslužena uz ratluk, postala simbol kafanskog duha.
Kafana danas – Spoj prošlosti i savremenog društva
Iako su moderna vremena donela promene u ugostiteljstvu, duh starih mehane i kafana i dalje živi. U Srbiji i danas postoje kafane koje neguju tradiciju starog gostoprimstva, muzike uživo i druženja. Skadarlija u Beogradu, Moravske kafane i vojvođanski salaši i dalje privlače ljubitelje autentične atmosfere.
Nasleđe koje traje
Stare mehane su imale ključnu ulogu u formiranju kulture kafana, a njihova tradicija i dalje živi u savremenim ugostiteljskim objektima. Kafane su ostale mesta gde se pije dobra kafa, sluša muzika i vode duge rasprave, čuvajući duh prošlih vremena. Posetiti autentičnu srpsku kafanu danas znači doživeti deo istorije, ukusa i gostoprimstva koje traje vekovima.
Ko je odlučio da Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić počivaju rame uz rame? Večnost spojila pismenost pod istim drvetom tišine
Mada su se u životu razmimoilazili u mišljenjima, Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić danas leže jedan pored drugog — simbolično ujedinjeni u smrti. Njihova večna kuća nalazi se u porti Saborne crkve u Beogradu, mestu koje nosi više značenja nego što se na prvi pogled čini.
U senci kneza Lazara: Tajanstveni život vojvode Ivana Kosančića
Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Komentari(0)