Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
Kultura kafana u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju, a njen razvoj započeo je još u vreme starih mehana. Ove skromne gostionice bile su ne samo mesta gde su putnici mogli da se odmore i okrepe, već i centri društvenog života, trgovine i političkih rasprava. Danas kafane i dalje igraju važnu ulogu u svakodnevnom životu, ali su zadržale duh prošlih vremena.
Prve mehane – Mesta okupljanja i trgovine
U periodu Osmanskog carstva, mehane su bile najvažniji ugostiteljski objekti. One su nudile hranu, piće i prenoćište, a često su bile smeštene na prometnim trgovačkim putevima. Putnici, trgovci i seljaci okupljali su se ovde kako bi razmenjivali vesti i dogovarali poslove. Većina mehane imala je skromne drvene stolove, otvorene ognjišta i jednostavne menije bazirane na lokalnim namirnicama.
Možda vas zanima:
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Nema više pevačica po stolovima, niti miriše pečenje: Tužnu sudbinu doživela je čuvena Ibarska magistrala, svaka druga kafana zatvorena
Meštani se sa setom sećaju kako je to bilo nekad
Možda vas zanima:
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Nema više pevačica po stolovima, niti miriše pečenje: Tužnu sudbinu doživela je čuvena Ibarska magistrala, svaka druga kafana zatvorena
Meštani se sa setom sećaju kako je to bilo nekad
Možda vas zanima:
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Nema više pevačica po stolovima, niti miriše pečenje: Tužnu sudbinu doživela je čuvena Ibarska magistrala, svaka druga kafana zatvorena
Meštani se sa setom sećaju kako je to bilo nekad
Kako su mehane oblikovale prve kafane?
Sa razvojem gradova, mehane su se postepeno transformisale u kafane. Prva srpska kafana otvorena je u Beogradu još u 18. veku, a ubrzo su se proširile širom zemlje. Za razliku od mehane, gde se služilo isključivo vino i rakija, kafane su bile prva mesta gde se pila kafa, a razgovori su se vodili o politici, kulturi i umetnosti.
Zlatno doba srpskih kafana
Krajem 19. i početkom 20. veka, kafane su postale simbol urbanog života. Najpoznatije beogradske kafane, poput „Znak pitanja“, „Moskva“ i „Skadarlija“, bile su omiljena mesta pesnika, pisaca i političara. Ovde su nastajala najveća književna dela, raspravljale se sudbine naroda i izvodila narodna muzika.
Tradicionalna jela i pića u mehanama i kafanama
I dok su mehane bile poznate po domaćem hlebu, siru, pečenju i rakiji, kafane su proširile ponudu i uključile specijalitete poput pasulja, podvarka i sarme. Rakija je ostala neizostavni deo srpskog ugostiteljstva, ali je kafa, često poslužena uz ratluk, postala simbol kafanskog duha.
Kafana danas – Spoj prošlosti i savremenog društva
Iako su moderna vremena donela promene u ugostiteljstvu, duh starih mehane i kafana i dalje živi. U Srbiji i danas postoje kafane koje neguju tradiciju starog gostoprimstva, muzike uživo i druženja. Skadarlija u Beogradu, Moravske kafane i vojvođanski salaši i dalje privlače ljubitelje autentične atmosfere.
Nasleđe koje traje
Stare mehane su imale ključnu ulogu u formiranju kulture kafana, a njihova tradicija i dalje živi u savremenim ugostiteljskim objektima. Kafane su ostale mesta gde se pije dobra kafa, sluša muzika i vode duge rasprave, čuvajući duh prošlih vremena. Posetiti autentičnu srpsku kafanu danas znači doživeti deo istorije, ukusa i gostoprimstva koje traje vekovima.
Znate li kako je Beograd dobio ime
"ISTORIJA Beograda je istorija hiljadu opsada."
"Kad ovu rečenicu izgovorite u braku - PIŠITE PROPALO"
Vladeta Jerotić, čuveni srpski akademik, psihijatar, lekar i književnik, tokom dugogodišnje karijere bavio se i brakom, partnerskim odnosima, konfliktima u porodici. NJegove mudre rečima mnogima su bile vodilja u kriznim situacijama, a posebno saveti koje je imao za supružnike.
TURSKI POPIS SRBA IZ 1455.: Ovako su se zvali naši preci
PRELEPA tradicionalna imena koja su danas gotovo zaboravljena.
Slavi se SVETA AGATIJA: Zaštitnica je žena, a ovo su verovanja na današnji dan
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetu Agatiju
Gde se nalaze izgubljeni predmeti dinastije Obrenović?
Tajne nestalih kraljevskih dragocenosti
Komentari(0)