Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
U srcu Braničevskog okruga, u selu Malo Crniće, postoji kafana koja je vreme – bukvalno – zaboravilo. Gostiona “Kod Miće” nije prestajala da radi ni tokom rata, ni tokom sankcija, a ono što je najneobičnije: još uvek služi jela po istom jelovniku iz 1928. godine.
Na drvenim vratima kafane, koja se nalazi odmah pored seoske crkve, stoji rukom ispisana tabla:
„Čorba, prebranac, svinjski vrat, pogača, kiseli kupus – ništa više, ništa manje.“
Priča počinje sa kazanom i dedom Mićom
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Gostionicu je otvorio Mićo Petrović, povratnik iz Amerike, koji je u Čikagu radio u mesari. Po povratku u Srbiju, rešio je da napravi mesto gde će seljaci moći da jedu „kao ljudi, a ne s nogu“. Njegova filozofija je bila jednostavna – “pet jela koja uvek valjaju bolje nego pedeset koje se zaborave.”
Šta se nalazi na jelovniku?
- Juneća čorba – gusta, kuvana više od tri sata sa korenom peršuna i domaćim rezancima.
- Prebranac iz zemljanog lonca – sa slaninom, lukom i alevom paprikom, koji se peče u furuni.
- Svinjski vrat na roštilju – bez marinada, samo so i biber, pečen na žaru od bukovog drveta.
- Domaća pogača – rukom umesena, pečena ispod sača.
- Kiseli kupus iz bureta – serviran uz meso, bez „modernih“ dodataka.
Bez interneta, bez muzike, ali s dušom
U kafani nema Wi-Fi signala, nema TV-a, nema moderne muzike. Na zidovima su slike starih gostiju, oronule ikone i lovačke trofeje. Stolnjaci su karirani, a rakija dolazi u čokančićima. Mnogi gosti tvrde da su upravo ovde pojeli najbolji prebranac u životu, dok su Beograđani počeli da dolaze organizovano, vikendom.
Mesto koje ne pristaje na promene
Gostiona “Kod Miće” je simbol upornosti i otpora brzom vremenu. Ne reklamira se, ne oglašava, ali opstaje – jer čuva ono što je srpska kafana nekada zaista bila: topla, jednostavna i dosledna sebi.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Komentari(0)