Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
U srcu Braničevskog okruga, u selu Malo Crniće, postoji kafana koja je vreme – bukvalno – zaboravilo. Gostiona “Kod Miće” nije prestajala da radi ni tokom rata, ni tokom sankcija, a ono što je najneobičnije: još uvek služi jela po istom jelovniku iz 1928. godine.
Na drvenim vratima kafane, koja se nalazi odmah pored seoske crkve, stoji rukom ispisana tabla:
„Čorba, prebranac, svinjski vrat, pogača, kiseli kupus – ništa više, ništa manje.“
Priča počinje sa kazanom i dedom Mićom
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Gostionicu je otvorio Mićo Petrović, povratnik iz Amerike, koji je u Čikagu radio u mesari. Po povratku u Srbiju, rešio je da napravi mesto gde će seljaci moći da jedu „kao ljudi, a ne s nogu“. Njegova filozofija je bila jednostavna – “pet jela koja uvek valjaju bolje nego pedeset koje se zaborave.”
Šta se nalazi na jelovniku?
- Juneća čorba – gusta, kuvana više od tri sata sa korenom peršuna i domaćim rezancima.
- Prebranac iz zemljanog lonca – sa slaninom, lukom i alevom paprikom, koji se peče u furuni.
- Svinjski vrat na roštilju – bez marinada, samo so i biber, pečen na žaru od bukovog drveta.
- Domaća pogača – rukom umesena, pečena ispod sača.
- Kiseli kupus iz bureta – serviran uz meso, bez „modernih“ dodataka.
Bez interneta, bez muzike, ali s dušom
U kafani nema Wi-Fi signala, nema TV-a, nema moderne muzike. Na zidovima su slike starih gostiju, oronule ikone i lovačke trofeje. Stolnjaci su karirani, a rakija dolazi u čokančićima. Mnogi gosti tvrde da su upravo ovde pojeli najbolji prebranac u životu, dok su Beograđani počeli da dolaze organizovano, vikendom.
Mesto koje ne pristaje na promene
Gostiona “Kod Miće” je simbol upornosti i otpora brzom vremenu. Ne reklamira se, ne oglašava, ali opstaje – jer čuva ono što je srpska kafana nekada zaista bila: topla, jednostavna i dosledna sebi.
TRI NAJVEĆE MISTERIJE NA ZIDOVIMA SRPSKIH MANASTIRA! Čudne freske - Od ćelavog Isusa do psoglavog sveca (FOTO)
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav…
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Komentari(0)