Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
U srcu Braničevskog okruga, u selu Malo Crniće, postoji kafana koja je vreme – bukvalno – zaboravilo. Gostiona “Kod Miće” nije prestajala da radi ni tokom rata, ni tokom sankcija, a ono što je najneobičnije: još uvek služi jela po istom jelovniku iz 1928. godine.
Na drvenim vratima kafane, koja se nalazi odmah pored seoske crkve, stoji rukom ispisana tabla:
„Čorba, prebranac, svinjski vrat, pogača, kiseli kupus – ništa više, ništa manje.“
Priča počinje sa kazanom i dedom Mićom
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Možda vas zanima:
DA LI CRKVA DOZVOLJAVA DA SE SLAVI SLAVA U KAFANI? Ova praksa sve je češća MEĐU SRBIMA, ali mnogi ne znaju ISTINU!
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
KRČMA DŽERIMA Evo priče o čuvenoj kafani iz pesme, izgleda da će biti i obnovljena!
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Gostionicu je otvorio Mićo Petrović, povratnik iz Amerike, koji je u Čikagu radio u mesari. Po povratku u Srbiju, rešio je da napravi mesto gde će seljaci moći da jedu „kao ljudi, a ne s nogu“. Njegova filozofija je bila jednostavna – “pet jela koja uvek valjaju bolje nego pedeset koje se zaborave.”
Šta se nalazi na jelovniku?
- Juneća čorba – gusta, kuvana više od tri sata sa korenom peršuna i domaćim rezancima.
- Prebranac iz zemljanog lonca – sa slaninom, lukom i alevom paprikom, koji se peče u furuni.
- Svinjski vrat na roštilju – bez marinada, samo so i biber, pečen na žaru od bukovog drveta.
- Domaća pogača – rukom umesena, pečena ispod sača.
- Kiseli kupus iz bureta – serviran uz meso, bez „modernih“ dodataka.
Bez interneta, bez muzike, ali s dušom
U kafani nema Wi-Fi signala, nema TV-a, nema moderne muzike. Na zidovima su slike starih gostiju, oronule ikone i lovačke trofeje. Stolnjaci su karirani, a rakija dolazi u čokančićima. Mnogi gosti tvrde da su upravo ovde pojeli najbolji prebranac u životu, dok su Beograđani počeli da dolaze organizovano, vikendom.
Mesto koje ne pristaje na promene
Gostiona “Kod Miće” je simbol upornosti i otpora brzom vremenu. Ne reklamira se, ne oglašava, ali opstaje – jer čuva ono što je srpska kafana nekada zaista bila: topla, jednostavna i dosledna sebi.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)