Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Jedno selo, jedan kazan i ista jela skoro sto godina: Gde se i dalje jede po receptima pradede
Od hanova do modernih kafana – razvoj srpskog ugostiteljstva kroz vekove
Usled nedostatka vremena i prostora u gradovima se neretko dešava da domaćini slavu obeležavaju u kafani ili restoranu
Kafana Džerima, koja se nalazi u naselju Branko Bjegović u Nišu, ušla je u legendu kad je opevana u čuvenoj pesmi “Kazuj krčmo Džerimo”, koju je maestralno izvodila Usnija Redžepova.
Meštani se sa setom sećaju kako je to bilo nekad
Skoro svaki Srbin ima nekog rođaka ili prijatelja u inostranstvu. Koliko god da su savremene tehnologije i komunikacije napredne, neke stvari ipak postoje samo kod kuće.
Kafana „?” (takođe Kafana „Znak pitanja” / Kafana „Upitnik”) jedna je od najstarijih kuća u Beogradu i najstarija sačuvana beogradska kafana. Smeštena je u ulici Kralja Petra br. 6, u nekadašnjoj Glavnoj čaršiji
Iako možda nije u elitnom delu grada i luksuzno opremljena, obična seoska kafana u Međurečju kod Ivanjice po mnogo čemu je posebna.
Mehanski zanat u Kneževini Srbiji bio je primarni oblik ugotiteljstva i jedina i prva zanatska delatnost koja se orijentisala na pružanje usluga, a ne na proizvodnju kao što je to slučaj kod ostalih zanata.
„I neće proći mnogo vremena pa će i tamo iščeznuti čokanji i pečenje s panja, a zacariće vermuti i oranžade sa slamčicom… I tada će se izbrisati i poslednji trag života staroga Beograda…“