Ova kafana je svoje zlatno doba doživela još sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Iako je danas ruinirana zgrada koja stoji pored autoputa, nekada je bila omiljeno mesto mnogih Nišlija i putnika namernika.

Box: Image
 

Gazda kafane, Rade Živković Džerima, bio je krčmar kakav se poželeti može. Iako je bio "na svoju ruku", bio je dobar čovek, prostodušan i lafčina. Kafedžija Džerima nepogrešivo je prepoznavao “istomišljenike”, ljude sličnog kova, i prema njima se odnosio popustljivo. Nekada je čak pozajmljivao pare gostima kako bi mogli da se “provode”, plaćaju muziku i naručuju hranu i piće.

U kafani Džerima često je bilo incidenata, tuča i lomnjave čaša, flaša i inventara, ali je gazda uvek bio pripravan da na vreme reaguje. Držao je motku ispod šanka i koristio je kako bi primirio remetioca.

Pesma “Kazuj, krčmo, Džerimo” već je ušla u istoriju srpske narodne muzike i ispevana je u slavu ove kafane. Džerima  je zatvorena ali njena priča i legende koje se prepričavaju i dalje žive u sećanjima mnogih ljudi. Nedavno je najavljeno da će kafana Džerima biti renovirana, što je izazvalo veliko interesovanje i iščekivanje meštana da ovo mesto ponovo oživi.

Mada danas samo zgrada ruiniranog izgleda, Džerima, njeno ime i priča ostaju deo bogate niške tradicije i kulture. Sve Nišlije, pa i šire, cela bivša Jugoslavija, priželjkuju da se ovom krčmom opet prolomi pesma.