Evo šta se po pravilu stavlja u česnicu: Novčić za bogatstvo, dren za zdravlje, a ovo nikako ne smete da zaboravite
Koliko sela toliko običaja, a ovo pravilo važi pogotovo za božićnu česnicu
U Hercegovini se česnica sprema na Badnje veče. Domaćica će umesiti tvrd, beskvasni hleb, kao da je odvalila parče kamena koje je okružuje. Ali taj hleb će ukućanima biti nešto najslađe što će da pojedu sa prepune božićne trpeze.
U krajevima južne Srbije, česniću će umesiti na božićno jutro, čim im dođe polaznik koji će doneti novčić. Domaćica će krijući i od sebe, da novčić tutne negde duboko u testo, a ukućani će radosno izlomiti svoj deo hleba nadajući se da će baš njih da zadesi ta sreća i pronađu dragocenost.
Da bi svima bilo drago, mame i bake će u česnicu da stave komadić drena (onaj ko ga nađe pratiće ga dobro zdravlje), komadić badnjaka (koji sluti na veselje i sreću), figuricu koja podseća na knjigu (od badnjaka se napravi mala knjiga koja sluti da se u porodici krije pametna glava) ili jaram (taj će vući tokom godine i rad će biti njegova preokupacija).
Možda vas zanima:
Jedan sastojak u česnicu nemojte da stavljate: Etnolog objasnio kako se pravilno sprema, dotakao se i pečenice
Etnolog nam je objasnio kako se pravilno i po starim običajima sprema česnica, šta ne sme da se stavlja ali i kakva pečenica treba da bude.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Možda vas zanima:
Jedan sastojak u česnicu nemojte da stavljate: Etnolog objasnio kako se pravilno sprema, dotakao se i pečenice
Etnolog nam je objasnio kako se pravilno i po starim običajima sprema česnica, šta ne sme da se stavlja ali i kakva pečenica treba da bude.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Možda vas zanima:
Jedan sastojak u česnicu nemojte da stavljate: Etnolog objasnio kako se pravilno sprema, dotakao se i pečenice
Etnolog nam je objasnio kako se pravilno i po starim običajima sprema česnica, šta ne sme da se stavlja ali i kakva pečenica treba da bude.
NAJRADOSNIJI OBIČAJ ZA KOJI MNOGI NE ZNAJU Evo šta treba da uradi svako ko pronađe novčić u česnici za Božić
Sigurno da za ovo niste znali.
Ipak, u sve česnice u Srbiji i Republici Srpskoj domaćice obavezno idu ove 4 stvari:
- Brašno
- Voda
- novčić
Sama reč česnica, kako kaže, u prenosnom značenju znači „čest, deo, udeo", a negde se prevodi i kao „sreća ili deo sreće". Svakom se daje deo česnice, a to je simbol zajednice i učestvovanja u zajednici.
Po jednoj legendi, Marija je mudracima sa istoka koji su došli Hristu na poklonjenje dala hleb, pa je to jedno od tumačenja simbolične uloga česnice, objašnjavaju entnolozi. S druge strane, postoji tumačenje da je česnica ostatak, odnosno transformisani običaj davanja krvne žrtve božanstvima iz predhrišćanskog vremena.
U Vojvodini će česnicu napraviti kao kolač, u nju će staviti i orahe, suvo grožđe i med, a kore će biti tako tanke da se kroz njih knjiga može pročitati.
Pošto se kod većine, česnica sprema na Badnji dan, ona ipak onda treba da bude posna.
Bilo kako je spremite, nije važan ukus, važna je uloga, a to je da ste dobili svoje parče hleba u porodici kojoj pripadate - ima li veće sreće.
Čaj od “babine duše”: Biljka iz šuma kod Ivanjice koju su žene koristile posle porođaja
Na planinskim padinama iznad Ivanjice, žene su vekovima brale biljku poznatu kao “babina duša” – ne za miris, ne za ukus, već da zaleči telo i dušu posle porođaja.
“Odnošenje tuge” na raskršće: Zaboravljen običaj žena sa Zlatibora da maramom izbrišu bol
Kada ih pritisne tuga, žene sa padina Zlatibora nisu plakale naglas. Umesto toga, išle su tiho do raskršća, ostavljale maramu i verovale da će vetar poneti ono što srce ne može da izgovori.
Tajni jezik pčinjskih ćilima: Šare “skupljeni prsti” i “oko vrata” kao poruke koje su žene utkivale bez reči
Na jugu Srbije, u selima oko Pčinje, žene su vekovima kroz tkanje prenosile poruke koje nisu smele da izgovore – o ljubavi, opasnosti, molitvi i tugama.
Milena Jovanović iz Vračevog Gaja: Prva učiteljica koja je decu učila iz kreveta i nikada nije prohodala
U vreme kada žene nisu imale pravo glasa, a bolesni nisu imali pravo na karijeru, jedna nepokretna žena iz malog banatskog sela postala je simbol znanja, hrabrosti i predanosti – bez ijednog koraka.
Zašto su žene u Homolju stavljale lavandu pod jastuk: Zaboravljeno verovanje da biljka štiti od mesečarenja
Dok danas lavandu cenimo zbog mirisa i smirenja, u istočnoj Srbiji su je nekada koristili kao duhovni štit – da dete ne ustaje u snu, ne luta i da ga "mesečina ne povuče".
Komentari(0)