Evo šta se po pravilu stavlja u česnicu: Novčić za bogatstvo, dren za zdravlje, a ovo nikako ne smete da zaboravite
Koliko sela toliko običaja, a ovo pravilo važi pogotovo za božićnu česnicu
U Hercegovini se česnica sprema na Badnje veče. Domaćica će umesiti tvrd, beskvasni hleb, kao da je odvalila parče kamena koje je okružuje. Ali taj hleb će ukućanima biti nešto najslađe što će da pojedu sa prepune božićne trpeze.
U krajevima južne Srbije, česniću će umesiti na božićno jutro, čim im dođe polaznik koji će doneti novčić. Domaćica će krijući i od sebe, da novčić tutne negde duboko u testo, a ukućani će radosno izlomiti svoj deo hleba nadajući se da će baš njih da zadesi ta sreća i pronađu dragocenost.
Da bi svima bilo drago, mame i bake će u česnicu da stave komadić drena (onaj ko ga nađe pratiće ga dobro zdravlje), komadić badnjaka (koji sluti na veselje i sreću), figuricu koja podseća na knjigu (od badnjaka se napravi mala knjiga koja sluti da se u porodici krije pametna glava) ili jaram (taj će vući tokom godine i rad će biti njegova preokupacija).
Ipak, u sve česnice u Srbiji i Republici Srpskoj domaćice obavezno idu ove 4 stvari:
- Brašno
- Voda
- novčić
Sama reč česnica, kako kaže, u prenosnom značenju znači „čest, deo, udeo", a negde se prevodi i kao „sreća ili deo sreće". Svakom se daje deo česnice, a to je simbol zajednice i učestvovanja u zajednici.
Po jednoj legendi, Marija je mudracima sa istoka koji su došli Hristu na poklonjenje dala hleb, pa je to jedno od tumačenja simbolične uloga česnice, objašnjavaju entnolozi. S druge strane, postoji tumačenje da je česnica ostatak, odnosno transformisani običaj davanja krvne žrtve božanstvima iz predhrišćanskog vremena.
U Vojvodini će česnicu napraviti kao kolač, u nju će staviti i orahe, suvo grožđe i med, a kore će biti tako tanke da se kroz njih knjiga može pročitati.
Pošto se kod većine, česnica sprema na Badnji dan, ona ipak onda treba da bude posna.
Bilo kako je spremite, nije važan ukus, važna je uloga, a to je da ste dobili svoje parče hleba u porodici kojoj pripadate - ima li veće sreće.
Bila je kraljica bez zemlje i naroda, a svi su je voleli: Kad su joj ubili muža ni suzu nije pustila, pa skončala u bedi
Savremenici kažu da je ona bila sve što je narod u tom trenutku želeo od vladarke – dobra supruga, požrtvovana majka, vredna domaćica i dostojanstvena kraljica koja je za svakoga imala blagu reč
TAKVU LJUBAV MOGLA JE SAMO SMRT DA UGASI, O NJOJ SE I DANAS PRIČA: Ovako su se zavoleli Danilo Lazović i njegova Branka
Njihov susret je bio sudbinski...
Gradovi koji su bili prestonice Srbije kroz istoriju
Od Stare Raske do Beograda – vodič kroz mesta koja su oblikovala našu državu.
Ovo je najvažniji običaj uoči Božića: Ujedinjuje porodicu i oslobađa dušu
Božić je za pravoslavce najvažniji praznik, obeležen ljubavlju, mirom i porodičnom srećom.
Danas je Badnji dan: Običaji na Badnji dan, veče i Božić
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Badnji dan koji je neizostavan deo božićnih običaja.
Komentari(0)