Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Međutim, iako je u hrišćanskom duhu da se slava obeleži skromno, poslednjih decenija svedoci smo pravih gozbi koje se prave u čast ovog porodičnog praznika, a neretko se dešava da domaćini od toga naprave pravi spektakl, pa često pozovu i trubače. Tu su i nezaobilazni pokloni koje gosti donose domaćinima, a koji su iz godine u godinu sve luksuzniji, a ponekad i prilično čudni.
Šta pokloniti nekome kod koga idete na slavu? Ako mislite da ovo i nije dilema i da se “zna” šta se nosi na dar za krsnu slavu, zapravo ste u manjini. Pokloni iz godine u godinu postaju sve luksuzniji, ali i bizarniji. Tako se događaju situacije da žene iz slavljeničke kuće dobijaju veš, kozmetiku, escajg, domaćini čarape, košulje i patike, a i na decu se ne zaboravlja pa su tu luksuzne igračke i slične stvari.
Sve ovo svetlosnim godinama je daleko od onoga što slava treba da predstavlja!
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Možda vas zanima:
ŠTA SE RADI SA SVEĆOM POSLE SLAVE? Ispoštujte sledeća 2 običaja kako ne biste "naljutili sveca"
Malo ko je upućen u to šta se dešava nakon što se slava završi
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Slava – krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice. Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice ili porodičnim precima uopšte. Slaviti slavu znači održavati vezu sa precima i poreklom.
Na dan slave u dom dolaze članovi porodice i prijatelji da sa domaćinom, u ljubavi i veselju, proslave sveca zaštitnika tog doma.
A šta su ljudi koji su nekada išli u goste za slavu nosili domaćinima?
Što se poklona tiče, u davna i skromnija vremena, na poklon se nosilo ono što su gosti ručno izradili – kolači, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, nešto što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati.
Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad – vezeni stolnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se “pokaže”.
Prema ovim običajima, i danas bi mnogo prikladnije bilo domaćinu na poklon doneti bocu pića ili šećer, kafu, ratluk i slične stvari. Suština je u skromnosti, i u tome da se darodavac ne baca u troškove, jer to nije ni potrebno.
Slava je uvek praznik koji okuplja porodicu i prijatelje koji oko trpeze razmenjuju šale, priče i anegdote… sve u dobrom raspoloženju i nezaobilaznu čašicu (ili dve).
Zato, kada ovih dana budete pripremali svoju slavu, ili išli kod nekoga u goste, ne zaboravite da ponesete pre svega dobro raspoloženje. Ono je nekada važnije od skupih poklona!
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)