Naš glumac napravio kuću na selu pa sa ženom manekenkom okopava baštu: Imaju 3 sina i vaspitavaju ih na poseban način
Bane Tomašević decu vaspitava na poseban način, naučio ih je da cene prirodu i da u njoj uživaju.
Glumac Branislav Tomašević, oazu mira pronašao je u selu, nadomak Gornjeg Milanovca. Sa suprugom manekenkom, okopava baštu, uzgaja povrće i hrani kokoške.
"U selu sam i baš dok pričam sa vama deca me dozivaju, viču: "Ručak!". Ovde je jedna posebna dimenzija života, pravi život! Imam kontakt sa prirodom, bez buke i haosa. Gledam svoje kokoške, prvi put sam ih pustio u prirodu. Kupio sam 40 pilića i podgajio ih, pravi su, divlji, oni što šetaju po dvorištu i kljucaju - izjavio je glumac nedavno, dodavši da otkako je bio mali voli selo i rad:
Printscreen/Instagram
"Gajim životinje, imam svinje i ovce takođe. Imam svoju baštu, paradajz, krastavac, tikvice... Nije mi teško da sve radim, u detinjstvu sam dolazio na selo kod bake i dete, oduvek sam voleo tu da boravim. Kada sam ovde nema stresa uopšte. Čim čovek sedne u auto i 30 metara napravi nešto se desi, odmah neka nervoza. Ovde je to drugačije."
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Krao da bi prehranio porodicu, izbegao streljanje: Bolno odrastanje Bore Todorovića
Slavni glumac je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Krao da bi prehranio porodicu, izbegao streljanje: Bolno odrastanje Bore Todorovića
Slavni glumac je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru
Možda vas zanima:
Mrgud velikog srca: Životna priča Pavla Vuisića, večitog boema koji je mrzeo glumu!
Pavle je umeo da odbije i najbolju ponudu za film kako bi ostao na svojoj barci i uživao pored Save ili bi odlazio u svoje omiljene kafane kojima je svakodnevno iznova nalazio nove zamerke
Krao da bi prehranio porodicu, izbegao streljanje: Bolno odrastanje Bore Todorovića
Slavni glumac je tokom celog rata bežao od metka. Zahvaljujući mangupluku i inteligenciji, uspeo je da preživi i da tako mali nahrani majku i sestru
Bane i Jelena imaju 3 dečaka koja su takođe vaspitana da cene prirodu i da uživaju u prirodnim bogatstvima.
"Naučili su sve da rade, da hrane životinje, seku drva, lože vatru, toliko im se to dopalo, da Dušan, najstariji sin, sad ume sam ponekad da ode tamo i provodi vreme, brinući o kući i okolini. Dešava se i da navije sat u 4 ujutru, kako bi ustao i slušao kosove i uživao u svitanju, što je neprocenjivo za svakog čoveka da oseti, posebno mladog", rekao je Branislav.
Printscreen/Instagram
"Mi smo deci prvi i najvažniji primer i sve što znaju, naučili su od nas", kaže Jelena, koja objašnjava kako je imala priliku da decu podiže u inostranstvu, ali je ipak izabrala Srbiju.
Printscreen/Instagram
"Mogli smo da živimo na Zapadu, ali ja sam se ipak odlučila za našu sredinu, jer ovde imaju bake i deke, mogu da žive i u gradu i da upoznaju selo, domaću hranu. Ipak, koliko god da su osetili život u prirodi, znaju kako je i van granica ove zemlje, jer kad god imamo priliku vodimo ih na putovanja", priča Jelena.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)