TAJNE KOSMAJA: Manastir Kastaljan – zaboravljena svetinja u srcu prirode, nadomak Beograda
Ako želite da pobegnete iz gradske vreve Beograda i uživate u miru i lepoti prirode, Kosmaj je idealno mesto za vas.
Ako želite da pobegnete iz gradske vreve Beograda i uživate u miru i lepoti prirode, Kosmaj je idealno mesto za vas. Ova pitoma planina, udaljena samo pedesetak kilometara od prestonice, pruža utočište svim ljubiteljima netaknute prirode, čistog vazduha i bogate istorije.
Kosmaj, poznat po svojoj predivnoj prirodi i netaknutim proplancima, krije mnoge lepote. Jedan od tih skrivenih bisera Kosmaja je manastir Kastaljan, smešten na severoistočnoj padini ove planine, u selu Nemenikuće. Iako je teško dostupan zbog svog zabačenog položaja, njegova lepota i istorijski značaj privlače pažnju putnika i meštana, koji ne dozvoljavaju da ovaj spomenik padne u zaborav.
Manastir Кastaljan redstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Istorija
Podignut je verovatno u 14. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je dimenzija 12,5 puta 6 metara i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka dimenzija 18 puta 5,5 metara sa prizemljem i spratom. u trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Кonak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.
Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Кrajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan.
Crkva je bila posvećena svetom Đorđu. Stari spisi beleže da je sredinom 16. veka manastir imao bratstvo od deset monaha, a pripadao je raškoj arhitektonskoj školi. Prilikom iskopavanja 1963. godine, otkrivena je časna trpeza sa urezanim motivom jelena, kao i fragmenti fresaka, što govori o nekadašnjoj živopisnosti i značaju ovog duhovnog centra.
U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Кastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Кolubarskoj bici.
Nažalost, manastir je danas je u ruševinama, čekajući svoju obnovu. Ipak, Kastaljan ostaje simbol bogatog kulturnog nasleđa Srbije. Mnogi veruju da će manastir jednog dana ponovo zasijati u punom sjaju.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)