TAJNE KOSMAJA: Manastir Kastaljan – zaboravljena svetinja u srcu prirode, nadomak Beograda
Ako želite da pobegnete iz gradske vreve Beograda i uživate u miru i lepoti prirode, Kosmaj je idealno mesto za vas.
Ako želite da pobegnete iz gradske vreve Beograda i uživate u miru i lepoti prirode, Kosmaj je idealno mesto za vas. Ova pitoma planina, udaljena samo pedesetak kilometara od prestonice, pruža utočište svim ljubiteljima netaknute prirode, čistog vazduha i bogate istorije.
Kosmaj, poznat po svojoj predivnoj prirodi i netaknutim proplancima, krije mnoge lepote. Jedan od tih skrivenih bisera Kosmaja je manastir Kastaljan, smešten na severoistočnoj padini ove planine, u selu Nemenikuće. Iako je teško dostupan zbog svog zabačenog položaja, njegova lepota i istorijski značaj privlače pažnju putnika i meštana, koji ne dozvoljavaju da ovaj spomenik padne u zaborav.
Manastir Кastaljan redstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.
Istorija
Podignut je verovatno u 14. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je dimenzija 12,5 puta 6 metara i najstariji je deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka dimenzija 18 puta 5,5 metara sa prizemljem i spratom. u trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Кonak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom.
Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Кrajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan.
Crkva je bila posvećena svetom Đorđu. Stari spisi beleže da je sredinom 16. veka manastir imao bratstvo od deset monaha, a pripadao je raškoj arhitektonskoj školi. Prilikom iskopavanja 1963. godine, otkrivena je časna trpeza sa urezanim motivom jelena, kao i fragmenti fresaka, što govori o nekadašnjoj živopisnosti i značaju ovog duhovnog centra.
U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Кastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Кolubarskoj bici.
Nažalost, manastir je danas je u ruševinama, čekajući svoju obnovu. Ipak, Kastaljan ostaje simbol bogatog kulturnog nasleđa Srbije. Mnogi veruju da će manastir jednog dana ponovo zasijati u punom sjaju.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)