SJENIČKI SIR Fenomenalni ukus poznat još iz predrimskog doba, evo u čemu je TAJNA!
Kažu da su retke travke koje ovde rastu zaslužne za njegov ukus, a takođe i proces zrenja. Neki istorijski izvori tvrde da prvi zapisi o siru na Pešterskoj visoravni potiču iz predrimskog doba kada su na ovim prostorima živeli stočari nomadi, dok se mnogo kasnije stari slani sir kod Dubrovčana pominje kao stari “vlaški” sir. Veruje se da je i tada bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda kao sir koji je mogao dugo da stoji.
Sjenica je grad u jugozapadnom delu Srbije, poznat i kao najhladniji predeo tokom zimskih dana, a Sjenički sir je lokalni sir po kojem je Sjenica nadaleko čuvena i koji potiče sa Sjeničko-pešterske visoravni.
Сјенички cир je mekani, beli sir koji se pravi od sirovog mleka ovaca ili krava.
Iako postoje dve vrste Sjeničkog sira (od ovčijeg i kravljeg mleka), proizvodnja je ista. Prvo se sveže sirovo mleko meša sa sirilom i ostavlja da se zgruša, nakon što se zgruša, stavlja se u tkaninu i pritisne nečim teškim kako bi se odvojila surutka. Zatim se seče na kriške i tradicionalno stavlja u drvenu bačvu. Kriške se slažu u slojeve, a između svakog sloja stavlja se obilno posoljena surutka. Sir se potom pritisne tvrdim predmetom ( ranije se koristio kamen) i ostavlja da sazreva, potpuno potopljen u surutku, od 20 do 60 dana.
Sjenički sir je dobio oznaku geografskog porekla u Srbiji, a planira se da bude uključen na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine.
Obično se jede kao predjelo uz hladne narezke, ali se može koristiti i u pripremi raznih jela.
Ovaj sir je sinonim za tradiciju i autentičnost, a njegova karakteristična tekstura i blag, ali prepoznatljiv ukus čine ga neodoljivim za svaku priliku.
Pešterska visoravan, poznata i samo kao Pešter, je kraška visoravan u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. Ova visoravan ima nadmorsku visinu od 1150-1250 metara.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan zimi: Gde tišina ima boju snega, a vetar zna imena ljudi
Na visoravni između Sjenice, Tutina i Novog Pazara, u selima razbacanim među snežnim brežuljcima, vreme stane, a čovek se seti kako izgleda dan bez žurbe, buke i signala
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan zimi: Gde tišina ima boju snega, a vetar zna imena ljudi
Na visoravni između Sjenice, Tutina i Novog Pazara, u selima razbacanim među snežnim brežuljcima, vreme stane, a čovek se seti kako izgleda dan bez žurbe, buke i signala
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan zimi: Gde tišina ima boju snega, a vetar zna imena ljudi
Na visoravni između Sjenice, Tutina i Novog Pazara, u selima razbacanim među snežnim brežuljcima, vreme stane, a čovek se seti kako izgleda dan bez žurbe, buke i signala
KUĆA NA RUBU VREMENA: Otkrijte tajnu Pešterske visoravni – zašto se kuće grade sa dva dimnjaka i kako je nastalo "peštersko blago"
Pešterska visoravan, poznata i kao "srpski Sibir", važi za jedno od najhladnijih naseljenih mesta u Evropi. Otkrivamo zašto su lokalni domaćini razvili jedinstvenu arhitekturu sa dva dimnjaka i kako se na toj surovoj zemlji rodilo "peštersko blago" – beli sir i kajmak – čija je vrednost veća od surovih uslova života.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Pešterskoj visoravni.
Izvorište tresetnih močvara: Pešterska visoravan je izvorište treseta koji svojim bio-potencijalom spada u najkvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Treset sa Pešterske visoravni je bogat organskom materijom i koristi se u različite svrhe.
Bogata pašnjacima za ispašu ovaca: Ovaj kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca ili peštersko-tutinskih ovaca, kao što je pešterski sir. Visoravan je idealna za ispašu ovaca i ima veliki broj suvih pašnjaka.
Peštersko polje: Pored same visoravni, tu se nalazi i Peštersko polje sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 km.
Arheološki nalazi: Arheolozi su pronašli ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni, što ukazuje na bogatu istoriju ovog područja.
Pešterska visoravan je jedinstvena prirodna oaza sa specifičnim ekosistemom i bogatom kulturnom baštinom. Njene široke pašnjake, tresetne močvare i arheološke nalaze čine je posebnom destinacijom za istraživanje i uživanje u prirodi.
KAO DA JE PRAVILA VAŠA BAKA! Post nikad nije bio ukusniji: Domaće noklice u bogatom paprikašu, TRIK u 1 SASTOJKU
Ovaj bogati paprikaš od povrća i krompira sam po sebi je gust i aromatičan
Srpska gibanica, ona prava: Napravite je ovako i biće vazdušasta, mekana i sočna danima
Zaboravite sve ostale recepte: vaša gibanica biće vazdušasta i sočna, kao da je tek izvađena iz rerne – i to danima!
Recept star vekovima: Posna sarma sa Hilandara kraljica je svake slavske trpeze
Kako je sezona slava stigla, domaćice se sve više trude da na stolu imaju najbolje specijalitete za svoje goste
RECEPT ZA STARINSKE OBLANDE: Prave se od samo 4 sastojaka, a ukus je neodoljiv
Jednostavni kolači često su oni koji i osvajaju srca mnogih, a ova seljačka ali ukusna oblanda je pravi primer.
Zaboravljeni recept koji su naše bake znale napamet: Specijalitet s juga Srbije prste da poližete
Ovu pitu sa juga Srbije morate da napravite.
Komentari(0)