SJENIČKI SIR Fenomenalni ukus poznat još iz predrimskog doba, evo u čemu je TAJNA!
Kažu da su retke travke koje ovde rastu zaslužne za njegov ukus, a takođe i proces zrenja. Neki istorijski izvori tvrde da prvi zapisi o siru na Pešterskoj visoravni potiču iz predrimskog doba kada su na ovim prostorima živeli stočari nomadi, dok se mnogo kasnije stari slani sir kod Dubrovčana pominje kao stari “vlaški” sir. Veruje se da je i tada bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda kao sir koji je mogao dugo da stoji.
Sjenica je grad u jugozapadnom delu Srbije, poznat i kao najhladniji predeo tokom zimskih dana, a Sjenički sir je lokalni sir po kojem je Sjenica nadaleko čuvena i koji potiče sa Sjeničko-pešterske visoravni.
Сјенички cир je mekani, beli sir koji se pravi od sirovog mleka ovaca ili krava.
Iako postoje dve vrste Sjeničkog sira (od ovčijeg i kravljeg mleka), proizvodnja je ista. Prvo se sveže sirovo mleko meša sa sirilom i ostavlja da se zgruša, nakon što se zgruša, stavlja se u tkaninu i pritisne nečim teškim kako bi se odvojila surutka. Zatim se seče na kriške i tradicionalno stavlja u drvenu bačvu. Kriške se slažu u slojeve, a između svakog sloja stavlja se obilno posoljena surutka. Sir se potom pritisne tvrdim predmetom ( ranije se koristio kamen) i ostavlja da sazreva, potpuno potopljen u surutku, od 20 do 60 dana.
Sjenički sir je dobio oznaku geografskog porekla u Srbiji, a planira se da bude uključen na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine.
Obično se jede kao predjelo uz hladne narezke, ali se može koristiti i u pripremi raznih jela.
Ovaj sir je sinonim za tradiciju i autentičnost, a njegova karakteristična tekstura i blag, ali prepoznatljiv ukus čine ga neodoljivim za svaku priliku.
Pešterska visoravan, poznata i samo kao Pešter, je kraška visoravan u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. Ova visoravan ima nadmorsku visinu od 1150-1250 metara.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Pešterskoj visoravni.
Izvorište tresetnih močvara: Pešterska visoravan je izvorište treseta koji svojim bio-potencijalom spada u najkvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Treset sa Pešterske visoravni je bogat organskom materijom i koristi se u različite svrhe.
Bogata pašnjacima za ispašu ovaca: Ovaj kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca ili peštersko-tutinskih ovaca, kao što je pešterski sir. Visoravan je idealna za ispašu ovaca i ima veliki broj suvih pašnjaka.
Peštersko polje: Pored same visoravni, tu se nalazi i Peštersko polje sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 km.
Arheološki nalazi: Arheolozi su pronašli ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni, što ukazuje na bogatu istoriju ovog područja.
Pešterska visoravan je jedinstvena prirodna oaza sa specifičnim ekosistemom i bogatom kulturnom baštinom. Njene široke pašnjake, tresetne močvare i arheološke nalaze čine je posebnom destinacijom za istraživanje i uživanje u prirodi.
Najsočnija punjena pita koja se topi pod nepcima: Stare domaćice znaju šta valja, ukusan obrok spreman za 20 minuta
Donosimo vam najbolji recept za punjenu pitu koja se sprema očas posla.
MAKEDONCI SAMO OVAKO PRAVE PRŽENICE: Hleb potapaju u OVO zato su MEKŠE od NAŠIH, recept kakav NISTE VIDELI
Makedonski recept za prženice napravite deci za doručak
Jedete li i vi krastavac i paradajz zajedno u salati? Evo šta može da se desi vašem organizmu
Ruska nutricionistica Alena Paretsku da objašnjava u čemu je tajna
Napravite savršeni sos za lovačke šnicle: Nema Srbina koji ovo jelo ne voli, a caka je u ovome!
Pečurke su bogat izvor vlakana, antioksidanasa i proteina
Ovih 5 neobičnih vrsta Srpskog hleba morate probati bar 1 u životu: Svaki krije svoju priču, a zajednička im je ljubav prema tradiciji
Vreme je da probajte nešto novo i otkrijete čari ovih neobičnih vrsta testa, a ujedno i da se vratite tradiciji naše zemlje
Komentari(0)