SJENIČKI SIR Fenomenalni ukus poznat još iz predrimskog doba, evo u čemu je TAJNA!
Kažu da su retke travke koje ovde rastu zaslužne za njegov ukus, a takođe i proces zrenja. Neki istorijski izvori tvrde da prvi zapisi o siru na Pešterskoj visoravni potiču iz predrimskog doba kada su na ovim prostorima živeli stočari nomadi, dok se mnogo kasnije stari slani sir kod Dubrovčana pominje kao stari “vlaški” sir. Veruje se da je i tada bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda kao sir koji je mogao dugo da stoji.
Sjenica je grad u jugozapadnom delu Srbije, poznat i kao najhladniji predeo tokom zimskih dana, a Sjenički sir je lokalni sir po kojem je Sjenica nadaleko čuvena i koji potiče sa Sjeničko-pešterske visoravni.
Сјенички cир je mekani, beli sir koji se pravi od sirovog mleka ovaca ili krava.
Iako postoje dve vrste Sjeničkog sira (od ovčijeg i kravljeg mleka), proizvodnja je ista. Prvo se sveže sirovo mleko meša sa sirilom i ostavlja da se zgruša, nakon što se zgruša, stavlja se u tkaninu i pritisne nečim teškim kako bi se odvojila surutka. Zatim se seče na kriške i tradicionalno stavlja u drvenu bačvu. Kriške se slažu u slojeve, a između svakog sloja stavlja se obilno posoljena surutka. Sir se potom pritisne tvrdim predmetom ( ranije se koristio kamen) i ostavlja da sazreva, potpuno potopljen u surutku, od 20 do 60 dana.
Sjenički sir je dobio oznaku geografskog porekla u Srbiji, a planira se da bude uključen na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine.
Obično se jede kao predjelo uz hladne narezke, ali se može koristiti i u pripremi raznih jela.
Ovaj sir je sinonim za tradiciju i autentičnost, a njegova karakteristična tekstura i blag, ali prepoznatljiv ukus čine ga neodoljivim za svaku priliku.
Pešterska visoravan, poznata i samo kao Pešter, je kraška visoravan u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. Ova visoravan ima nadmorsku visinu od 1150-1250 metara.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan dobija "VIP restoran" za kraljeve srpskog neba
Na Pešterskoj visoravni ovog vikenda biće organizovana velika ekološka kampanja. Cilj akcije je sređivanje hranilišta i priprema „VIP restorana“ za kraljeve srpskog neba – beloglave supove koje naseljavaju ovaj kraj.
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan dobija "VIP restoran" za kraljeve srpskog neba
Na Pešterskoj visoravni ovog vikenda biće organizovana velika ekološka kampanja. Cilj akcije je sređivanje hranilišta i priprema „VIP restorana“ za kraljeve srpskog neba – beloglave supove koje naseljavaju ovaj kraj.
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Možda vas zanima:
Pešterska visoravan dobija "VIP restoran" za kraljeve srpskog neba
Na Pešterskoj visoravni ovog vikenda biće organizovana velika ekološka kampanja. Cilj akcije je sređivanje hranilišta i priprema „VIP restorana“ za kraljeve srpskog neba – beloglave supove koje naseljavaju ovaj kraj.
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Pešterskoj visoravni.
Izvorište tresetnih močvara: Pešterska visoravan je izvorište treseta koji svojim bio-potencijalom spada u najkvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Treset sa Pešterske visoravni je bogat organskom materijom i koristi se u različite svrhe.
Bogata pašnjacima za ispašu ovaca: Ovaj kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca ili peštersko-tutinskih ovaca, kao što je pešterski sir. Visoravan je idealna za ispašu ovaca i ima veliki broj suvih pašnjaka.
Peštersko polje: Pored same visoravni, tu se nalazi i Peštersko polje sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 km.
Arheološki nalazi: Arheolozi su pronašli ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni, što ukazuje na bogatu istoriju ovog područja.
Pešterska visoravan je jedinstvena prirodna oaza sa specifičnim ekosistemom i bogatom kulturnom baštinom. Njene široke pašnjake, tresetne močvare i arheološke nalaze čine je posebnom destinacijom za istraživanje i uživanje u prirodi.
Kiseli kupus u tegli, imunobomba koju svaka kuća treba da proba: Fermentiše se u svom soku, ukusan je i traje dugo
Ako nemate gde da držite bure kiselog kupusa i potrebne su vam manje količine, ovaj jednostavan i superbrz recept će vam sigurno biti od koristi.
STAROPLANINSKI DRAGULJ: Sir jači od kozjeg, napravljen od ENDEMIČNIH biljaka, a služi kao lek za celu porodicu
Zaboravite industrijske sireve! Na obroncima Stare planine nastaje specijalitet koji svoju lekovitu moć crpi iz prirode. Otkrivamo tajnu Staroplaninskog ovčijeg sira – zašto se smatra našim najzdravijim sirom i kako ga pastiri vekovima koriste za jačanje imuniteta.
SRPSKA CRNA ČOKOLADA: Zaboravljeni recept za kitnikez koji je zdraviji od meda, a naše bake su ga davale za jaku krv
U Vojvodini, gde su dunje bile simbol bogatstva, nastao je zaboravljeni slatkiš koji je prava riznica zdravlja. Otkrivamo Kitnikez – "sir od dunja" – poslasticu koja se pravila bez grama šećera i koju su bake koristile za oporavak od anemije.
Ovi čupavci nema šanse da budu suvi! Savremeniji recept nigde nećete naći, trik je u jednoj stvari
Trik je u tome što je biskvit mekan kao pamuk i ima iznenađenje iznutra koje ga čini savršenim!
TAJNA SRPSKOG DORUČKA KOJI DIŽE IZ MRTVIH: "Kačamak" je eliksir dugovečnosti, ali ovaj detalj ga čini nemogućim za pripremu kod kuće
Zlatno jelo koje su naši preci jeli vekovima: Otkrivamo zašto moderni kačamak nema isti ukus i kako ga spremiti na autentičan način.
Komentari(0)