SJENIČKI SIR Fenomenalni ukus poznat još iz predrimskog doba, evo u čemu je TAJNA!
Kažu da su retke travke koje ovde rastu zaslužne za njegov ukus, a takođe i proces zrenja. Neki istorijski izvori tvrde da prvi zapisi o siru na Pešterskoj visoravni potiču iz predrimskog doba kada su na ovim prostorima živeli stočari nomadi, dok se mnogo kasnije stari slani sir kod Dubrovčana pominje kao stari “vlaški” sir. Veruje se da je i tada bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda kao sir koji je mogao dugo da stoji.
Sjenica je grad u jugozapadnom delu Srbije, poznat i kao najhladniji predeo tokom zimskih dana, a Sjenički sir je lokalni sir po kojem je Sjenica nadaleko čuvena i koji potiče sa Sjeničko-pešterske visoravni.
Сјенички cир je mekani, beli sir koji se pravi od sirovog mleka ovaca ili krava.
Iako postoje dve vrste Sjeničkog sira (od ovčijeg i kravljeg mleka), proizvodnja je ista. Prvo se sveže sirovo mleko meša sa sirilom i ostavlja da se zgruša, nakon što se zgruša, stavlja se u tkaninu i pritisne nečim teškim kako bi se odvojila surutka. Zatim se seče na kriške i tradicionalno stavlja u drvenu bačvu. Kriške se slažu u slojeve, a između svakog sloja stavlja se obilno posoljena surutka. Sir se potom pritisne tvrdim predmetom ( ranije se koristio kamen) i ostavlja da sazreva, potpuno potopljen u surutku, od 20 do 60 dana.
Sjenički sir je dobio oznaku geografskog porekla u Srbiji, a planira se da bude uključen na UNESCO-vu listu nematerijalne kulturne baštine.
Obično se jede kao predjelo uz hladne narezke, ali se može koristiti i u pripremi raznih jela.
Ovaj sir je sinonim za tradiciju i autentičnost, a njegova karakteristična tekstura i blag, ali prepoznatljiv ukus čine ga neodoljivim za svaku priliku.
Pešterska visoravan, poznata i samo kao Pešter, je kraška visoravan u jugozapadnoj Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina. Ova visoravan ima nadmorsku visinu od 1150-1250 metara.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Možda vas zanima:
Kameni krugovi na Pešteru – Srpski Stounhendž ili delo prirode?
Misteriozne kamene formacije u srcu Pešterske visoravni
Pešterska sela izgledaju kao mala Švajcarska, gastarbajteri kazu da jedva čekaju penziju da se vrate u domovinu
Pešterska visoravan ovih dana pravo je gradilište, rade se putevi od strateškog značaja a najveće investicije u putnu infrastrukturu trenurno su u opštini Tutin.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Pešterskoj visoravni.
Izvorište tresetnih močvara: Pešterska visoravan je izvorište treseta koji svojim bio-potencijalom spada u najkvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Treset sa Pešterske visoravni je bogat organskom materijom i koristi se u različite svrhe.
Bogata pašnjacima za ispašu ovaca: Ovaj kraj je poznat po proizvodima koji dolaze od peštersko-sjeničkih ovaca ili peštersko-tutinskih ovaca, kao što je pešterski sir. Visoravan je idealna za ispašu ovaca i ima veliki broj suvih pašnjaka.
Peštersko polje: Pored same visoravni, tu se nalazi i Peštersko polje sa nadmorskom visinom od 1150 metara i površinom od 63 km.
Arheološki nalazi: Arheolozi su pronašli ostatke staroslovenskih hramova na Pešterskoj visoravni, što ukazuje na bogatu istoriju ovog područja.
Pešterska visoravan je jedinstvena prirodna oaza sa specifičnim ekosistemom i bogatom kulturnom baštinom. Njene široke pašnjake, tresetne močvare i arheološke nalaze čine je posebnom destinacijom za istraživanje i uživanje u prirodi.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Komentari(0)