TRADICIONALNI SRPSKI SPECIJALITETI SVE TRAŽENIJI Gotova jela za ljude koji nemaju vremena da kuvaju
Sve su traženija gotova i kuvana jela za poneti, a naročito jela tradicionale srpske kuhinje, kažu u firmama koje se bave keteringom.
Po sveža i topla jela dolaze građani svih generacija. Ipak, najčešći kupci kuvanih tradicionalnih jela su poslovni ljudi koji nemaju mnogo slobodnog vremena.
Suvlasnik ketreinga „Domaće pite i kuvana jela“ Ðorđe Dabić kaže da se četiri godine bavi tm poslom i da je njegov glavni motiv bio kada je shvatio da je Beogradu potrebno mesto gde će građani moći da kupe kuvana tradicionalna jela.
Možda vas zanima:
BRITANAC PROBAO 10 SRPSKIH JELA Šta mislite, šta mu se najviše, a šta najmanje svidelo? Za sarmu je imao poseban komentar (VIDEO)
Prva na meniju bila mu je sarma koju je probao u jednom restoranu u Beogradu.
TRADICIONALNI RECEPT ZA UŽIČKI SPECIJALITET Kuvarica je dugo čuvala ovu tajnu, a sada je odlučila da je podeli
Užice je poznato po ovom specijalitetu.
Možda vas zanima:
BRITANAC PROBAO 10 SRPSKIH JELA Šta mislite, šta mu se najviše, a šta najmanje svidelo? Za sarmu je imao poseban komentar (VIDEO)
Prva na meniju bila mu je sarma koju je probao u jednom restoranu u Beogradu.
TRADICIONALNI RECEPT ZA UŽIČKI SPECIJALITET Kuvarica je dugo čuvala ovu tajnu, a sada je odlučila da je podeli
Užice je poznato po ovom specijalitetu.
Možda vas zanima:
BRITANAC PROBAO 10 SRPSKIH JELA Šta mislite, šta mu se najviše, a šta najmanje svidelo? Za sarmu je imao poseban komentar (VIDEO)
Prva na meniju bila mu je sarma koju je probao u jednom restoranu u Beogradu.
TRADICIONALNI RECEPT ZA UŽIČKI SPECIJALITET Kuvarica je dugo čuvala ovu tajnu, a sada je odlučila da je podeli
Užice je poznato po ovom specijalitetu.
Dabić je za sada zadovoljan prodajom kuvanih jela, koja se u tom objektu spremaju svakodnevno. Govoreći o periodu kada je počela korona kriza rekao je da tada došlo do osetnog pada prodaje gotove hrane, ali i da je to kratko trajalo.
Festival srpske trpeze
Ističe da pojedine firme kod njih svakodnevno kupuju za svoje zaposlene hranu, ali da ima i onih koji tu dođu u objekat da jedu. Dabić dodaje da sve što se ne proda u jednom danu daju narodnim kuhinjama sa kojima imaju i sklopljene ugovore.
“Ljudi su željni domaće srpske kuhinje. U početku smo počeli sa pitama i kiflicama, a onda smo obogatili ponudu i kuvanim jelima. Sve ono što možemo da nađemo na trpezi naših baka ima i na ovom mestu”, navodi on.
Živimo jednim brzim načinom života u instant vremenu, gde se malo razmišlja o porodičnim vrednostima, napominje Dabić. Seća da je ranije bilo normalno kada majke dođu kući i pripremaju obrok, dok sada, kako kaže, većina njih nema dovoljno vremana za to, te se sve više odlučuju za ovaj vid kupovine kako bi slobodno vreme koristile za porodicu.
Upitan šta građani najviše kupuju, kaže da je to čorbasta hrana koje su ljudi najviše “željni”. Odgovarajući na pitanje da li je isplativo hraniti se na ovaj način, Dabić je naveo da se trude da zadrže dobar odnos cene i kvaliteta i dodaje da za spremanje hrane, povrće i meso koriste isključivo sa domaćih srpskih farmi, a ne iz uvoza.
Shutterstock/Sto u vreme praznika
Precizira da za kompletan obrok, uključujući salatu i kolač treba izdvojiti između 300 i 400 dinara.
U ponudi su đuveč, boranija, grašak, pasulj, paprikaš, sarme, dodaje sagovornik, sva ona jela kojih se sećamo iz detinjstva, a koja smo imali na trpezama. Sugrađanka Maja koju je ekipa Tanjuga zatekla u ovom objektu kaže da često kupuje na ovom mestu i to uglavnom glavne obroke, ali da se desi da i u prepodnevnim satima kupuje pite.
Upitana šta je razlog ove vrste kupovine, rekla je da je to manjak slobodnog vremena. Kaže da je ovaj način snabdevanja hranom isplativ, a da na mesečnom nivou za dvočlanu porodicu treba par hiljada dinara, te da nije skuplje u odnosu kada kuva kući.
Druga sugrađanka Marija Dimitrijević je kazala da često kupuje na ovom mestu i to uglavnom kuvana jela, jer zna da je uvek sveže i lepo, a to je uglavnom kada ima manjak vremena zakuvanje.
Kada je reč o isplativosti ovakve česte kupovine, navodi da jeste isplativo, jer je potrebno i do tri sata za spremanje obroka, za koje nema uvek vremena.
Ovaj recept za bakin kolač je star 50 godina! Pravio se samo u Jugi, otkriven i tajni sastojak
Pravi se brzo uz najjednostavnije sastojke.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Komentari(0)