POSNA ČORBA OD RASOLA Sok od kiselog kupusa upotrebljavan je za jela koja su se pripremala za vreme „jednonice"-prvi dan posta (RECEPT)
Od posnih jela u Pirotu značajna su ona koja su se pripremala od koprive, belog luka, zelja i štavljaka (vrsta zelja), oriza (pirinča) itd. Sok od kiselog kupusa – rasol upotrebljavan je za jela koja su se pripremala za vreme „jednonice“ (prvi dan posta); isto se kuvala čorba sa prazilukom, orizom i zrelim paprikama u komadu
U posna jela spadaju: čorba od kupusnog rasola - bez zejtina, sa pirinčem, crnim ili prazilukom i zrelim crvenim paprikama; postan pasulj, bob, grašak i sočivo, sarma od vinovog lišća „sa tucanim belim lukom odozgo“, riba - pečena, pržena, „sa pirinčem kao đuveč ili na tepsiju“; đuveč sa zejtinom, pirinčem, zelenim lukom i alevom paprikom.
Tradicija obedovanja u pirotskom kraju
Prvi obrok zvali su područak; oko podneva su opet jeli i to je bio glavni obrok; tokom leta užinali su oko 5 časova popodne, a uveče bi i večerali; uglavnom se jelo u kući, za sovrom (sofra, nizak sto), ređe za stolom. Na sovru su se najpre stavljali hleb i zemljano solarče (u kojem su uvek stajali so i tucana paprika). Pošto se postave drvene ložice (kašike), na sovru se izosi mandža – jelo čorba; vilice (viljuške) su se retko koristile jer su jela uglavnom bila čorbasta. Nož se na sovru nije stavljao jer je svaki ukućanin, pa i dete, imao čakiju ili "čikiju" (nožić) sa jednim sečivom; čakija se vezivala za pojas konopcem ili lancem. Čorbasto jelo serviralo se u većoj posudi – panici, činiji ili đuvečarki iz koje su svi zahvatali drvenim kašikama i kusali.
Gušća jela su se služila bez viljuške, a oni za sovrom su uzimali jelo na taj način što su, držeći hleb među prstima, umakali i topili hlebom.
Možda vas zanima:
NAJMEKŠE BUHTLE Gotove za čas, tope se u ustima i nestaju s tanjira brzinom svetlosti
Ko može da odoli toplim, punjenim buhtlama
Smeštaj 1.000 dinara, a hrana i piće bagatela! Turisti masovno dolaze u ovaj deo Srbije, evo i zašto
Letnji odmor u Srbiji za četvoročlanu porodicu može biti mnogo jeftiniji nego na moru, a naročito u turističkim mestima na jugu Srbije, poznatim po gostoprimstvu i gurmanluku, gde noćenje košta već od 1.000 dinara po osobi, dok ručak u restoranu za četvoro staje od 2.000 dinara pa naviše.
Možda vas zanima:
NAJMEKŠE BUHTLE Gotove za čas, tope se u ustima i nestaju s tanjira brzinom svetlosti
Ko može da odoli toplim, punjenim buhtlama
Smeštaj 1.000 dinara, a hrana i piće bagatela! Turisti masovno dolaze u ovaj deo Srbije, evo i zašto
Letnji odmor u Srbiji za četvoročlanu porodicu može biti mnogo jeftiniji nego na moru, a naročito u turističkim mestima na jugu Srbije, poznatim po gostoprimstvu i gurmanluku, gde noćenje košta već od 1.000 dinara po osobi, dok ručak u restoranu za četvoro staje od 2.000 dinara pa naviše.
Možda vas zanima:
NAJMEKŠE BUHTLE Gotove za čas, tope se u ustima i nestaju s tanjira brzinom svetlosti
Ko može da odoli toplim, punjenim buhtlama
Smeštaj 1.000 dinara, a hrana i piće bagatela! Turisti masovno dolaze u ovaj deo Srbije, evo i zašto
Letnji odmor u Srbiji za četvoročlanu porodicu može biti mnogo jeftiniji nego na moru, a naročito u turističkim mestima na jugu Srbije, poznatim po gostoprimstvu i gurmanluku, gde noćenje košta već od 1.000 dinara po osobi, dok ručak u restoranu za četvoro staje od 2.000 dinara pa naviše.
Posuđa u domaćinstvima: – posude od gline za svakodnevnu upotrebu su grne, đuveč, stovna (testija, jebrik, šepender, barde i vildžani (fildžan) – pravili su ih grnčari, dok su crepnje ( crepulje ) znale same domaćice da prave – posude od drveta u kojima se mesio hleb nazivale su se kopanje, a posude za zagrebanje brašna – čovanje; brašno i hleb čuvani su u n’čve (naćvama); kašike su, takođe, bile izrađene od drveta – iža predstavlja odvojenu prostoriju u kojoj se kuvalo, obedovalo i pekao hleb (u crepulji); imala je kameno ložište (ognjište) koje je smešteno u centru prostorije; za pripremu jela u zemljanim sudovima u ognjištu korišćen je sadžak na koji se zemljani sud stavljao i time bio odvojen od direktnog kontakta sa žarom.
Recept za čorbu od rasola na moderan način
1l rasola
200 gr kiselog kupusa ribanca
nekoliko kriški francuskog hleba
malo maslinovog ulja
veza peršuna
tucana suva paprika
Stavite u lonac čist roza rasol da se samo smlači (nikako da se suviše ugreje). U tanjir svakog gosta stavite malo ribanca i po dva krutona (kruton: na ulju propržena kriška francuskog hleba, zatim posoljena i pobiberena). Preko ovoga nalijte mlak rasol, pospete tucane paprike i zalijete sa malo maslinovog ulja. Odozgo stavite malo seckanog peršuna.
Prijatno!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Ritual dve kašike: Slatko od ružinih latica kao mirisna dobrodošlica
Jedna od najlepših srpskih tradicija krije se u jednostavnoj poslastici – slatku od ružinih latica, simbolu gostoprimstva i topline doma.
TORTA LAŽNA MAĐARICA BEZ BRAŠNA I PEČENJA GOTOVA ZA 20 MINUTA: Odmah pravite DUPLU meru
Recept za kolač koji svi Srbi vole
SPREMITE POSNE ČUPAVCE KOJI SE NE PEKU: Nema ko ne voli da ih spremi za SLAVU, a ovo je LAKŠI i BRŽI RECEPT
Recept za posne čupavce koji se ne peku je toliko jednostavan da uspeva i početnicima u kuhinji
TAJNA JE U OVA TRI SASTOJKA: 2 recepta za najsočniji POSNI PREBRANAC
Da bi ispao onako kako treba, dobar prebranac zahteva sledeće sastojke: puno masnoće, puno aleve paprike i puno crnog luka.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Komentari(0)