POSNA ČORBA OD RASOLA Sok od kiselog kupusa upotrebljavan je za jela koja su se pripremala za vreme „jednonice"-prvi dan posta (RECEPT)

Jelena Vamović

21:00

Gastronomija 0

Od posnih jela u Pirotu značajna su ona koja su se pripremala od koprive, belog luka, zelja i štavljaka (vrsta zelja), oriza (pirinča) itd. Sok od kiselog kupusa – rasol upotrebljavan je za jela koja su se pripremala za vreme „jednonice“ (prvi dan posta); isto se kuvala čorba sa prazilukom, orizom i zrelim paprikama u komadu

POSNA ČORBA OD RASOLA Sok od kiselog kupusa upotrebljavan je za jela koja su se pripremala za vreme „jednonice"-prvi dan posta (RECEPT)
Shutterstock

U posna jela spadaju: čorba od kupusnog rasola - bez zejtina, sa pirinčem, crnim ili prazilukom i zrelim crvenim paprikama; postan pasulj, bob, grašak i sočivo, sarma od vinovog lišća „sa tucanim belim lukom odozgo“, riba - pečena, pržena, „sa pirinčem kao đuveč ili na tepsiju“; đuveč sa zejtinom, pirinčem, zelenim lukom i alevom paprikom.

Tradicija obedovanja u pirotskom kraju

Prvi obrok zvali su područak; oko podneva su opet jeli i to je bio glavni obrok; tokom leta užinali su oko 5 časova popodne, a uveče bi i večerali; uglavnom se jelo u kući, za sovrom (sofra, nizak sto), ređe za stolom. Na sovru su se najpre stavljali hleb i zemljano solarče (u kojem su uvek stajali so i tucana paprika). Pošto se postave drvene ložice (kašike), na sovru se izosi mandža – jelo čorba; vilice (viljuške) su se retko koristile jer su jela uglavnom bila čorbasta. Nož se na sovru nije stavljao jer je svaki ukućanin, pa i dete, imao čakiju ili "čikiju" (nožić) sa jednim sečivom; čakija se vezivala za pojas konopcem ili lancem. Čorbasto jelo serviralo se u većoj posudi – panici, činiji ili đuvečarki iz koje su svi zahvatali drvenim kašikama i kusali.

Gušća jela su se služila bez viljuške, a oni za sovrom su uzimali jelo na taj način što su, držeći hleb među prstima, umakali i topili hlebom.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Posuđa u domaćinstvima: – posude od gline za svakodnevnu upotrebu su grne, đuveč, stovna (testija, jebrik, šepender, barde i vildžani (fildžan) – pravili su ih grnčari, dok su crepnje ( crepulje ) znale same domaćice da prave – posude od drveta u kojima se mesio hleb nazivale su se kopanje, a posude za zagrebanje brašna – čovanje; brašno i hleb čuvani su u n’čve (naćvama); kašike su, takođe, bile izrađene od drveta – iža predstavlja odvojenu prostoriju u kojoj se kuvalo, obedovalo i pekao hleb (u crepulji); imala je kameno ložište (ognjište) koje je smešteno u centru prostorije; za pripremu jela u zemljanim sudovima u ognjištu korišćen je sadžak na koji se zemljani sud stavljao i time bio odvojen od direktnog kontakta sa žarom.

Recept za čorbu od rasola na moderan način

1l rasola

200 gr kiselog kupusa ribanca

nekoliko kriški francuskog hleba

malo maslinovog ulja

veza peršuna

tucana suva paprika

Stavite u lonac čist roza rasol da se samo smlači (nikako da se suviše ugreje). U tanjir svakog gosta stavite malo ribanca i po dva krutona (kruton: na ulju propržena kriška francuskog hleba, zatim posoljena i pobiberena). Preko ovoga nalijte mlak rasol, pospete tucane paprike i zalijete sa malo maslinovog ulja. Odozgo stavite malo seckanog peršuna.

Prijatno!

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.

BONUS VIDEO:

POVEZANE VESTI
Tagovi:
posna jela Jug Srbije bakina kuhinja čorba od rasola

Komentari(0)

Loading