HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
U izrazito ratarskoj kulturi na tlu Vojvodine, u čijoj ishrani važnu ulogu imaju žitarice, razvijena je veština pravljenja naročitog hleba – cipovke. Znanja i veštine pravljenja cipovke, čiji su ključni nosilac dugo bile samo žene, usmereni su ka prirpemi hleba sa dugotrajnim očuvanjem svežine, jer je pravljen jednom ili dva puta nedeljno.
Veština pravljenja cipovke i danas zahteva potpuno ručnu izradu i podrazumeva upotrebu belog brašna, kvasac, mlaku vodu i so i eventualno malo šećera da bi kvasac „bolje radio”. Domaćice ili pekari koji prave cipovku, njen karakterističan oblik postižu narezivanjem loptastog testanog komada (pri vrhu testane lopte), neposredno pre ubacivanja u peć. Tradicionalna veličina hleba je od 3 do 5 kilograma.
Da bi se postigao karakterističan izgled, miris i ukus, cipovka se mesi isključivo ručno. Peče u zidanim, takozvanim „turskim pećima”, sa velikim otvorom gde se stavlja testo. Veliki otvor je potreban zbog toga što testo puno naraste kada se peče. Ta peć se loži šapurikama, kukuruzovinom i drvetom, i na vrele cigle unutar nje stavljaju se lopte od testa.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Tradicionalna vojvođanska cipovka - hleb za celu nedelju, danas se mesi u vrlo malo mesta u Vojvodini. Karakterističan hleb ovog podneblja poetično nazivaju i „hlebom koji se smeje na mesec”. Ni sami pekari se ne slažu o idealnoj veličini cipovke. Ima priča da su one nekada bile i od pet-šest kilograma
TAJNA JE U OVA TRI SASTOJKA: 2 recepta za najsočniji POSNI PREBRANAC
Da bi ispao onako kako treba, dobar prebranac zahteva sledeće sastojke: puno masnoće, puno aleve paprike i puno crnog luka.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
NAJUKUSNIJA POSNA SARMA SA KISELIM KUPUSOM PO RECEPTU NAŠIH BAKA: Omiiljen ručak u vreme posta - olizaćete tanjire
Uveličajte vaš posan jelovnik ovim posnim sarmicama
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
NAJBOLJI RECEPT ZA SEOSKO POSNO MESO, OMILJENO JELO U TOKU POSTA: Ovako su znale da ga prave samo stare domaćice
Posno seosko meso će vas ostaviti bez teksta
Komentari(0)