HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
U izrazito ratarskoj kulturi na tlu Vojvodine, u čijoj ishrani važnu ulogu imaju žitarice, razvijena je veština pravljenja naročitog hleba – cipovke. Znanja i veštine pravljenja cipovke, čiji su ključni nosilac dugo bile samo žene, usmereni su ka prirpemi hleba sa dugotrajnim očuvanjem svežine, jer je pravljen jednom ili dva puta nedeljno.
Veština pravljenja cipovke i danas zahteva potpuno ručnu izradu i podrazumeva upotrebu belog brašna, kvasac, mlaku vodu i so i eventualno malo šećera da bi kvasac „bolje radio”. Domaćice ili pekari koji prave cipovku, njen karakterističan oblik postižu narezivanjem loptastog testanog komada (pri vrhu testane lopte), neposredno pre ubacivanja u peć. Tradicionalna veličina hleba je od 3 do 5 kilograma.
Da bi se postigao karakterističan izgled, miris i ukus, cipovka se mesi isključivo ručno. Peče u zidanim, takozvanim „turskim pećima”, sa velikim otvorom gde se stavlja testo. Veliki otvor je potreban zbog toga što testo puno naraste kada se peče. Ta peć se loži šapurikama, kukuruzovinom i drvetom, i na vrele cigle unutar nje stavljaju se lopte od testa.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Tradicionalna vojvođanska cipovka - hleb za celu nedelju, danas se mesi u vrlo malo mesta u Vojvodini. Karakterističan hleb ovog podneblja poetično nazivaju i „hlebom koji se smeje na mesec”. Ni sami pekari se ne slažu o idealnoj veličini cipovke. Ima priča da su one nekada bile i od pet-šest kilograma
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Zaboravljeni recept za jelo "komat" iz Gornje Jablanice – srpska varijanta slane pite
Jelo koje se pravilo „kad ništa drugo nije bilo u kući“: Komat, skromna pita iz narodne kuhinje juga Srbije
Komentari(0)