HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
U izrazito ratarskoj kulturi na tlu Vojvodine, u čijoj ishrani važnu ulogu imaju žitarice, razvijena je veština pravljenja naročitog hleba – cipovke. Znanja i veštine pravljenja cipovke, čiji su ključni nosilac dugo bile samo žene, usmereni su ka prirpemi hleba sa dugotrajnim očuvanjem svežine, jer je pravljen jednom ili dva puta nedeljno.
Veština pravljenja cipovke i danas zahteva potpuno ručnu izradu i podrazumeva upotrebu belog brašna, kvasac, mlaku vodu i so i eventualno malo šećera da bi kvasac „bolje radio”. Domaćice ili pekari koji prave cipovku, njen karakterističan oblik postižu narezivanjem loptastog testanog komada (pri vrhu testane lopte), neposredno pre ubacivanja u peć. Tradicionalna veličina hleba je od 3 do 5 kilograma.
Da bi se postigao karakterističan izgled, miris i ukus, cipovka se mesi isključivo ručno. Peče u zidanim, takozvanim „turskim pećima”, sa velikim otvorom gde se stavlja testo. Veliki otvor je potreban zbog toga što testo puno naraste kada se peče. Ta peć se loži šapurikama, kukuruzovinom i drvetom, i na vrele cigle unutar nje stavljaju se lopte od testa.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
POZNATE GASTRONOMSKE MANIFESTACIJE Sinteza orijentalnih nota i zapadnoevropskih specijaliteta vinula je Srbiju u sam vrh svetske kuhinje
Srbija je bila zemlja koja se nalazila između Istoka i Zapada, zemlja koja je bila podvrgnuta različitim kulturama i tradicijama što je doprinelo tome da se na nju gleda kao na spoj nespojivog.
TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Tradicionalna vojvođanska cipovka - hleb za celu nedelju, danas se mesi u vrlo malo mesta u Vojvodini. Karakterističan hleb ovog podneblja poetično nazivaju i „hlebom koji se smeje na mesec”. Ni sami pekari se ne slažu o idealnoj veličini cipovke. Ima priča da su one nekada bile i od pet-šest kilograma
Majstorski burek prste da poližete: Starinski recept kojem niko ne može da odoli, obožavaće ga i najveći gurmani
Ukoliko probate ovaj recept pekara vam više neće pasti na pamet.
Tajni recept iz Homolja: Kačamak sa sirom i „prženom surutkom“
Zaboravljena poslastica iz vremena naših baka
Starinski recept za knedle koje će biti spremne za tren oka: Prave se od samo 2 sastojka i uspevaju baš svima
Bez domaće supe ne može da prođe nedeljni ručak, a ako su u njoj mekane knedle, e tada je užitak zagarantovan.
Recept za domaće ćevape: Uz male trikove će biti kao iz restorana
Ideja za nedeljni ručak
Recept: JANIJA SA ŠLJIVAMA – zaboravljeno jelo juga Srbije
Spoj mesa, voća i tradicije u jednom tanjiru
Komentari(0)