TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Vezana je za izrazito ratarsku kulturu Vojvodine, spremale su je isključivo žene za potrebe jednog domaćinstva.
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba karakteristična za Vojvodinu i druge panonske krajeve. Vezana je za izrazito ratarsku kulturu Vojvodine, spremale su je isključivo žene za potrebe jednog domaćinstva, a hleb se pravio tako da traje do nedelju dana i dovoljno hranljiv za poslove na polju. Karakterističan oblik koji cipovka ima zaslužan je za njen nadimak- „hleb koji se smeje na mesec“.
Prvi pomen cipovke potiče iz 18. veka, tačnije 1794. godine u knjizi „Istorija Novog Sada“ Melhiora Erdujheljija, a od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
View this post on Instagram
Za pripremu jedne manje cipovke (od oko 700g) potrebno vam je:
500 g mekog brašna tip 500,
2,5 dl mlake vode,
10-20 g svežeg kvasca,
1 kašičica soli i
1 kašičica masti.
Kvasac rastvorite u vodi, dodajte so i kašiku brašna. Ostavite smesu da odstoji desetak minuta. Dodajte mast i brašno (postepeno) sve vreme meseći testo. Naši stari kažu da testo treba da se „prevrće“. Testo je umešeno kada se pojave mehurići. Činiju treba pokriti krpama i stoljacima – dobro je ušuškati.
Ostavite na sobnoj temperaturi petnaestak minuta. Sada ponovo treba mesiti testo “prevrtanjem“ . Oblikujte kuglu i stavite je u podmazan pleh. Cipovka treba da se odmara oko sat vremena. Rernu zagrejte na maksimum. Zasecite hleb (ne po sredini već više ka jednoj strani). Upravo zbog svog izgleda kažu da je to hleb koji se smeje na mesec. Pecite je dvadesetak miniuta, a pečenu premažite vodom. Ostavite je da se prohladi, a potom uživajte uz cipovku premazanu domaćom svinjskom mašću.
View this post on Instagram
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Starinski recept za najbolji sutlijaš, poslastica uz koju su odrasle generacije: Brzo se pravi, a još brže smaže
Pravi se brzo i lako, a nestaće sa stola odmah.
Komentari(0)