TRADICIONALNA VOJVOĐANSKA KUHINJA Hleb koji se smeje na mesec
Vezana je za izrazito ratarsku kulturu Vojvodine, spremale su je isključivo žene za potrebe jednog domaćinstva.
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba karakteristična za Vojvodinu i druge panonske krajeve. Vezana je za izrazito ratarsku kulturu Vojvodine, spremale su je isključivo žene za potrebe jednog domaćinstva, a hleb se pravio tako da traje do nedelju dana i dovoljno hranljiv za poslove na polju. Karakterističan oblik koji cipovka ima zaslužan je za njen nadimak- „hleb koji se smeje na mesec“.
Prvi pomen cipovke potiče iz 18. veka, tačnije 1794. godine u knjizi „Istorija Novog Sada“ Melhiora Erdujheljija, a od 2016 godine znanje i umeće pravljenja cipovke se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
Možda vas zanima:
TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC Vojvođanska tradicionalna kuhinja
Cipovka je tradicionalna vrsta hleba, karakteristična za područje Vojvodine. Prema Vukovom Srpskom rječniku, reč „cipovka” je izraz koji se u Sremu, Bačkoj i Banatu koristi za manji hleb koji se nosi na put.
View this post on Instagram
Za pripremu jedne manje cipovke (od oko 700g) potrebno vam je:
500 g mekog brašna tip 500,
2,5 dl mlake vode,
10-20 g svežeg kvasca,
1 kašičica soli i
1 kašičica masti.
Kvasac rastvorite u vodi, dodajte so i kašiku brašna. Ostavite smesu da odstoji desetak minuta. Dodajte mast i brašno (postepeno) sve vreme meseći testo. Naši stari kažu da testo treba da se „prevrće“. Testo je umešeno kada se pojave mehurići. Činiju treba pokriti krpama i stoljacima – dobro je ušuškati.
Ostavite na sobnoj temperaturi petnaestak minuta. Sada ponovo treba mesiti testo “prevrtanjem“ . Oblikujte kuglu i stavite je u podmazan pleh. Cipovka treba da se odmara oko sat vremena. Rernu zagrejte na maksimum. Zasecite hleb (ne po sredini već više ka jednoj strani). Upravo zbog svog izgleda kažu da je to hleb koji se smeje na mesec. Pecite je dvadesetak miniuta, a pečenu premažite vodom. Ostavite je da se prohladi, a potom uživajte uz cipovku premazanu domaćom svinjskom mašću.
View this post on Instagram
TAJNA JE U OVA TRI SASTOJKA: 2 recepta za najsočniji POSNI PREBRANAC
Da bi ispao onako kako treba, dobar prebranac zahteva sledeće sastojke: puno masnoće, puno aleve paprike i puno crnog luka.
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
NAJUKUSNIJA POSNA SARMA SA KISELIM KUPUSOM PO RECEPTU NAŠIH BAKA: Omiiljen ručak u vreme posta - olizaćete tanjire
Uveličajte vaš posan jelovnik ovim posnim sarmicama
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
NAJBOLJI RECEPT ZA SEOSKO POSNO MESO, OMILJENO JELO U TOKU POSTA: Ovako su znale da ga prave samo stare domaćice
Posno seosko meso će vas ostaviti bez teksta
Komentari(0)