TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Na inicijativu Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine, krajem 2019. godine pokrenut je proces prikupljanja materijala i dokumentacije potrebne za upis tamburaške prakse u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Smeštanje tamburaške prakse u kontekst nematerijalnog kulturnog nasleđa u Vojvodini rezultat je sveobuhvatnijeg naučnog, etnološkog i antropološkog istraživanja ovog kulturnog fenomena. Tamburašku praksu, kao specifičnu kulturnu formu, odlikuje orkestarsko muziciranje na tamburaškim instrumentima. Veštine i znanja sviranja na ovoj vrsti žičanih instrumenata predstavljaju osnovni nematerijalni segment tamburaštva.
Pored umeća muziciranja, tamburašku praksu kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa određuju i druge radnje i umeća: komponovanje i aranžiranje za tamburaški sastav, izrada i reparacija tamburaških instrumenata, pevanje uz pratnju tamburaškog sastava, edukacija, tradicionalni model interakcije muzičara sa publikom u kafanskom ambijentu i uključenost tamburaških sastava u običajima životnog i godišnjeg ciklusa.
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Možda vas zanima:
ZBOD DUDA BILI SMO SILA U PROIZVODNJI SVILE U Vojvodini niko nije mogao da se venča dok ga ne zasadi (VIDEO/FOTO)
Dud je do pre pola veka bio najmnogobrojnije drvo – voćka na ovim prostorima.
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
Tamburaška praksa prepoznata je kao sastavni deo kulturnog identiteta Srba, Roma, Bunjevaca, Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina i drugih zajednica koje žive na prostoru Republike Srbije. Ona je živa praksa koja se na mlađe generacije prenosi formalnom i neformalnom edukacijom i prenošenjem veština i znanja unutar porodice ili šire zajednice.
Za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sakupljena su pisma saglasnosti predstavnika zajednica koje tamburašku praksu smatraju elementom sopstvenog kulturnog identiteta. Kao nosioci ovog kulturnog elementa prepoznati su predstavnici institucionalnog i neinstitucionalnog tamburaštva – pojedinci, svirači na tamburaškim instrumentima, članovi komercijalnih tamburaških sastava – bandi, nastavnici iz sfere formalnog muzičkog obrazovanja, kulturni aktivisti, predstavnici medija koje promovišu i neguju tamburaško muziciranje i majstori, graditelji tambura.
Pored Vojvodine, tamburaška praksa prisutna je i u drugim delovima Republike Srbije i predstavlja reprezentativno kulturno nasleđe srpskog, kao i drugih naroda koji žive na ovom prostoru. U procesu prijave kulturnog elementa obuhvaćene su nacionalne zajednice koje baštine tamburaštvo u svojoj tradicionalnoj kulturi. Pored tradicijske, tamburaška praksa predstavljena je i u kontekstu savremene gradske kulture u Vojvodini.
Izvor: kaleidoskop
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA U CRKVI: Većina vernika pravi VELIKU GREŠKU pre nego se pomoli za najmilije, ovde se JEDINO KUPUJU
Lojanice, sveće, palile su se hiljadama godina pre Hrista. Po nekim procenama, otkrivene su pre oko 5.000 godina. Tada su se ljudi osamljivali u neke pećine ili prostorije kako bi se uz plamen sveće molili i u njemu pokušali da razaznaju odgovore na pitanja i dobiju rešanja za svoje probleme i nevolje.
TAJNA SRPSKOG IMENA KOJE ČUVA I OPOMINJE: Istovremeno je blagoslov i tiho prokletstvo za one koje ga nose
Da li znate da jedno naizgled obično srpsko žensko ime krije dva potpuno suprotna značenja – jedno nežno i zaštitničko, a drugo toliko mračno da se retko pominje naglas?
Hiljade ljudi uvereno je da će se Isus vratiti u 2025. godini: Evo zašto veruju u Hristov povratak
Zamislite svet u kome se ljudi klade ne samo na sportske rezultate ili cene kriptovaluta – već i na to da li će se Isus Hrist vratiti na Zemlju.
MOLITVA ZA SREĆAN BRAK: Veruje se da jača ljubav supružnika
Brak je jedna od sedam svetih tajni u pravoslavnom hrišćanstvu koja se obavlja u crkvi i predstavlja blagoslov i zajednicu između muža i žene pred Bogom. Neki od najlepših i najdubljih molitvenih tekstova čitaju se tokom svete tajne braka, a osmišljene su kako bi par imao blagosloven, uspešan i zdrav zajednički život.
Komentari(0)