TAMBURAŠI KAO DEO KULTURNOG NASLEĐA Znanje i veštine, ovi muzičari prenose često i unutar porodice, grupe i zajednice, ali se tambura uči i u školama (VIDEO)
Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije tamburaška praksa upisana je u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Na inicijativu Etnološkog odeljenja Muzeja Vojvodine, krajem 2019. godine pokrenut je proces prikupljanja materijala i dokumentacije potrebne za upis tamburaške prakse u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije.
Smeštanje tamburaške prakse u kontekst nematerijalnog kulturnog nasleđa u Vojvodini rezultat je sveobuhvatnijeg naučnog, etnološkog i antropološkog istraživanja ovog kulturnog fenomena. Tamburašku praksu, kao specifičnu kulturnu formu, odlikuje orkestarsko muziciranje na tamburaškim instrumentima. Veštine i znanja sviranja na ovoj vrsti žičanih instrumenata predstavljaju osnovni nematerijalni segment tamburaštva.
Pored umeća muziciranja, tamburašku praksu kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa određuju i druge radnje i umeća: komponovanje i aranžiranje za tamburaški sastav, izrada i reparacija tamburaških instrumenata, pevanje uz pratnju tamburaškog sastava, edukacija, tradicionalni model interakcije muzičara sa publikom u kafanskom ambijentu i uključenost tamburaških sastava u običajima životnog i godišnjeg ciklusa.
Možda vas zanima:
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
ČUVENA AJNPREN ČORBA IZ VOJVODINE Idealno predjelo, jako je jednostavna za napraviti, a istovremeno vrlo ukusna (RECEPT)
Ajnpren čorba je čorba čije ime potiče od originalnog naziva koji glasi: "Einbrennsuppe", a na našim prostorima ime joj varira od kraja do kraja, najčešće verzije imena su "Ampre", "Anpre, "Amper", "Anpren", klin čorba i mnogi su je probali...
Možda vas zanima:
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
ČUVENA AJNPREN ČORBA IZ VOJVODINE Idealno predjelo, jako je jednostavna za napraviti, a istovremeno vrlo ukusna (RECEPT)
Ajnpren čorba je čorba čije ime potiče od originalnog naziva koji glasi: "Einbrennsuppe", a na našim prostorima ime joj varira od kraja do kraja, najčešće verzije imena su "Ampre", "Anpre, "Amper", "Anpren", klin čorba i mnogi su je probali...
Možda vas zanima:
DVORAC JE BIO U RUKAMA HITLEROVOG FUNKCIONERA Herman Gering pređašnjim vlasnicima dao četiri sata da pobegnu (FOTO/VIDEO)
Na severu Banata u varošici Čoka nalaze se ostaci nekadašnjeg privrednog carstva jevrejske porodice Lederer koja je preživela holokaust i skrasila se u Južnoj Africi, gde i danas sa svojim potomcima živi Magda Lederer. Ledereri su optuženi za ratno profiterstvo
ČUVENA AJNPREN ČORBA IZ VOJVODINE Idealno predjelo, jako je jednostavna za napraviti, a istovremeno vrlo ukusna (RECEPT)
Ajnpren čorba je čorba čije ime potiče od originalnog naziva koji glasi: "Einbrennsuppe", a na našim prostorima ime joj varira od kraja do kraja, najčešće verzije imena su "Ampre", "Anpre, "Amper", "Anpren", klin čorba i mnogi su je probali...
Tamburaška praksa prepoznata je kao sastavni deo kulturnog identiteta Srba, Roma, Bunjevaca, Mađara, Hrvata, Slovaka, Rusina i drugih zajednica koje žive na prostoru Republike Srbije. Ona je živa praksa koja se na mlađe generacije prenosi formalnom i neformalnom edukacijom i prenošenjem veština i znanja unutar porodice ili šire zajednice.
Za upis na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sakupljena su pisma saglasnosti predstavnika zajednica koje tamburašku praksu smatraju elementom sopstvenog kulturnog identiteta. Kao nosioci ovog kulturnog elementa prepoznati su predstavnici institucionalnog i neinstitucionalnog tamburaštva – pojedinci, svirači na tamburaškim instrumentima, članovi komercijalnih tamburaških sastava – bandi, nastavnici iz sfere formalnog muzičkog obrazovanja, kulturni aktivisti, predstavnici medija koje promovišu i neguju tamburaško muziciranje i majstori, graditelji tambura.
Pored Vojvodine, tamburaška praksa prisutna je i u drugim delovima Republike Srbije i predstavlja reprezentativno kulturno nasleđe srpskog, kao i drugih naroda koji žive na ovom prostoru. U procesu prijave kulturnog elementa obuhvaćene su nacionalne zajednice koje baštine tamburaštvo u svojoj tradicionalnoj kulturi. Pored tradicijske, tamburaška praksa predstavljena je i u kontekstu savremene gradske kulture u Vojvodini.
Izvor: kaleidoskop
„MRTVA VODA“ IZ HOMOLJA: Kakva je moć legendarnih izvora koje je narod nazivao „mrtvom vodom“?
U Homoljskim planinama, oblasti poznatoj po bogatom folkloru i mističnim pričama, nalaze se posebni izvori vode koje narod vekovima naziva „mrtvom vodom“. Suprotno nazivu, ova voda smatrana je lekovitom i imala je važno mesto u tradicionalnoj narodnoj medicini, kao i u brojnim magijskim ritualima ovog kraja.
TAJNI RECEPT MANASTIRSKIH MELEMA: Kako su srpski monasi čuvali znanje o lekovitim biljkama?
U srpskim manastirima vekovima su se čuvali recepti za lekovite meleme napravljene od raznih biljaka. Monasi su posedovali duboko znanje o lekovitosti bilja, a njihove recepture bile su strogo čuvane tajne, koje su prenošene samo od odabranih starijih monaha na mlađe.
ZABORAVLJENO SRPSKO „SVETO DRVO“: Zašto su naši preci verovali da brekinja štiti od groma?
Iako danas gotovo zaboravljena, brekinja je nekada u srpskoj narodnoj tradiciji imala poseban status „svetog drveta“, koje se smatralo zaštitnikom od groma i nesreća. Njeno prisustvo u blizini kuće bilo je znak da je dom bezbedan, a narod joj je pridavao posebne, gotovo mistične osobine.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
Komentari(0)