Recept za slatko od šumskih jagoda – dragocen desert za posebne goste
Pripremano u malim količinama i služeno samo odabranim gostima, ovo slatko i danas nosi miris tradicije i dragocene šumske voćke.
agoda – kraljica šume
Šumske jagode odvajkada važe za jedno od najmirisnijih i najdelikatnijih voćki. Njihovi plodovi su maleni, ali aromom prevazilaze i najlepše vrtne sorte. Skupljanje jagoda zahtevalo je strpljenje, pa je i sama priprema slatkog bila dragocen poduhvat.
Recept za slatko od šumskih jagoda
Možda vas zanima:
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Možda vas zanima:
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Možda vas zanima:
Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Za ovu poslasticu potrebni su:
- 1 kg šumskih jagoda
- 1,5 kg šećera
- 2 limuna (sok i nekoliko kolutova)
- 200 ml vode
Priprema:
- Jagode pažljivo očistiti, ali ih ne prati da ne izgube aromu – dovoljno ih je obrisati vlažnom krpom ili kratko isprati pod mlazom hladne vode i odmah prosušiti.
- U široku šerpu staviti šećer i vodu, pa kuvati sirup dok se ne zgusne i ne počne da „beli“ na varjači.
- U vreo sirup pažljivo spustiti jagode i nekoliko kolutova limuna.
- Slatko kuvati na laganoj vatri bez mešanja, povremeno samo tresti šerpu da se jagode ne raspadnu.
- Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna da se slatko ne ušećeri.
- Kada jagode počnu da „igraju“ po sirupu i kada kap sirupa na tanjiriću ostane u obliku bisera, slatko je gotovo.
- Skinuti sa vatre, pokriti vlažnom krpom i ostaviti da odstoji do sutradan, a zatim sipati u tegle.
Saveti domaćica
- Da bi bobice ostale cele, najbolje je birati čvrste i manje plodove.
- Šerpa za kuvanje mora biti široka i plića, jer se u njoj jagode ravnomerno rasporede i ne gnječe.
- Slatko se ne meša varjačom – šerpa se samo lagano protrese, da bobice ostanu čitave.
- Za bistar sirup, pena koja se skuplja na površini mora se skidati tokom kuvanja.
- Pokrivanje šerpe vlažnom krpom nakon kuvanja sprečava kristalisanje šećera i daje sjajnu boju sirupu.
Simbol poštovanja
U mnogim krajevima Srbije postojalo je pravilo da se slatko od šumskih jagoda iznosi samo pred najuglednijeg gosta – sveštenika, kuma ili dragog prijatelja. Činjenica da se ovako retka poslastica nalazi na stolu bila je znak najvećeg uvažavanja i gostoprimstva.
Starinski recept iz Banata prste da poližete: Spremite mekanu i sočnu bundevaru, ko jednom proba poželeće ponovo
Uživaćete u svakom zalogaju.
KRALJEVSKI KESTEN IZ SRBIЈE: Zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore zaboravljen i kako se pravi najzdraviji posni hleb
Dok se Francuzi kunu u kesten, mi smo zaboravili na naše blago! Otkrivamo zašto je pitomi kesten sa Fruške Gore vekovima bio osnova ishrane u siromašnim krajevima. Ovaj zaboravljeni plod je prirodna energetska bomba i jedini sastojak za posni, bezglutenski hleb koji su naše bake mesile.
CRVENO ZLATO JUGA: Leskovačka paprika je jača od holesterola, a tajna pečenja čuva vitaminsku bombu
Leskovac nije slučajno gastronomski centar Balkana. Tajna leži u jednoj, jedinoj paprici – čuvenoj ajvaruši. Otkrivamo zašto se ova paprika, poznata i kao Kurtovka, smatra našim najzdravijim povrćem, kako je šumovito zemljište čini slatkom i zašto je proces pečenja ključan za očuvanje antioksidanasa.
Upoznajte kraljicu među gibanicama! U moru stotina, ova je najukusnija i najbolja, domaćice će se oduševiti
Ispoštujte postupak pripreme i uživaćete kao nikad do sada.
STAROPLANINSKI DRAGULJ: Sir jači od kozjeg, napravljen od ENDEMIČNIH biljaka, a služi kao lek za celu porodicu
Zaboravite industrijske sireve! Na obroncima Stare planine nastaje specijalitet koji svoju lekovitu moć crpi iz prirode. Otkrivamo tajnu Staroplaninskog ovčijeg sira – zašto se smatra našim najzdravijim sirom i kako ga pastiri vekovima koriste za jačanje imuniteta.
Komentari(0)