Vranjanska samsa – kako se pravi kraljica pita juga Srbije
U srcu juga Srbije, u Vranju, rađa se jedno od najmirisnijih jela tradicionalne kuhinje – vranjanska samsa. Hrskava pita punjena sitno seckanim mesom i začinima nije samo ukusno jelo, već i deo identiteta ovog kraja.
Poreklo i posebnost
Samsa potiče iz osmanske kuhinje, ali je vranjanska verzija vremenom poprimila lokalni karakter. Za razliku od sličnih pita iz regiona, ovde se koristi posebno začinjeno mleveno jagnjeće ili goveđe meso, a tanke kore se razvlače ručno, do gotovo providne debljine.
Sastojci koji prave razliku
Možda vas zanima:
Čorba od jagnjetine – planinski specijalitet Peštera koji greje dušu
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde su zime oštre, a proleća kratka, kuhinja je oduvek bila oslonjena na ono što priroda i stočarstvo pružaju. Među jelima koja su opstala vekovima posebno mesto zauzima čorba od jagnjetine – gusta, mirisna i snažna, spremana da greje i okrepi.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Možda vas zanima:
Čorba od jagnjetine – planinski specijalitet Peštera koji greje dušu
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde su zime oštre, a proleća kratka, kuhinja je oduvek bila oslonjena na ono što priroda i stočarstvo pružaju. Među jelima koja su opstala vekovima posebno mesto zauzima čorba od jagnjetine – gusta, mirisna i snažna, spremana da greje i okrepi.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Možda vas zanima:
Čorba od jagnjetine – planinski specijalitet Peštera koji greje dušu
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde su zime oštre, a proleća kratka, kuhinja je oduvek bila oslonjena na ono što priroda i stočarstvo pružaju. Među jelima koja su opstala vekovima posebno mesto zauzima čorba od jagnjetine – gusta, mirisna i snažna, spremana da greje i okrepi.
Zlatni zalogaji iz šume – stari recepti sa lisičarkama
Kad krošnje zazelene, a mahovina se ovlaži od prvih letnjih kiša, šume Srbije ožive zlatnim kapicama lisičarki. Aromatične, hranljive i nežne, ove pečurke vekovima su obogaćivale trpeze, spajajući ukus prirode sa toplinom doma.
Za pravu vranjansku samsu potrebni su:
- 500 g tankih kora za pitu (domaće ili kupovne)
- 400 g mlevenog jagnjećeg ili goveđeg mesa
- 1 veći crni luk
- 100 ml ulja ili rastopljene masti
- so, biber, tucana paprika po ukusu
- kisela pavlaka za serviranje
Priprema
Crni luk sitno iseckati i propržiti na ulju ili masti dok ne omekša. Dodati meso, začiniti solju, biberom i tucanom paprikom, pa dinstati dok meso ne promeni boju. Kore premazivati uljem ili mašću, stavljati fil od mesa i uvijati u rolate ili slagati u spiralu u podmazani pleh. Peći u unapred zagrejanoj rerni na 200°C oko 30 minuta, dok ne porumeni.
Shutterstock
Kako se jede
Tradicionalno se samsa služi uz kiselu pavlaku ili domaći jogurt, a u vranjskim kućama često je bila glavno jelo na slavama i porodičnim okupljanjima. Njena aroma i hrskavost kore, u kombinaciji sa sočnim mesom, čine je prepoznatljivim simbolom gostoprimstva juga Srbije.
Samsa danas
Iako su moderne verzije zamenile jagnjeće meso svinjskim ili piletinom, u Vranju se i dalje čuva originalna receptura. Na lokalnim manifestacijama, poput „Dana samsi“, domaćice i kuvari takmiče se ko će napraviti najlepšu i najukusniju pitu.
Ovako se pravi najukusniji sprski kačamak: Domaćice otkrile u čemu je tajna, kao prilog se obavezno dodaje 1 stvar
Nekada smatran sirotinskom hranom, kačamak je danas pravi egzotični obrok
Miris detinjstva i simbol gostoprimstva, običaji i recept - Zašto je slatko od višanja poseban deo srpske kuhinje
Slatko od višanja jedan je od onih ukusa koji neodoljivo vraćaju u prošlost. Na stolovima srpskih domaćica ono je vekovima imalo posebno mesto – posluživano prvim gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. U mnogim krajevima Srbije i danas važi običaj da se gost na ulazu u kuću posluži kašičicom slatka i čašom hladne vode, što se smatralo gestom topline i uvažavanja.
Galete sa maslacom i suvim grožđem: Starinska poslastica koja osvaja već na prvi zalogaj, uspeva baš svima
Spremite već danas ovu neodoljivu poslasticu.
KAKO SE GLEDALO NA SIR I MLEKO U STAROJ SRBIJI I KAKO SE PRAVIO "SELJAČKI PARMEZAN": Tajna srpskog belog mrsa!
Beli mrs (sir, kajmak, mleko) vekovima je bio temelj srpske ishrane, ali retko ko zna da je bio i sredstvo plaćanja. Ovo je istina o misterioznim receptima za izradu sireva i zašto je mleko imalo magijsku moć u srpskom folkloru.
Domaćinska pita puna nadeva koja ima zlatnu koricu: Ukusan obrok za koji vam rerna nije potrebna, zapišite recept
Ova pita se peče na ringli, ima zlatnu koricu, slojeve kao iz pekare i punjenje koje miriše na domaćinstvo.
Komentari(0)