Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom

Kiza R

11:00

Gastronomija 0

U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.

pogača
Shutterstock

Crna Bara, selo poznato po boji zemljišta i plodnim poljima, nekada je bila i čuvar specifične kulinarske tradicije. Jedan od simbola tog domaćinskog života bila je lepinja iz peska – jednostavna pogača od pšeničnog brašna, koja se nije pekla u rerni, već u pepelu, ispod crepulje i sloja vrelog peska.

Hleb koji se peče bez rerne

Recept je jednostavan, ali tehnika je ono što ga čini posebnim. Testo se mesilo od:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Testo se ostavljalo da nadođe, a zatim se oblikovala tanka, okrugla lepinja. Na ognjištu bi se raspalila vatra, u plitkoj jami ili na zemlji, i kad bi ostao samo žar, lepinja se stavljala na sloj pepela, prekrivala se glinenom crepuljom (posebna posuda slična poklopcu) i zatim se preko nje nasipao vreo pesak i žar.

Pekla se oko 15 minuta. Kada se otkopa, spolja je blago reš, a iznutra meka, s mirisom dima i zemlje. Jede se dok je još topla, obično uz kajmak, mlad sir ili mast s alevom paprikom.

Hleb za rad, odmor i goste

Ove lepinje su se pekle svakodnevno, ali i za posebne prilike: dolazak gosta, radni dan u polju, ispraćaj mladoženje. Zanimljivo je da se često pravilo po nekoliko manjih lepinja, jer je svako želeo da dobije svoju.

U jesen, kada bi se pekla paprika i kuvala rakija, žene su pravile lepinje „usput“, koristeći već vreo žar. Bile su hrskave spolja, meke iznutra – i jele su se bez pribora, često dok ruke još mirišu na plodove bašte.

Postoji li mogućnost da se običaj oživi?

Danas ovu tehniku znaju još samo najstarije žene u Crnoj Bari i okolnim selima. U poslednje vreme, na etno-manifestacijama i seoskim vašarima, poneko napravi demonstraciju pečenja ispod peska – ali uglavnom kao pokaznu atrakciju.

Ipak, interesovanje raste – mlađi ljudi žele da nauče, a ovaj način pečenja savršeno se uklapa u koncept tradicionalne i održive kuhinje, bez upotrebe struje i modernih uređaja.

Zaboravljeni ukusi koje ne treba da zaboravimo

Lepinja iz peska nije samo jelo. To je tehnika, osećaj, sećanje. To je hleb koji se ne kupuje, već pravi – u tišini ognjišta, uz miris dima i zvuk pucketanja žara.

U vremenu kada sve želimo brzo i jednostavno, možda nas baš ovakve priče vraćaju onome što je istinski vredno – vremenu, trudu i ukusu koji traje.

Komentari(0)

Loading