Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Crna Bara, selo poznato po boji zemljišta i plodnim poljima, nekada je bila i čuvar specifične kulinarske tradicije. Jedan od simbola tog domaćinskog života bila je lepinja iz peska – jednostavna pogača od pšeničnog brašna, koja se nije pekla u rerni, već u pepelu, ispod crepulje i sloja vrelog peska.
Hleb koji se peče bez rerne
Recept je jednostavan, ali tehnika je ono što ga čini posebnim. Testo se mesilo od:
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
- pšeničnog brašna (najčešće iz kućnog mlina)
- mlake vode
- prstohvata soli
- malo kvasca ili kvasne vode
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Možda vas zanima:
Recept za „poparu na vodi“ – sirotinjski doručak koji je skoro nestao
Popara na vodi bila je tipičan doručak u najsiromašnijim kućama 19. i početkom 20. veka. Za razliku od klasične popare sa mlekom ili sirom, pravila se samo od hleba, masti i tople vode. Danas se gotovo nigde ne priprema, a nosi snažan miris prošlih vremena kada je hrana morala da bude jednostavna, a da ipak zasiti.
Srpski recept koji se zaboravlja: Kako se pravila pasulj-čorba “na tihoj vatri” u glinenom loncu
Zaboravljeni ukus domaće kuhinje koji vraća miris detinjstva i toplinu ognjišta
Testo se ostavljalo da nadođe, a zatim se oblikovala tanka, okrugla lepinja. Na ognjištu bi se raspalila vatra, u plitkoj jami ili na zemlji, i kad bi ostao samo žar, lepinja se stavljala na sloj pepela, prekrivala se glinenom crepuljom (posebna posuda slična poklopcu) i zatim se preko nje nasipao vreo pesak i žar.
Pekla se oko 15 minuta. Kada se otkopa, spolja je blago reš, a iznutra meka, s mirisom dima i zemlje. Jede se dok je još topla, obično uz kajmak, mlad sir ili mast s alevom paprikom.
Hleb za rad, odmor i goste
Ove lepinje su se pekle svakodnevno, ali i za posebne prilike: dolazak gosta, radni dan u polju, ispraćaj mladoženje. Zanimljivo je da se često pravilo po nekoliko manjih lepinja, jer je svako želeo da dobije svoju.
U jesen, kada bi se pekla paprika i kuvala rakija, žene su pravile lepinje „usput“, koristeći već vreo žar. Bile su hrskave spolja, meke iznutra – i jele su se bez pribora, često dok ruke još mirišu na plodove bašte.
Postoji li mogućnost da se običaj oživi?
Danas ovu tehniku znaju još samo najstarije žene u Crnoj Bari i okolnim selima. U poslednje vreme, na etno-manifestacijama i seoskim vašarima, poneko napravi demonstraciju pečenja ispod peska – ali uglavnom kao pokaznu atrakciju.
Ipak, interesovanje raste – mlađi ljudi žele da nauče, a ovaj način pečenja savršeno se uklapa u koncept tradicionalne i održive kuhinje, bez upotrebe struje i modernih uređaja.
Zaboravljeni ukusi koje ne treba da zaboravimo
Lepinja iz peska nije samo jelo. To je tehnika, osećaj, sećanje. To je hleb koji se ne kupuje, već pravi – u tišini ognjišta, uz miris dima i zvuk pucketanja žara.
U vremenu kada sve želimo brzo i jednostavno, možda nas baš ovakve priče vraćaju onome što je istinski vredno – vremenu, trudu i ukusu koji traje.
Kako se sprema varivo od koprive: zdravo jelo naših baka
Kopriva, biljka koju mnogi smatraju korovom, vekovima je bila dragocen sastojak srpske kuhinje i narodne medicine. U rano proleće, dok priroda tek buja, mladi listovi koprive pretvarali su se u ukusno varivo koje je hranilo i jačalo organizam. Ovo starinsko jelo danas se vraća na trpeze kao simbol zdrave i jednostavne ishrane.
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Kako se pravi tarana supa : tradicionalni recept sa brašnom, jajima i ljubavlju
Tarana supa, nekada nezaobilazna na srpskim trpezama, danas je gotovo iščezla iz svakodnevne kuhinje. Pravljena od jednostavnih sastojaka – brašna, jaja i malo soli – tarana je bila sinonim za domaću testeninu koja se čuvala u tegli i koristila kada zatreba. Miris ove supe i danas budi nostalgiju i podseća na detinjstvo u kućama naših baka.
OVAJ DŽEM OD ŠLJIVA NEMA NI TRUNKU KONZERVANSA! Recept izvučen iz bakine fioke, zdravlje u tegli
Danas među kupovnim džemovima prepunih aditiva, retkost je pronaći recept bez trunke konzervansa.
Ukusne kiflice sa puterom i jednostavno da se prave: Baka nam donosi recept zlata vredan, ko proba neće se pokajati
Ove kiflice biće vaš izbor u mnogim prilikama.
Komentari(0)