NAMIRNICA KAO VOJNIČKA AMAJLIJA STARA PREKO 100 GODINA Sledovanje srpskog vojnika u oslobodilačkim ratovima
Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i daje snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi.
Proizvodnja taina — vojnog hleba u Srpskoj vojsci počela je odmah posle tursko-srpskih ratova. Po svom sastavu i načinu pripreme on je bio zdrav i hranjiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika. Na početku rata Srbija je morala da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje. Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba, što je npr. u Prvom svetskom ratu, obezbeđivao dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke.
Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.
View this post on Instagram
Recept za tain
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.
Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:
• 3 čaše brašna
• 2 kafene kašičice sitne soli
• četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
• jedna i po čaša vode
Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70% raženog brašna i 30% belog.
Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.
Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!
View this post on Instagram
Amajlija
Osim hranljivosti i lakog načina pripremanja, tain je mnogim srpskim vojnicima bio amajlija. Na početku rata mnoge majke su savetovale svoje sinove da čuvaju svoje prvo vojničko sledovanje za dobru sreću. Vojnik Aleksa Zdravković je tako svoj prvi tain iz 1912. čuvao tokom Balkanskih ratova i čitav Prvi svetski rat.
Nakon što su vojnici Aleksinog puka čuli za Aleksinu amajliju, celivali su njegov tain pre svake bitke, poštujući je kao svetinju.
Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
STARE BUGARKE PRAVE POPARU NA NAJBOLJI NAČIN: Dodaju 2 sastojka - kremasta i sočna
Stare Bugarke prave poparu na najstariji način uz dva sastojka zbog kojih je kremasta i sočna
Slani bakin kolač sto puta lepši od slatke varijante: Recept za ukusnu večeru ili doručak koju ćete stalno praviti
Brz recept za bakin kolač od 6 sastojaka.
PITA SA PEČURKAMA KAO IZ SNOVA: Uz ovakvu pripremu je NIKAD UKUSNIJA (VIDEO) (RECEPT)
Pita se najčešće pravi od šampinjona, zato što je njihova cena najpristupačnija, a i zato što se mogu bez problema jesti u tim količinama
Plavi biser planina: Tajne i lekovita moć srpske borovnice i recept za tradicionalnu pitu
Sitna, tamnoplava bobica koja krije izuzetnu lekovitost i vekovima je hranila planince i čuvala njihovo zdravlje.
Zaboravljeni recept iz srpskih planina: Kako se nekada spremala jagnjetina iz vrelog luga
Starinski način pečenja mesa u zagrejanoj zemlji čuvao je sočnost i miris jagnjetine kakav danas retko možemo da probamo.
Komentari(0)