NAMIRNICA KAO VOJNIČKA AMAJLIJA STARA PREKO 100 GODINA Sledovanje srpskog vojnika u oslobodilačkim ratovima
Tain je vrsta vojnog hleba načinjenog od specifične mešavine raženog i belog brašna, koja je mogla je da traje dugo i daje snagu i gipkost srpskim vojnicima u borbi.
Proizvodnja taina — vojnog hleba u Srpskoj vojsci počela je odmah posle tursko-srpskih ratova. Po svom sastavu i načinu pripreme on je bio zdrav i hranjiv sastojak dnevnog obroka svakog vojnika. Na početku rata Srbija je morala da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje. Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba, što je npr. u Prvom svetskom ratu, obezbeđivao dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke.
Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.
View this post on Instagram
Recept za tain
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.
Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:
• 3 čaše brašna
• 2 kafene kašičice sitne soli
• četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
• jedna i po čaša vode
Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70% raženog brašna i 30% belog.
Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.
Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!
View this post on Instagram
Amajlija
Osim hranljivosti i lakog načina pripremanja, tain je mnogim srpskim vojnicima bio amajlija. Na početku rata mnoge majke su savetovale svoje sinove da čuvaju svoje prvo vojničko sledovanje za dobru sreću. Vojnik Aleksa Zdravković je tako svoj prvi tain iz 1912. čuvao tokom Balkanskih ratova i čitav Prvi svetski rat.
Nakon što su vojnici Aleksinog puka čuli za Aleksinu amajliju, celivali su njegov tain pre svake bitke, poštujući je kao svetinju.
Porodica i naslednici su godinama čuvali amajliju koju je Aleksa vratio iz rata. Prvo vojničko sledovanje Alekse Zdravkovića koje je dobio još davne 1912. godine čuva se kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
Lepinje iz Crne Bare kod Bogatića: Pogače pečene pod peskom i crepuljom
U selu Crna Bara, na obali Drine, žene su nekada svakodnevno mesile tanke lepinje koje su se pekle zakopane u žar, prekrivene peskom i crepuljom. Ova drevna tehnika, danas gotovo zaboravljena, bila je osnova ishrane mačvanske ravnice.
Recept za posne čupavce: Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati sveži
Još su sočniji i ukusniji, a zahvaljujući 1 triku čak 5 dana mogu ostati svež
Zapečena kaša iz sela Vina kod Negotina: Doručak od tri sastojka koji hrani dušu
U selima Timočke Krajine, zapečena kaša je nekada bila omiljeni doručak težaka. Pravljena od krompira, crnog luka i kukuruznog brašna, jednostavna je, ali zasitna, i pečena do zlatne hrskavosti u zemljanoj posudi. Danas je gotovo zaboravljena, ali još uvek se sprema u nekoliko domaćinstava u okolini Negotina.
Ovaj aromatični pasulj kida koliko je dobar! Stigao pravo iz bakinje kuhinje, spoj sastojaka je fantazija
Priprema je jednostavna, a rezultat je jelo koje će vas podsetiti na bakinu kuhinju.
Pura s kajmakom iz sela Glogovac kod Jagodine: zaboravljeni doručak koji se vraća na srpske trpeze
Domaći recept iz Šumadije koji su jeli težaci pre odlaska u polje, danas je retkost, ali se još pamti u seoskim kuhinjama. Pura kuvana u glinenom loncu i prelivena domaćim kajmakom bila je znak da u kući ima i truda i ukusa.
Komentari(0)