NIČIJE DETE KOME JE VUK BIO ČOVEK Kretao se četvoronoške, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori

Lepote Srbije

10:00

Zanimljivosti 0

Smešten je u centralno prihvatilište za decu i omladinu u Beogradu, gde je ostao do 1992. godine

NIČIJE DETE KOME JE VUK BIO ČOVEK Kretao se četvoronoške, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori
Shutterstock

Osamdesetih godina, tačnije 1988. godine negde na tromeđi BiH, Crne Gore i Srbije, lovci su u čoporu vukova ugledali dečaka koji se kretao četvoronoške. Vukove su ubili, a dečaka uhvatili. Telo mu je bilo prekriveno ranama i ogrebotinama, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori.

Nisu znali ko je, odakle je, čiji je, ništa. Dali su mu ime Haris Pućurica.

Smešten je u centralno prihvatilište za decu i omladinu u Beogradu, gde je ostao do 1992. godine. Tada je stigla naredba da se deca vraćaju u one centre iz kojih su došla. Haris je vraćen natrag u BiH.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

O njegovom kratkom i neobičnom životu snimljen je film „Ničije dete”, reditelja Vuka Ršumovića, koji je na festivalu u Veneciji pobrao simpatije publike i tri nagrade.

Harisovo poreklo je ostalo misterija. Možda se jednostavno odšetao ka šumi od roditelja, možda su ga mesecima tražili i nisu uspeli pronaći. Možda je bio ostavljeno dete, a možda su roditelji imali saobraćajnu nesreću, a on je jedini preživio i izgubio se negde u gustim šumama. Možda… Niko ga nije tražio, a nije ni on.

NIČIJE DETE KOME JE VUK BIO ČOVEK Kretao se četvoronoške, bio je neuhranjen, modar, nije znao da govori Printscreen/Youtube
 

O njegovom životu zna se samo onoliko od kad su ga pronašli pa do dana kada je kao prilično socijalizovano dete, četiri godine kasnije napustio beogradsko Centralno prihvatilište za decu i omladinu.

Ime su mu dali lovci i tako mu odredili i naciju i veru. Odakle je došao i gde je posle otišao i danas je misterija. Neki tvrde da su čuli kako je poginuo negde na ratištu u Bosni. Uglavnom, nikad se više nije javio nikom.

Treba pomenuti da je sama socijalizacija u Domu išla jako teško. Nije se bojao ljudi, ali jeste tehnologije. U početku je odbijao kuvanu hranu i jeo s poda ili kante za smeće. Nije imao higijenske navike. Često su ga nalazili u čučećem položaju ispod stola.

Nakon mnogo truda uspio je da nauči da govori, a posle i da čita i piše. Uprkos svemu deca su ga prihvatila i pomagala mu na sve načine.

Vraćen je tamo gde je pronađen. Obukli su mu uniformu i poslali ga u šumu. Imao je tada 17 godina i više se nije vratio. Tu je zatvoren krug njegovog života. Kažu da ga je ubio zalutali metak, a ko zna, možda još i danas pleše sa vukovima.

Dečak kome je vuk bio čovek, a čovek vuk.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading